fbpx
Skip to main content
korona virus

POSTOJI MOGUĆNOST DA BUDE DOSTA MRTVIH? Doktor sa Oksforda upozorava: Drugi talas korone je već stigao

Foto: SD/ilustracija
Stručnjak smatra da je trebalo bolje da iskoristimo leto i uništimo virus.

Iako potvrđeni slučajevi korona virusa dostižu rekordne nivoe i Evropa prolazi kroz drugi talas pandemije, smrtnost je i dalje znatno ispod vrhunca u aprilu. Međutim, stručnjaci upozoravaju kako postoje znakovi da bi ove zime razvoj događaja mogao biti tragičniji.

Proverite zašto je svi imaju u telefonu! Svako ko ovo koristi, rešava sve probleme jednim klikom

Proverite zašto je svi imaju u telefonu! Svako ko ovo koristi, rešava sve probleme jednim klikom

NEOČEKIVANO! Kineski farmaceutski gigant objavio koja zemlja dobija prve vakcine protiv korone

NEOČEKIVANO! Kineski farmaceutski gigant objavio koja zemlja dobija prve vakcine protiv korone

Čokolada mu došla glave: Muškarac (54) umro od prekomerne konzumacije slatkiša!

Čokolada mu došla glave: Muškarac (54) umro od prekomerne konzumacije slatkiša!

Evropske su bolnice sada bolje opremljene za lečenje covida-19. Mere poput socijalne distance i maski postale su norma, a širenje infekcije u poslednje vreme uglavnom se događa među mlađim ljudima, kod kojih je manja verovatnoća da će umreti ako se zaraze. Ipak, dolazi hladnije vreme i bliži se sezona gripa. Infekcija se širi na stariju populaciju i postoje znakovi da se ljudi umaraju od pridržavanja ograničenja.

- Očigledno je da zapravo nemamo nikakve načine za sprečavanje da kovid-19 kruži osim mera socijalne distance ili karantina. Još nemamo vakcinu - rekao je CNN-u Majkl Hed, viši naučni saradnik za globalno zdravlje na Univerzitetu u Sauthemptonu u Velikoj Britaniji.

Iako ne očekuje da će smrtnost dosegnuti nivo iz prvog talasa, Hed dodaje sledeće:

- Broj zaraženih poprilično će se povećati, biće dosta hospitalizacija i dosta opterećenja po zdravstvene službe. Biće i dosta mrtvih.

Rekordan broj nedeljnih slučajeva u Evropi

Broj novozaraženih u Evropi dosegnuo je rekordnih 52.418 prema sedmodnevnom proseku u utorak, pokazuju podaci Univerziteta Džon Hopkins. No, istovremeno je prijavljeno samo 556 smrtnih slučajeva, a sedmodnevni prosek 10. aprila bio je 4134 preminula (i 31.852 zaražena). U Severnoj Americi u utorak je sedmodnevni prosek bio 44.547 slučajeva i 722 preminula na populaciju od 366 miliona stanovnika u poređenju sa 750 miliona ljudi u Evropi.

Bolnice su sada bolje osposobljene za dijagnostikovanje i lečenje virusa, što znači da su stope smrtnosti za pacijente na jedinicama za intenzivno lečenje pale s proljećnih 50 posto na današnjih 20 posto. Ali, Bugarska, Hrvatska, Malta, Rumunija i Španija beleže kontinuirano povećanu stopu smrtnosti.

U prvoj nedelji septembra najveći broj novih slučajeva odnosio se na populaciju od 25 do 49 godina, upozorava direktor Svetske zdravstvene organizacije (WHO) za Europu Hans Kluge, ali zabeležen je i porast zaraze u populaciji od 50 do 79 godina.

Hed upozorava da će se porast broja zaraženih u jednom trenutku pretvoriti u infekcije kod starije populacije, što će značiti i veću smrtnost:

- Vidimo da se stopa zaraženih kod starijih i ranjivih povećava u svim evropskim zemljama. Dakle, obrazac je vrlo predvidljiv, širom Velike Britanije, Francuske ili Španije zaraza se širila među mlađim ljudima i šest nedelja kasnije vidimo da je sve više starijih među zaraženima."

