fbpx
Skip to main content
Papa Franja

"PAPA KOJI JE ŽELEO DA PROMENI CRKVU" Tri razloga zbog kojih bi tron Svetog Petra ostao UPRAŽNJEN!

Foto: Profimedia
Loše zdravlje i pritisci konzervativaca ili pretežak teret moralne krize Rimokatoličke crkve.

Zbog ova tri razloga bi papa Franja mogao da se povuče s funkcije ove godine. Ako to učini, iza sebe će ostaviti pečat neoliberalnih shvatanja, koja bi mogla biti kurs kojim bi Rimokatolička crkva nastavila da se kreće.

OTKRIVENE NAJMRAČNIJE TAJNE VATIKANA? Pojedini tragovi vode do onoga na vrhu "piramide moći" (VIDEO)

OTKRIVENE NAJMRAČNIJE TAJNE VATIKANA? Pojedini tragovi vode do onoga na vrhu "piramide moći" (VIDEO)

PAPA FRANJA USKORO NAPUŠTA SVOJ TRON? Poglavar rimokatoličke crkve teško bolestan, nedostaje mu deo pluća

PAPA FRANJA USKORO NAPUŠTA SVOJ TRON? Poglavar rimokatoličke crkve teško bolestan, nedostaje mu deo pluća

PAPA FRANJA IMA MODERNA ZNANJA: Da je Sveti Petar živ, koristio bi društvene mreže

PAPA FRANJA IMA MODERNA ZNANJA: Da je Sveti Petar živ, koristio bi društvene mreže

- Moguće je da je papa već prošao ceo put - zaključio je u svojoj knjizi "Papa, koji je želeo da promeni crkvu" vatikanski analitičar Frederik Munje. Prema njegovim prognozama, papa Franja bi mogao da u toku ove godine napusti presto Rimokatoličke crkve zbog zdravstvenih tegoba.

Takve pretpostavke pojavljivale su se i tokom prošle godine, a čak je i sam papa Franja još 2013, nakon što je izabran za kardinala, rekao da ne računa na dugi pontifikat i da bi mogao da podnese ostavku, ako mu zdravlje ne dozvoli da efikasno upravlja Crkvom.

ZAŠTO BI PAPA MOGAO DA SE POVUČE

Papa Franja bi mogao da se povuče, ali je pitanje da li bi to učinio zbog zdravlja ili krize u kojoj se nalazi savremeni rimokatolicizam, smatra pravoslavni publicista Vladimir Dimitrijević, koji tvrdi da je moralna kriza u kojoj se nalazi Rimokatolička crkva – ogromna.

- Kada je papa Franja došao, želeo je da napravi radikalnu reformu rimokatolicizma u neoliberalnom pravcu i oslabi odnos prema tradicionalnom rimokatoličkom moralu, počev od abortusa, pa sve do priznavanja homoseksualizma, bar u nekoj formi, kao mogućeg ’bračnog saveza‘. Naišao je na žestok otpor konzervativnog krila u rimokatolicizmu, zbog čega je njegov uspeh samo delimičan. On nije uspeo da do kraja sprovede svoje reformističke namere, a kriza rimokatolicizma se produbljuje - predočava Dimitrijević.

Da je papa Franja naišao na jak otpor u konzervativnim krugovima katoličke crkve potvrđuje nekadašnji ambasador Srbije u Vatikanu Vladeta Janković, koji takođe ne isključuje mogućnost njegovog povlačenja ove godine, ali smatra da bi takav potez usledio, pre svega, iz zdravstvenih razloga.

- On je lošeg zdravlja od početka, ima samo jedno plućno krilo, a živi vrlo intenzivno. Mnogo je putovao, obaveza imao. On je imao široku podršku, ali i hendikepe. Jedan od njih je taj što nije Italijan. Svaki papa koji nije Italijan je već u spolja nevidljivom, ali postojećem problemu. Drugi je taj što je kurija većinom Italijanska. Tu su u pitanju veliki finansijski interesi i borba za moć, tako da se on dosta borio unutar crkve. Ja ne bih rekao da je on tu bitku izgubio, ali njegovo narušeno zdravlje i ti pritisci mogli bi da dovedu do njegovog povlačenja - mišljenja je Janković.

