PET POTENCIJALNIH TAČAKA ZA POČETAK TREĆEG SVETSKOG RATA U 2020. GODINI
Robert Farli, pisac i profesor na Fakultetu za diplomatiju i međunarodne odnose Univerziteta Kentaki, razmatra tih pet mesta sledećim redosledom:
IRAN ZAPLENIO JOŠ JEDAN BROD: Zatvorili 16 članova posade!
PUCNJAVA U BERLINU: Velike policijske snage opkolile zgrade!
Iran / Izrael
Farli kaže da Iran i Izrael već vode rat slabog intenziteta širom Bliskog istoka. Iran podržava antiizraelske grupe u Gazi, Libanu, Siriji i drugim mestima, dok se Izrael ne ustručava napadati iranske snage raspoređene u Siriji.
Izrael je, takođe, preduzeo korake za izgradnju široke antiiranske koalicije na diplomatskom nivou, dok je Iran uložio velike napore u jačanje odnosa s milicijama i drugim nedržavnim akterima.
Teško je zamisliti scenarije u kojima bi dve zemlje ušle u širi, intenzivniji rat, smatra Farli.
Međutim, ako Iran odluči ponovo početi svoj nuklearni program ili očitati lekciju Saudijskoj Arabiji, to bi moglo nagnati Izrael da proširi opseg napada na iranske ciljeve, a možda čak i unutar Irana. Takav sukob mogao bi imati šire posledice i biti pretnja globalnim zalihama nafte, a možda i navesti Sjedinjene Američke Države i Rusiju da intervenišu.
Turska
Napetosti između Turske i Sjedinjenih Američkih Država pojačane su u proteklih godinu dana, naročito otkad je SAD neočekivano dao Turskoj zeleno svetlo da očisti sirijska pogranična područja od Kurda koje podržava. Vašington je ubrzo okrenuo leđa Turskoj i počeo joj pretiti sankcijama ako ne zaustavi svoj napad. Sve to vreme arsenal američkog nuklearnog oružja bio je u bazi američkih vazdušnih snaga Indžirlik u Turskoj.
Odnos između Sjedinjenih Američkih Država i Turske pogoršan je do te mere da su pojedini počeli strahovati za budućnost NATO-a, smatra Farli.
No, veruje da turski predsednik Redžep Taip Erdogan, koji je nagoveštavao mogućnost zatvaranja baza Indžirlik i Kuredžik, neće ići dotle da pokuša oduzeti nuklearne bojeve glave.
No, složenost problema između Vašingtona i Ankare može gurnuti dve zemlje na put konfrontacije, a u tom slučaju, prema rečima autora, ne treba očekivati da će Rusija ostati po strani i samo gledati.
Kašmir
Napetosti između Pakistana i Indije ostale su na niskom nivou u poslednjoj deceniji sve dok indijski premijer Narendra Modi nije preduzeo korake kojima se ukida ustavna autonomija u delu Kašmira koji kontroliše Indija, te promenio zakon o državljanstvu u ostatku Indije. Takvi potezi doveli su do određenih nemira unutar Indije i gurnuli u prvi plan dugotrajne napetosti između Nju Delhija i Islamabada.
Prema autoru, mere koje je Indija preduzela u Kašmiru i izmena zakona o državljanstvu mogle bi dovesti do zaoštravanja tamošnje situacije i uzrokovati terorističke akcije. Ako se to dogodi, Modi bi se mogao osećati primoranim reagovati na neki način, što bi dovelo do eskalacije s Pakistanom, koja bi dve zemlje mogla dovesti na ivicu ozbiljnijih sukoba.
Ovde autor skreće pažnju na jake veze između Kine i Pakistana i razvijanje odnosa između Nju Delhija i Vašingtona, što bi efekte takvog sukoba moglo pretvoriti u međunarodnu katastrofu.
Korejsko poluostrvo
Pre godinu dana postojale su velike nade da će pregovori Sjedinjenih Američkih Država i Severne Koreje uspeti trajno ublažiti napetosti na Korejskom poluostrvu.
Nažalost, glavni problemi u domaćim situacijama obe zemlje, zajedno s još jednom zbunjujućom strateškom zagonetkom, sprečili su postizanje bilo kakvog dogovora.
Zapravo, napetosti između dve zemlje sada su na najvišem nivou od 2017. a predstojeći američki izbori mogli bi samo pogoršati stanje, prema Farlijevom mišljenju.
Farli veruje da bi američki predsednik Donald Tramp, bez obzira na to što se nada da će mu sporazum sa Severnom Korejom poboljšati šanse za pobedu na predsedničkim izborima, mogao osetiti potrebu za snažnijom intervencijom protiv Severne Koreje ako pokuša testirati interkontinentalne rakete (ICBM) ili provesti nuklearni test.
Južnokinesko more
Autor smatra da su odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Kine dostigli nesigurnu tačku. Izgleda da bi bilo kakav trgovinski sporazum dve zemlje donekle smanjio napetost, ali da provođenje ostaje pod znakom pitanja. Obe strane imaju poticaje za diplomatsku i ekonomsku eskalaciju, što uvek može dovesti do vojne konfrontacije u područjima kao što su Južnokinesko ili Istočnokinesko more.
Farli na kraju zaključuje da su male šanse za izbijanje trećeg svetskog rata 2020. jer svi čekaju ishod američkih izbora i bolje razumevanje smera američke politike u sledeće četiri godine. Ipak, svaka kriza odvija se po vlastitoj logici, a Pakistan, Indija, Kina, Izrael, Iran, Turska i Rusija mogli bi se osećati primoranima delovati. Prema tome, usmeravanje pažnje na američke izbore ne bi trebalo prikriti trenja između zemalja jer bi to mogla biti iskra za sledeći rat.
IZ MOSKVE S LJUBAVLJU: Putin čestitao NOVOGODIŠNJE PRAZNIKE Trampu
Naučnik stvorio PRVE BEBE sa IZMENJENIM GENIMA u svetu, a onda mu se desilo nešto STRAŠNO!
POLJSKI PREMIJER BRUTALNO IZVREĐAO PUTINA: Ruski predsednik LAŽE!
SPREČEN TERORISTIČKI NAPAD U SANKT PETERBURGU: PUTIN zahvalio TRAMPU na informacijama
Za njenu viziju RADNE NEDELJE čuo je ceo svet: Ko je Sana Marin - najmlađa premijerka na svetu?