Dolazak sezonskog gripa

Hed je dodao da više slučajeva u zajednici znači i više mogućnosti da virus uđe u institucije poput domova za starije. Dolazak sezone gripa takođe izaziva zabrinutost zbog potencijalnog tereta po zdravstveni sistem. Francuska je prošle subote imala najveći broj novozaraženih u jednom danu (13.498), a prošle nedelje broj pacijenata na intenzivnoj nezi porastao je za 25 posto.

Smrtni slučajevi nisu jedini problem. Pritisak na bolnice takođe se povećava brojem dugotrajnih pacijenata, odnosno osoba koje više od mesec dana nakon zaraze osećaju simptome korona virusa.

- Čak i kod mlađih ljudi ima 10 do 20 posto zaraženih koji imaju dugoročne posledice nakon inicijalne zaraze - ističe Hed.

Dodao je da to znači kako će i u sledećim mesecima, pa i godinama, postojati pritisak na zdravstveni sistem.

Peter Drobac, lekar globalnog zdravlja i direktor Skol Centra za socijalno preduzetništvo pri oksfordskom univerzitetu, rekao je CNN-u da bi bilo neodgovorno kad bi Evropa dopustila da se stopa smrtnosti vrati na aprilski nivo.

Rekao je kako "kod ovog konkretnog virusa nismo otkrili nijedan sezonski obrazac", kao i da će se s hladnim vremenom ljudi vratiti u zatvorene prostore, gde je širenje virusa verovatnije. Iako većina zemlja sada ima kapacitete za testiranje, Drobac kaže da "pojačano testiranje ne objašnjava porast broj slučajeva koje vidimo", zato što je i sve veći postotak uzoraka pozitivan.

- Očigledno je da gubimo kontrolu. Znamo dovoljno o tome kako se virus ponaša, kako se prenosi, kako ga kontrolisati, kako ga lečiti kad se ljudi zaraze, da bismo mogli da postignrmo da drugi talas zaraze ne bude tako pogubno velik, jer to bi značilo mnogo mrtvih i preopterećenost zdravstvenog sistema - ističe Drobac.

Pristup drugom talasu razlikuje se u celoj Evropi. Čelnici pokušavaju da uravnoteže zaštitu javnog zdravlja izbegavajući katastrofalne ekonomske posledice nacionalnih karantina. Španija je prošli petak imala 14.389 novozaraženih. U Madridu, u kojem se beleži trećina slučajeva, stanovnici 37 okruga smeju da napuste domove samo kako bi išli na posao, u školu ili iz medicinskih razloga, a parkovi i igrališta zatvoreni su od ponedeljka.

Drugi talas

- Zaključak je da se u mnogim evropskim zemljama već pojavio drugi talas. Naše aktivnosti u sledećim nedeljama i kroz zimu biće  presudne za zaustavljanje širenja, ali ako se uskoro ne budemo mogli da se nosimo s tim, svakako ćemo imati više mrtvih, posebno u zemljama kao što su Velika Britanija, Španija i Francuska", objašnjava Drobac i dodaje da će Evropa ponovo morati da "izravnati krivulju" kroz socijalnu distancu i higijenske mere, kao i sveobuhvatno testiranje i praćenje kontakata.

On veruje kako je malo verovatno da će zemlje ponovno pribeći nacionalnim karantinima koji su tokom proleća bili uobičajeni pristup, delom i zbog toga što postoji javni otpor i umor zbog ograničenja.

- Mislim da će biti teško dobiti javnu i političku podršku za tako nešto. Mislim da su ljudi umorni od toga. Na više načina mislimo da bi zima mogla da postane savršena oluja. Zbog toga bih voleo da smo leto bolje iskoristili kako bismo zaista uništili virus i osigurali bolju poziciju - zaključuje Drobac.

SD svet

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Slaba kiša
11 Beograd