KATOLIČKA CRKVA ZA VREME FRANJE

Janković ističe da je papa Franja prvi Jezuita koji je postao poglavar Rimokatoličke crkve.

- Kod nas postoji predrasuda da su Jezuiti najradikalnije, najtvrđe i najnepomirljivije, ofanzivno krilo katoličke crkve. Međutim, poslednjih decenija, Jezuiti su jako otišli ulevo. Neke njihove ideje danas uopšte nisu daleko od marksizma. To je, pre svega, ideja o neravnopravnoj raspodeli imovine svetskih dobara, borba za interese sirotinje... Jezuiti više nemaju ofanzivnu ulogu i to je nešto što je papa Franja poneo iz svog reda - kaže Janković.

S druge strane, Dimitrijević kaže da je rimokatolicizam izgubio svoju mističnu privlačnost, jer je pokušao da se sekularizuje kako bi se približio ljudima. To je dovelo do udaljavanja vernika od te crkve, smatra naš sagovornik i ističe da je posebna tragedija rimokatalicizma to što je saveznik imerijalnih struktura, poput Vašingtona.

- Ta zbunjenost, koja nastaje kada, s jedne strane, papa Franja pokušava da glumi papu siromašnih, a s druge, istovremeno, podržava stvaranje novog svetskog poretka, naročito se videla u njegovoj encikliki ’Frateli tuti‘, koja navodno treba da pomogne da se svet ustroji na pravednijim osnovama i da se pomogne sirotinji. Ta enciklika ima niz elemenata koji jasno ukazuju da je reč o jednoj globalističkoj priči, prema kojoj treba da se stvori jedinstvena svetska vlada koja će vršiti redistribuciju svetskog bogatstva u korist siromašnih. Naravno, to se nikad neće desiti, ali će biti stvorena jedinstvena svetska vlada - napominje Dimitrijević.

On podvlači da je papa Franja doprineo učvršćivanju globalističke ideje i mišljenja je da će svaki naredni poglavar Rimokatoličke crkve pratiti isti kurs.

PAPA FRANJA U SVETU

Dimitrijević ističe da je papa Franja stekao izvesnu popularnost jer je svetu doneo „umivenu“ sliku rimokatolicizma, zabrinutog za ekologiju, migrante, sirotinju i druga važna pitanja, ali i da je ona daleko od realnosti.

- On je, istovremeno, u svoje i ime Vatikana, izgubio poziciju među tradicionalno-konzervativnim društvenim zajednicama, grupama i pokretima u čitavom svetu. LJudi od rimokatolicizma očekuju da brani tradicionalne vrednosti. Što se našeg regiona tiče, on je privremeno zaustavio histerično najstojanje Hrvatske biskupske konferencije da Alojzija Stepinca proglasi za univerzalnog sveca. Papa Franja je to zaustavio jer mu je cilj bio da održava dobre ekumenske veze sa SPC i da kasnije, preko Beograda, dođe do Moskve. Ni u tome nije uspeo, zakazao je u svojim namerama - kaže Dimitrijević.

Janković, pak, napominje da je papa Franja uticao na promene u socijalnoj politici južnoameričkih zemalja, kao i da je zaoštrio politiku katoličke crkve prema prestupima klera, koji su se pretežo odnosili na seksualno zlostavljanje.

- Neke stvari je ’isterao do kraja‘, ali i tu su otpori strašno teški. Što se tiče međunarodne politike, on je nastavio pomirljivu i racionalnu politiku svog prethodnika. Nastojao je da popravi odnose s Rusima, koliko je to moguće. Što se našeg posebnog slučaja tiče, on je nastavio po nas vrlo povoljnu politiku Benedikta XVI, koji je bio čvrsto protiv priznanja Kosova i ta politika je i dalje na snazi. Ako govorimo o pravednijoj raspodeli svetskog kapitala, naravno da lepa reč i dobra namera tu slabo šta mogu da promene - zaključuje Janković.

Od početka godine, papa je zbog lošeg zdravstvenog stanja sve češće propuštao svečane mise, delegirajući ih kardinalima. Papa Franja će 13. marta ove godine obeležiti osmu godinu obavljanja te funkcije.

SD svet

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
6 Beograd