Skip to main content
Evropska unija

DVA SCENARIJA U OPTICAJU: Šta izbori u Francuskoj znače za Evropsku uniju?

Foto: Profimedia
Da li je Evropa pred političkim zemljotresom?

U drugom krugu izbora za predsednika Francuske 7. maja, jedno drugom će na crtu izaći Emanuel Makron i Marin Le Pen, iz čega za Brisel mogu da proizađu dva scenarija - ili će Francuska nastaviti s evropskim integracijama, ili će doživeti politički zemljotres koji bi EU mogao da uzdrma više od Bregzita, ocenjuje DW.

Podsećajući da su gotovo svi najvažniji političari iz Brisela čestitali Makronu na pobedi u prvom krugu predsednickih izbora u Francuskoj i "tako slavili privremenu pobedu proevropejca", nemačka medijska kuća postavlja pitanje da li se oni možda raduju prerano.

Odluka o tome ko će biti novi predsednik Francuske - mladić željan reformi ili gospođa "fregzit" jeste odluka o pravcu u kojem će se kretati zemlja, a to znaci solidarnost i pravda, ili nacionalizam i podele, ocenjuje za "Dojče vele" Evelin Gebhart, potpredsednica Evropskog parlamenta. 

TEŠKE reči: Makron optužio Marin le Pen za širenje MRŽNJE

I italijanski dnevnik "Korijere dela Sera" je, dan nakon izbora, ocenio da Francuska želi promene, a moguće je izabrati između dva pravca: populisticke Le Pen ili proevropskog Makrona - dakle, dosta toga je na kocki, konstatuje DW u analizi.

Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Federika Mogerini i poslanici Evropskog parlamenta zadovoljni su što je Makron u prvom krugu dobio najviše glasova, a i mnogi drugi političari su odahnuli verujući da populizam u Francuskoj nije toliko jak koliko se strahovalo. 

Makron
Foto: Reuters

Britanski "Gardijan" piše da se "toliko prizivani domino-efekat nakon Bregzita i Trampove pobede u SAD nije dogodio, a evropski projekat je pobedio", ali, uz distancu, napominje: "Barem za sada".

OLAND ZABRINUT: Francuska dobila 9.000 dojava o ekstremistima

Makron želi da modernizuje Francusku i sada, uoči drugog kruga predsedničkih izbora, taj nezavisni kandidat je favorit, koga su podržali i konzervativci i socijalisti, ali Marin Lepen nije bezopasna protivnica. 

Le Penova, protivnica Evrope, još uvek je u igri, osvojivši 21,4 odsto glasova, što znači da iza sebe ima 7,6 miliona Francuza, a tu bi trebalo dodati 19,6 procenata glasova koje je osvojio radikalni levičar Žan-Lik Melanšon, koji takođe zagovara izlazak iz EU. 

Marin Le Pen
Foto: Profimedia

Danijel Gros, direktor briselskog trusta mozgova "Centar za evropske političke studije", u intervjuu za DW skreće pažnju na još jedan problem - Makronov pokret "U marš", na parlamentarnim izborima koji se održavaju u junu, teško da će da osvoji većinu glasova pa on neće moći da nastupi tako žestoko kako bi želeo. 

- Za Brisel je odlučujuće to da li neki političar ima jasnu podršku na nacionalnom nivou. A to sigurno neće biti slučaj - upozorava Gros. 

Uz to, i Makronovi ekonomsko-politički interesi kreću se u suprotnom smeru od interesa drugih članica EU, a pre svih Nemačke pa Gros, kako kaže, ne veruje da on na evropskom nivou može mnogo toga da uradi.

Zaista, Makron je u izbornoj kampanji govorio o uvođenju zajedničkog budžeta i finansijskog ministra evrozone, ali konzervativno rukovodstvo iz Berlina to ne želi ni da čuje, a nemački ministar finansija Volfgang Šojble više puta je proteklih godina odbijao bilo kakvo udruživanje u finansijskom smislu.

Evelin Gebhart, socijaldemokratska političarka, smatra da je Makron previše liberalan kada je reč o ekonomiji i s nekim se njegovim stavovima ne slaže, ali socijalno-liberalnom kandidatu daje za pravo kada govori o tome da bi o "politici štednje trebalo razmisliti".

Ona podseća na to da se u zemljama južne Evrope povećava stopa nezaposlenosti, a da se privredna snaga smanjuje, a to je, kaže, razlog što ekstremne stranke stiču sve više pristalica.

Za Danijela Grosa to nije i jedini razlog: "Evropska unija ima svoj značaj u ekonomskom smislu, ali to ne dotiče srca ljudi", smatra Gros, koji ukazuje da bi ljudima moralo da se pokaže da će biti očuvana unutrašnja bezbednost i nacionalni identitet. 

Francuska
Foto: Reuters

Mnogi su izbore u Francuskoj označili kao sudbonosne za Evropu, ali Gros smatra da je bio ogroman rizik to što je Makron svoju sopstvenu sudbinu vezao za EU i što jasno sledi proevropske stavove.

- Ipak, ima prednosti to što evropsko pitanje nije gurnuto u stranu, po principu ''nećemo sada da pričamo o tome'' - kaže Gros, koji smatra da je bolje razrešiti pitanje ko u Francuskoj ima većinu - evroskeptici ili, pak, oni koji veruju da Francuska može bolje da se razvija u EU.

I Evelin Gebhardt je ubeđena da evropsko udruživanje protiv Le Penove ima ogromne šanse i podseća da su šefovi država i vlada upravo proslavili 60. rodendan EU. 

Sa izborima u Francuskoj bi, smatra, taj proces mogao da bude nastavljen, posebno zato što je Francuska jedna od zemalja osnivača Evropske unije.

Za Brisel, dakle, mogu da proiziđu dva scenarija: ili će Francuska nastaviti s evropskim integracijama sa socijalno-liberalnim predsednikom Makronom na čelu i možda će ih čak i produbiti, ili će ta zemlja sa Le Penovom na čelu da se ogradi od suseda, da zatvori granice i izađe iz evrozone. 

- Takav politički zemljotres bi Evropu mogao mnogo više da uzdrma nego što je to bilo sa Bregzitom - zaključuje nemačka medijska kuća.

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD svet

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
26 Beograd