fbpx
Skip to main content
amazonska šuma

"PLUĆA SVETA" VIŠE NE DIŠU: Stravičan obrt zbog klimatskih promena - amazonske šume sada ŠTETE planeti! (FOTO/VIDEO)

Foto: Profimedia
Amazonska prašuma sada emituje više ugljen-dioksida nego što je u stanju da apsorbuje, potvrdili su naučnici u najnovijoj studiji

Prema podacima istraživanja, emisije iznose milijardu tona ugljen-dioksida godišnje. Šuma ogromne površine ranije je bila "usisivač" za ugljen-dioksid, ali sada izaziva jačanje klimatske krize, smatraju istraživači. 

OTIŠAO DA MOKRI U MORE, UMRO U STRAŠNIM MUKAMA: Ajkula muškarcu otkinula deo noge i ruku, ljudi sa plaže u šoku sve gledali

OTIŠAO DA MOKRI U MORE, UMRO U STRAŠNIM MUKAMA: Ajkula muškarcu otkinula deo noge i ruku, ljudi sa plaže u šoku sve gledali

IZGLEDALO KAO EKSPLOZIJA ATOMSKE BOMBE! Nakon prevrtanja cisterne pune goriva vatrena stihija gutala auto-put (VIDEO)

IZGLEDALO KAO EKSPLOZIJA ATOMSKE BOMBE! Nakon prevrtanja cisterne pune goriva vatrena stihija gutala auto-put (VIDEO)

DOK MI STREPIMO OD ČETVRTOG TALASA ONI SU VEĆ U PETOM! Bili zaključani mesecima, kratko odahnuli i sad ponovo uvode policijski čas

DOK MI STREPIMO OD ČETVRTOG TALASA ONI SU VEĆ U PETOM! Bili zaključani mesecima, kratko odahnuli i sad ponovo uvode policijski čas

Većinu emisija štetnih gasova uzrokuju požari, a mnogi su namerno prokrčili šume na taj način, da bi dobili zemljište za proizvodnju soje i drugih kultura. Ali čak i bez požara, visoke temperature i suše znače da je jugoistočni deo Amazonije ipak postao izvor CO2. 

Uzgoj drveća i biljaka u industrijske i poljoprivredne svrhe, odgovoran je za oko četvrtinu svih emisija fosilnih goriva od 1960. godine, u čemu je Amazonija igrala glavnu ulogu - kao najveća tropska šuma.

amazonska šuma
Foto: Profimedia

 

Gubitak njene moći da apsorbuje CO2, oštro je upozorenje da je smanjenje emisija gasova iz fosilnih goriva hitnije nego ikad, upozorili su naučnici. 

Istraživanje je koristilo avione za merenje nivoa CO2 sa visine od 4.500 metara iznad šume tokom poslednje decenije, pokazujući kako se čitava Amazonija menja.

Prethodne studije koje su ukazivale da ova kišna šuma postaje izvor CO2 zasnivale su se na satelitskim podacima, što nije moglo dati konkretnije proračune.

Naučnike je posebno zabrinulo otkriće da deo Amazonije emituje CO2 čak i kada nema požara. Rekli su da je to najverovatnije rezultat kontinuiranog krčenja šuma i požara.

Amazon
Foto: Reuters

 

Vlada brazilskog predsednika Bolsonara oštro je kritikovana zbog podsticanja veće seče šuma, dok je broj požari dostiglao najviši nivo još od 2007. godine.

Manje stabala - manje i kiš

Inače, drveće prašuma zaslužno je i za količine kiša koje su ovom području neophodne, pa tako manji broj stabala, automatski dovodi do ozbiljnih suša.

- Prva vrlo loša vest je da sagorevanje šuma proizvodi oko tri puta više CO2 nego što šuma apsorbuje. Druga loša vest je da mesta na kojima je krčenje šuma dostigno površinu od 30 odsto ili veću, pokazuju emisiju ugljenika 10 puta veću od one gde je krčenje šuma niže od 20 odsto. Potreban nam je globalni sporazum da spasimo Amazon - rekla je Lućijana Gati, iz Nacionalnog instituta za svemirska istraživanja u Brazilu, koja je vodila istraživanje.

Manje drveća značilo je manje kiše i više temperature, što je sušnu sezonu učinilo još gorom, pa je prašuma sada još podložnija nekontrolisanim požarima.

 

Iz Brazila se konstantno izvoze ogromne količine drvne građe i soje ali i govedine, koja se takođe proizvodi zahvaljujući uzgoju stoke na površinama koje se takođe dobijaju krčenjem prašuma.

Neke evropske države najavile su da će blokirati trgovinski sporazum EU sa Brazilom i drugim zemljama, ako se Bolsonaro ne složi da treba da učini više na suzbijanju uništenja šuma.

Istraživanje, objavljeno u časopisu Nature, podrazumevalo je uzimanje 600 uzoraka ugljen-dioksida i ugljen-monoksida nastalih kao derivat požara, sa četiri lokacije u Amazoniji od 2010. do 2018.

Otkriveno je da su požari "proizveli" oko 1,5 milijardi tona CO2 godišnje. Same šume su apsorbovale 0,5 milijardi tona. Jedna milijarda tona ugljen-dioksida koja je ostala, ekvivalent je godišnjoj emisiji tog gasa u Japanu, koja je peti najveći zagađivač u svetu.

- Ovo je zaista impresivna studija. Letenje avionom svake dve nedelje i održavanje doslednih laboratorijskih merenja tokom devet godina je neverovatan podvig. Dobijene informacije o tome da krčenje šuma i klimatske promene utiču na oslobađanje ugljen-dioksida, kao i da taj proces utiče na povišene temperature - rezultat je od kojeg su naučnici strahovali. Sada je to dokazano. Ovo je još jedno oštro upozorenje da se procesi promene klime ubrzavaju - rekao je profesor Sajmon Luis sa Univerzitetskog koledža u Londonu.

 

Zablude i neznanje 

Profesorka Skot Dening sa Državnog univerziteta u Koloradu rekla je da je kampanja za istraživanje iz vazduha bila herojski podvig.

-Na jugoistoku šuma više ne raste brže nego što umire. To je loše i znači da moramo eliminisati fosilna goriva brže nego što smo mislili - rekla je profesorka Dening.

Satelitska studija objavljena u aprilu, otkrila je da su brazilske prašume tokom protekle decenije u atmosferu otpustile skoro 20 odsto više ugljen-dioksida nego što su apsorbovale.

Istraživanje kojim je praćeno 300.000 stabala tokom 30 godina, objavljeno 2020. godine, pokazalo je da tropske šume apsorbuju manje ugljen-dioksida nego ranije.

- Najgore je što ne koristimo nauku za donošenje odluka. Ljudi misle da će pretvaranje što veće površine šume u poljoprivredne površine značiti veću produktivnost, ali u stvari gubimo produktivnost zbog negativnog uticaja na količinu kiša - objasnila je profesorka Dening.

Najnovije istraživanje iznelo je procene da brazilska industrija soje gubi 3,5 milijardi dolara godišnje usled naleta ekstremnih vrućina koje prate uništavanje šuma.

Vremenska prognoza
Clear sky
5 Beograd