PRIČA O DVE PANDEMIJE: Kako je korona virus podelio Evropu
Pandemija koronavirusa napravila je unutar Evropske unije podele koje bi mogle da imaju trajne posledice, a stanovnici država članica na jugu i istoku imaju više finansijskih problema, rezultati su istraživanja koje je sproveo Evropski savet za spoljne odnose (ECFR).
PANŠIR NEĆE PASTI U TALIBANSKE RUKE? Front otpora tvrdi: "Ubili smo 600 talibana, ranili hiljadu!" (FOTO/VIDEO)
AUSTRALIJA MESECIMA U LOKDAUNU, SADA MENJAJU STRATEGIJU: "Vreme je da izađemo iz pećine!"
AKO SI BOGAT, BOGATO I PLATIŠ: Kažnjena sa 192.825 evra za prebrzu vožnju
U istraživanju se pokazalo da se, uopšteno gledano, stanovnici EU osećaju manje slobodno nego pre dve godine, i da bi to moglo imati velike posledice na politiku širom Starog kontinenta.
Više nego pola od 16.200 ispitanika, tačnije 54 odsto, kaže da ih kovid 19 nije "pogodio". Međutim, kada se pogleda šira slika, dobijamo ono što su autori opisali kao "priču o dve pandemije".
Više od polovine ispitanika u šest ispitanih severnih i zapadnih zemalja - u Danskoj, Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, Švedskoj i Austriji - reklo je da na njih pandemija uopšte nije uticala.
Međutim, u šest južnih i istočnih zemalja - u Bugarskoj, Mađarskoj, Italiji, Poljskoj, Portugalu i Španiji, ovo je reklo manje od 50 odsto ispitanika, pri čemu je većina njih reklo da su se ili razboleli, ili imaju finansijske posledice.
Gotovo dve trećine ispitanika starijih od 60 godina reklo je da nisu osetili teže posledice koronavirusa, dok je samo 43 odsto mlađih od 30 godina reklo isto to.
Starosna dob, takođe, utiče i na to kako šta ispitanici misle kada im se postavi pitanje o tome ko je kriv za širenje pandemije.
Malo više od polovine starijih od 60 godina za širenje pandemije okrivljuje pojedince koji "ne vode dovoljno računa" (51 odsto), dok stanovnici EU mlađi od 30 godina krivicu prebacuju na vlade i druge institucije (49 odsto), a manje na pojedince (42 odsto).
Drugi veliki jaz koji je otkrilo ovo istraživanje, tiče se stavova ispitanika o slobodi tokom pandemije koronavirusa.
Samo 22 odsto anketiranih reklo je da se oseća slobodno, u poređenju sa 64 odsto njih koji su ovakvo osećanje imali pre pandemije.
Procenat onih koji se ne osećaju slobodno je porastao skoro četiri puta - pre dve godine ovakav stav imalo je samo 7 odsto ljudi, dok je sada to slučaj kod 27 odsto ispitanika.
U Nemačkoj se samo 10 odsto stanovnika oseća slobodno, a 2019. godine je to reklo 68 odsto njih.
Gubitak slobode, međutim, posebno se oseća u Austriji i Holandiji, gde je više od 60 odsto ljudi reklo da se ne oseća slobodno u odnosu na 2019. godinu.
Najviše onih koji se osećaju slobodno se, prema istraživanju, nalazi u Mađarskoj (41 odsto), i Španiji (41 odsto).
Autori istraživanja istakli su da se uticaj načina na koji ljudi shvataju slobodu najbolje vidi na politikama u Poljskoj, Francuskoj i Nemačkoj.
U Poljskoj je pandemija pojačala podele između već postojećih ideoloških grupa.
- Budući da je većina stanovništva nepoverljiva prema vladi, smatra se i da iza mera ograničenja usled koronavirusa stoje skriveni motivi - ističe se u izveštaju.
U Poljskoj najveći broj stanovnika misli da vlada koristi ograničenja povezana sa pandemijom kako bi stvorila iluziju kontrole, ili kao izgovor za kontrolu stanovništva.
U Nemačkoj, u kojoj je dugo vladala "demokratija konsenzusa" koju su predvodile različite koalicione vlade, nije bilo snažnog protivljenja javnosti ograničenjima ili nepoverenja u motive za njihovu primenu.
Međutim, manji broj onih koji se osećaju slobodno u odnosu na 2019. godinu znači da su "stanovnici nezadovoljni", ukazuju autori.
Simpatizeri partije Emanuela Makrona, sada će, verovatnije, da podrže intervencionističku državnu politiku.
Sa druge strane, oni koji podržavaju Marin Le Pen, žele da njena partija predstavlja "bastion slobode protiv represivne moći države".