"POTREBNA PROMENA SISTEMA UNUTAR EU" Sve glasnija podrška za nove reforme u Uniji
Negativne strane principa odlučivanja konsenzusom svih država EU dosad su možda najbolje na svojoj koži osetile države kandidati za članstvo, jer najčešće njihovi susedi koriste svaku priliku da unesu nerešena bilateralna pitanja u proces pristupanja i zaustave ga.
Od početka ukrajinsko-ruskog sukoba pokazalo se da princip konsenzusa može da se vrati kao bumerang i samoj EU, što se videlo i prilikom pokušaja da se usvoji šesti paket sankcija protiv Moskve, a koji blokira Mađarska. Takođe, Budimpešta je spustila rampu i za "kažnjavanje" srpskog člana Predsedništva BiH Milorada Dodika.
"BORIĆEMO SE ZA EVROPSKU BUDUĆNOST POŠTUJUĆI SEBE" Vučić objavio neverovatan spot iz Brisela (VIDEO)
JASNE PORUKE IZ BRISELA: Vučić "Srbija je nezavisna zemlja, neće Hrvatski premijer i predsednik da vode našu politiku"
REZULTATI SAMITA U BIRSELU: Zajednička poruka lidera regiona - Balkan nikad dalji od EU
Uoči sastanka Evropskog saveta u Briselu, nemački kancelar Olaf Šolc založio se za reformu Unije, pre svega kada je reč o načinu glasanja. On traži da se pređe na donošenje spoljnopolitičkih odluka kvalifikovanom većinom, što podrazumeva ukidanje prava na veto pojedinačnih zemalja.
Oglasio se i evropski šef diplomatije Đozep Borelj, koji je izrazio nezadovoljstvo što Bugarska blokira odluku da Severna Makedonija i Albanija započnu pregovore sa EU i poručio da to pokazuje da konsenzus nije dobro rešenje za donošenje odluka u EU.
I albanski premijer Edi Rama ukazao je, po dolasku na Samit EU, da je sramotno što jejedna zemlja NATO, Bugarska, "kidnapovala" dve druge članice, Severnu Makedoniju i Albaniju, na njihovom evropskom putu.
Kvalifikovana većina podrazumeva saglasnost 55 odsto zemalja, odnosno 15 od 27 članica EU, uz uslov da to predstavlja 65 odsto stanovništva Unije. Zato se za promenu pravila odlučivanja zalažu najveće države EU, dok se geografski i po broju stanovnika manjim zemljama više isplati "veto". Francuska se zalaže da, u slučaju revizije sistema glasanja, odluke o spoljnoj politici i prijemu novih članica ostanu u domenu konsenzusa.
Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže da je i za promenu sistema glasanja potrebno da se oko toga slože svi u EU:
- Teško je očekivati da se manje države odreknu prava veta, naročito sada u svetlu ukrajinske krize i nastojanja EU da se pozicionira kao geopolitički akter. Zadržavanje prava veta državama članicama daje neograničena prava u blokiranju kandidata, kao što je Grčka decenijama radila Severnoj Makedoniji, a sada je tu ulogu preuzela Bugarska, blokirajući i Albaniju u paketu. To nema apsolutno nikakve veze ni sa reformama, ni sa standardima i vrednostima, već samo sa korišćenjem asimetrične pozicije članice u odnosu na kandidata.