CELO ČOVEČANSTVO ZAVISI OD PET MORSKIH PROLAZA: Dva sagradio isti čovek, bez svakog bismo propali! (FOTO/VIDEO)
Nezgoda u Sueckom kanalu je pokazala koliko čovečanstvo zavisi o pomorskom saobraćaju, a to smo videli na primeru "Ever Givena", kontejnerskog megabroda koji je nekoliko dana blokirao Suecki kanal. Taj incident izazvao je ekonomske štete merene u desetinama milijardi dolara.
NE ŠALIMO SE - Klikni OVDE i osvoji najnoviji Smart Watch uređaj!
NAJVEĆI "SRPSKI" GRAD VAN SRBIJE UŠAO U STROGI LOKDAUN: Šta to znači za gastarbajtere i vaksršnje praznike?
KINEZI ĆE PROIZVODITI SPUTNJIK V! Sto miliona doza krenuće put kontinentalne Kine i Hongkonga
Prestanak saobraćaja kroz neki od važnijih kanala ili tesnaca, koji su krvotok svetske trgovine, neizbežno znači gubitak na vremenu i materijalni gubitak zbog kašnjenja u isporukama. Načina da se to izbegne nema jer svaka alternativna ruta može značiti i sedmice kašnjenja.
Uprkos prilično spektakularnom povratku železnice koja danas ponovo ima primat u kopnenom prevozu tereta, ipak je pomorski prevoz i dalje najisplativiji te prednjači u količinama prevezenog tereta. Pomorski je prevoz danas uverljivo najzastupljenija grana saobraćaja, čemu je svakako pridonelo i širenje globalne trgovine.
Svetska trgovinska organizacija navodi da se više od 80 odsto svetske trgovine odvija brodovima. Uz puno veće brodove nego pre, pomorske su trgovinske rute danas i sigurnije zbog primene novih tehnologija poput GPS-a. Kao trajne kvalitete ostaju cena i fleksibilnost. Pomorski prevoz u svetu danas najviše zavisi o pet ključnih prolaza - Sueckom kanalu, Hormuškom tesnacu, Malajskom prolazu, Panamskom kanalu i Bosforu i Dardanelima.
Ljudi kanale kao sredstvo povezivanja ili navodnjavanja kopaju već barem 6.000 godina, najstariji su datirani u 4000. godinu pre Hrista, služeći u Mesopotamiji upravo za navodnjavanje. Kanali su imali jako važnu, gotovo nezaobilaznu ulogu u razvoju civilizacije. A čovek ih je kopao i kako bi povezao dva dela sveta između kojih je put inače trajao sedmicama.
Jedan je od tih kanala svakako i Suecki kanal u Egiptu koji je prošle sedmice bio jedna od glavnih vesti zbog situacije s "Ever Givenom". Deset godina je trajala gradnja najkraćeg vodenog puta između Evrope i Azije, njegovom je gradnjom upravljao Francuz Ferdinand Marie de Leseps između 1859. i 1869. godine. Dug je 164 km, a s pripadajućim dodatnim kanalima ukupno 193,3 km. Kako brodovi imaju sve dublji gaz, Suecki kanal se neprekidno proširuje i produbljuje. Plovan je za brodove korisne nosivosti do 240.000 tona. Lani je kroz njega prošlo 19.000 brodova, prosečno 51,5 dnevno, te ukupno 1,17 milijardi tona tereta.
Panamski je kanal u najužem delu Srednje Amerike, na Panamskoj prevlaci, takođe veštački, spaja Atlantski i Tihi okean, odnosno Karipsko more s Panamskim zalivom.
I taj je kanal gradio upravo De Leseps. Prvi je brod kanalom prošao 1914. godine. Tokom 2015. kanalom je prošlo 13.870 brodova, s ukupno 340,8 miliona tona tereta. Prihodi od Panamskog kanala postupno su rasli s 0,7 milijardi dolara (2000.), na 2 milijarde dolara (2008.), do oko tri milijarde danas.
Ormuski moreuz je najvažnija tačka svetskog prevoza nafte, tzv. choke point, mesto čijim zatvaranjem dolazi do snažnog poremećaja na tržištu. Reč je o morskom prolazu koji spaja Persijski zaliv s Omanskim zalivom koji leži između južnog Irana i Ujedinjenih Arapskih Emirata te omanske eksklave Musandama.
Koliko je geostrateški značajan taj prolaz širok od 39 do 96 km govori i to da njime prolazi oko 25 odsto svetske nafte koja se tankerima prevozi iz Persijskog zaliva. Količine nafte koje tamo prolaze neverovatne su, svaki dan 14 tankera preveze 17 miliona barela nafte. Prema proceni američkog ministarstva energetike, to je 35 odsto svetskog prevoza nafte morem. Pre tri godine ta se količina i povećala na 21 milion barela dnevno.
S obzirom na okruženje, nije čudno da istorija beleži nekoliko većih sukoba u tom tesnacu. Tankerski rat između Iraka i Irana 1984., američku operaciju "Bogomoljka" 1988., ali i rušenje iranskog putničkog aviona Airbus A300 s 290 putnika i članova posade. Sam je tesnac gotovo redovno tema u kontekstu američko-iranskih sukoba.
Nije ništa manje opasan ni Malajski prolaz između Malezije i Indonezije, ali ne zbog komplikovanih međunarodnih odnosa, već zbog - pirata. Taj oko 830 km dug i do 215 km širok prolaz između Malajskog poluostrva i ostrva Sumatre u najužem delu širok je samo 2,8 km. Uprkos stalnoj piratskoj pretnji, to je i dalje morski put s najgušćim saobraćajem na svetu. Govori se o čak 25 odsto celokupne svetske pomorske trgovine, dnevno oko 2.000 brodova. Bilo je već planova o novim rutama kako bi se smanjio pritisak na taj prolaz, ali to će se postići tek uspostavom novih naftovoda i gasovoda koji će biti deo kineskog Novog puta svile.
U Sredozemlju je izuzetno važan prolaz Bosfor dug 31 km, a na mestima širok samo 730 metara. Pogotovo je važan jer povezuje luke Crnog mora s onima u Sredozemlju. Godišnje kroz njega prođe 48.000 brodova te je jedan od najprometnijih i najkomplikovanijih prolaza.
Tri puta je prometniji od Sueckog te čak četiri puta od Panamskog kanala. Geopolitički, Bosfor je ključan za Rusiju čijih čak 38 odsto nafte prolazi baš njime. A slično je i s naftom iz Azerbejdžana i Kazahstana.