PEKINGU SE MOŽE DESITI VIJETNAM: Ukoliko napadnu Tajvan biće to najveći amfibijski desant u istoriji, ali i VELIKA OPASNOST!
Kineski državni mediji prete "udarcem u bilo koje vreme" na američke trupe na Tajvanu, dok se uvećava strah od izbijanja Trećeg svetskog rata i dok Si obećava "ponovno ujedinjenje". Predsednik Si Đinping obećao je "ponovno ujedinjenje" sa separatističkom enklavom, dok je Peking sa besom reagovao na izjavu Pentagona da američke snage obučavaju trupe na Tajvanu.
KO JE NOVI KANCELAR AUSTRIJE? On će zameniti Sebastijana Kurca posle iznenadne ostavke
AU, KAKAV LUDAK! Išao ulicom naoružan krvavom mačetom, kamera zabeležila zastrašujuće trenutke, niko da ga zaustavi! (VIDEO)
SKANDAL U ŠKOLI! Profesorka dobila OTKAZ momentalno, savetovala deci da ne nose maske pa ih VREĐALA
Napetosti ostaju na tački ključanja između Kine i Tajvana jer se strahuje da bi komunistički gigant mogao da povrati ostrvo za koje tvrdi da je njegovo. Kineski ratni avioni leteli su u rekordnom broju u tajvanski vazdušni prostor u sklopu velikih vežbi na koje se uveliko gleda kao na probu invazije. SAD su se obavezale da će braniti Tajvan.
Ali ako Kina izvede napad, Vašington će se suočiti sa poražavajućim izborom u vezi sa rizikom od potencijalnog izbijanja globalnog rata sa Pekingom. Tajvan insistira da je nezavisna država posle odvajanja od kontinentalne Kine 1949. godine.
U poslednjoj rundi vatrene retorike, jedan od najboljih kineskih novina The Global Times - koji se često smatra glasilom Komunističke partije - uputio je snažno upozorenje SAD-u. List je preneo da su američke specijalne snage na Tajvanu već izvršile invaziju na kontinentalnu Kinu. List je upozorio da "kad izbije rat u Tajvanskom moreuzu, to američko vojno osoblje će biti prvo eliminisano".
- Kopno ima pravo da u bilo kom trenutku izvede vojne napade na njih - navodi se u uvodu objavljenom u petak.
U članku od 929 reči takođe se navodi da će se SAD suočiti sa nepodnošljivim gubicima ako odluče da uđu u rat za odbranu Tajvana i podsmevaju se Vašingtonu zbog njegovih neuspeha u Avganistanu.
- Moramo im dati do znanja da se igraju vatrom kako bi izazvali rat, a posledice koje će njihova dela doneti su nepodnošljive i za SAD i za Tajvan - piše list.
- Moramo učiniti da Vašington shvati da se igra opasnom igrom koja je predodređena da izazove vatru na njih i rizikuje gubitke života mladih američkih vojnika.
U pauzi od javnih komentara predsednika Sija, u uvodu je opisan vojni napad na Tajvan kao "sve realnija opcija". Tu se takođe tvrdi da će američko prisustvo "ubrzati" potencijalnu vojnu akciju Kine protiv Tajvana, jer će samo "pojačati odlučnost kopna da silom ostvari ponovno ujedinjenje".
Kineski predsednik Si je u međuvremenu obećao da će osigurati "ponovno ujedinjenje" sa Tajvanom - ali je izostavio pominjanje upotrebe sile. Govoreći u subotu u Velikoj narodnoj dvorani Pekinga, Si je rekao da Kina ima "slavnu tradiciju" da pobedi svakoga kog smatra "separatistima".
- Separatizam nezavisnosti Tajvana najveća je prepreka za ponovno ujedinjenje matice i najozbiljnija skrivena opasnost po nacionalno podmlađivanje. Ponovno ujedinjenje na miran način najviše je u skladu sa ukupnim interesom kineske nacije, uključujući i sunarodnike sa Tajvana. Niko ne treba da potcenjuje čvrstu odlučnost, čvrstu volju i snažnu sposobnost kineskog naroda da brani nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet. Istorijski zadatak potpunog ponovnog ujedinjenja matice mora biti ispunjen, i definitivno će biti ispunjen - rekao je Si Đinping.
On je dao odmereniji ton od svojih prethodnih obećanja da će razbiti sve pokušaje Tajvana da stekne nezavisnost upotrebom sile. Tajvanski lider Su Ceng Čang okrivio je Kinu za raspirivanje tenzija i optužio naciju da je "savila mišiće".
- Zbog toga zemlje koje veruju u slobodu, demokratiju i ljudska prava, a baziraju se na zajedničkim vrednostima, rade zajedno i više puta su upozorile da Kina ne bi trebalo da napadne Tajvan.
Međutim, uprkos kineskoj buri, upozoreno je da bi se Peking mogao suočiti sa svojim "Vijetnamskim ratom" ako pokuša da napadne Tajvan. Na papiru, Kina se može suočiti sa plažama u zonama smrti, neprijateljskim terenima i 500.000 jakom gerilskom armijom koja bi mogla da nanese Pekingu poniženje u stilu Vijetnamskog rata.
Da bi uspešno zauzela ostrvo, Kina bi morala da pošalje ogroman broj vojnika, zajedno sa njihovim zalihama, preko Tajvanskog moreuza širokog 130 kilometara. Operacija bi bila najveća amfibijska operacija u istoriji čovečanstva, koja bi lako nadmašila razmere iskrcavanja na Dan D.
Ali kada stignu na Tajvan, Kinezi će morati da prođu odbranu daleko jaču od one sa kojom su se suočili saveznici u Drugom svetskom ratu i značajne prirodne prepreke. Tajvan ima krševitu obalu sa strmim liticama, pa je samo 13 plaža pogodnih za iskrcavanje, koje su pretvorene u zone ubijanja. Analitičari su skovali izraz "Z-Day" koji se odnosi na teoretsku kinesku invaziju na Tajvan.
Jan Iston, autor knjige "Kineska pretnja invazijom: Tajvanska odbrana i američka strategija u Aziji", strahuje da bi Sijevo "zveckanje oružjem moglo da pretvori mesečarenje u invaziju."
- Ako je pri zdravom razumu, Si Đinping će dobro razmisliti pre nego što naredi napad na Tajvan i shvatiti koliko bi brzo događaji mogli izmaknuti njegovoj kontroli. Ali, možemo li zaista verovati da će diktator koji je optužen za genocid delovati na racionalan način? To izgleda nerazumno - oštro je komentarisao Jan Iston, piše The Sun.