Tačka spajanja Vašingtona i Moskve: Globalizam ide na smetlište istorije
Trampova politika odbrane postojeće realnosti suverenih država, suprotna je gledištu globalista, a činjenica da je pobedio, kao i činjenica da se i drugi svetski centri moći koji jačaju zalažu za odbranu suvereniteta i suverenih država, govori da je ta pozicija u usponu.
Pljušte uvrede iz Severne Koreje: Tramp je mentalno poremećen
Novi ispad Trampa na domaćem terenu: Uspeo da zarati sa šampionima NBA
Američki predsednik Donald Tramp je na zasedanju Generalne skupštine UN 21 put pominjao termin „suveren“ i „suverena država“ i zapravo na taj način, prema mišljenju Aleksandra Gajića iz Instituta za evropske studije, pokazao da se spoljnopolitička agenda Amerike za vreme njegove administracije kreće ka klasičnom vestfalskom poimanju međunarodnih odnosa i međunarodnog poretka.
Tramp je govoreći u utorak na Generalnoj skupštini UN pozvao članice te organizacije da štite suverenitet i poštuju granice „od Ukrajine do Južnog kineskog mora“. S druge strane je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov pozdravio i prijatnom ocenio takvu poruku o značaju poštovanja suvereniteta država.
Donald u Henrijevim cipelama
Zbog toga se, ukazuje Gajić, može reći da delimično stoji teza da je glavna poruka GS UN jedina dodirna tačka Amerike i Rusije — početak kraja globalizma i povratak na nacionalne države.
I Trampov predizborni slogan i njegove spoljnopolitičke aktivnosti, sugeriše Gajić za Sputnjik, idu u pravcu realpolitičkog sagledavanja, odnosa ali u okvirnu tog klasičnost vestfalkog sagledavanja međunarodnih odnosa, odnosno prioriteta suverenih država. Dakle, da se od strane Amerikanaca napušta globalistička agenda.
Nastup predsednika SAD u UN je, podseća Gajić, bio kritikovan više zbog označavanja pojedinih suverenih država odmetničkim državama.
Tramp posmatra suverene države kao ravnopravne, ali da Amerika u skladu sa svojim realnim interesima i savezništvima nema mogućnost da se suprotstavi, odnosno da interveniše u onim slučajevima kad opasnost preti njima ili njihovim saveznicima, konstatuje Gajić, dok je kod neokonzervativaca preovladala dimenzija moralne superiornosti demokratskih kapaciteta Amerikanaca koji im omogućavaju da unilateralno intervenišu.