Skip to main content
trudnica, porodilja

"PRVA SAHRANA KOJOJ SAM PRISUSTVOVALA BILA JE SAHRANA MOJE BEBE!" Posle jezive greške lekara, majka je ostala bez ćerke, a evo šta je pošlo po zlu!

Foto: Profimedia/ilustracija
Džejd Smit je bila presrećna kad je saznala da je trudna, a kasnije najtužnija na svetu jer joj je prva sahrana ikada bila sahrana njene bebe.

Prvih šest meseci trudnoće prošlo je relativno bez problema, ali je u 28. nedelji trudnoće Džejd počela da primećuje smanjene pokrete bebe u stomaku.

Uprkos tome što je to rečeno lekarima, oni su to zanemarili i tvrdili da je sve u redu.

Ali, život 25-godišnjakinje potpuno se promenio zauvek kad je njeno rutinsko skeniranje u 36-oj nedelji trudnoće završilo tragičnim vestima da je preminula njena devojčica Darsi-Rouz.

Slomljena zbog gubitka ćerke, Džejd kaže da je tada bila ostavljena u bolnici da shvati šta se dogodilo - dok su je druge majke i njihove bebe okruživale.

Džejd nikada ranije nije morala da ide na sahranu i suočila se sa nezamislivim iskustvom da prvo mora ići na sahranu sopstvene ćerke.

Sada se konačno oseća spremnom da progovori o opasnostima od smanjenog pomicanja bebe u stomaku i poziva na to da se to ozbiljnije tretira.

Džejd, iz Rejns Parka u Londonu, rekla je:

- Babica me pogledala i rekla samo" bebe nema ". Moja mama je vrištala i bila slomljena. Nisam razumela. Gurala sam stomak očekujući da se pomeri, kretala se tog jutra. Nakon što sam je rodila, stavljena je u moje naručje, to je bio najgori osećaj na svetu. Sahrana Darsi-Rouz je bila moja prva sahrana u životu i  zato što je to bila moja ćerka, moja prvorođena, bila je vrlo teška.

Sahrana je bila vrlo brzo nakon što se rodila. Sve vreme sam bila u šoku. Sećam se da sam posle sahrane razgovara s babicom i objasnila da se ne sećam puno. To što sam je izgubila potpuno mi je promenilo život - priča Džejd. 

Ujutro pre nego što je primila lošu vest, čak je snimila video-snimak svoje bebe koja joj udara u stomak.

Više od pet meseci nakon što je mala Darsi-Rouz umrla, Džejd tvrdi da još uvek nema pojma šta se dogodilo u toku ta 24 sata.

- Dijagnostikovan mi je gestacioni dijabetes i nakon 36 nedelja, svaki dan sam morala da radim analize krvi, ali uopšte nisu bili loši. U sredu (pre nego što je umrla) sam otišla da provere moje rezultate krvi i rekla sam da se beba pomera, ali ne kao pre. Pregledali su me i pokušali su da me pošalju kući, ali rekla sam da mi je dosta i da želim da se porodim jer sam zabrinuta. Stalno sam im govorila: nije li bolje da se porodim sada?"

Samo su ponavljali da nema razloga za brigu, pa su me rezervisali za porođaj za dva dana. Sledećeg dana [četvrtak, 29. februara], otišla sam kod babice. Uključila je monitor za otkucaje srca i uopšte nije bilo otkucaja srca. Odvezli su me u bolnicu da ponovim test, ali opet nije bilo otkucaja srca. Bila sam tako zbunjena. Rekli su mi da je dobro kao dan ranije.

Nakon što su joj doktori dali tabletu da Džejd je narednog dana [petak, 1. mart] zakazan carski rez.

Kad joj je malena Darsi-Rouz bila položena u naručje, ležala je u krevetu u porođajnom odeljenju, okružena krikovima novorođenih beba.

Džejd  je rekla: Odveli su me na porođaj sa svim ostalim bebama i roditeljima. Mislim da to nije u redu. Rekla sam im da trebaju izgraditi novu sobu za roditelje koji izgube bebe. Poslednja stvar koja im je potrebna je da prođu kroz slušanje novorođenih beba. Ne razumete to. Očekujete da će se pomeriti, očekujete da će otvoriti oči, a neće. Da su odvojili vreme da pročitaju moje beleške, ona bi i dalje bila ovde.

Nakon što je njena beba preminula, Džejd tvrdi da je bila u stanju šoka.

- Najgora stvar za mene [nakon što je umrla] je što sam je ostavila u bolnici i nisam mogla da je odnesem kući. Ne želim da druge majke prolaze kroz ono što sam prošla. Želim da napravim promenu - kaže Džejd.

Džejd i njena porodica su sahranili malu Darsi-Rouz u malom belom kovčegu i grobu na kom je položeno na stotine cveća.

- Želim da majke postanu svesnije o rizicima smanjenog kretanja bebe. To se može dogoditi. Mame moraju da idu u bolnicu i uvere se da ih zapravo slušaju. Iako se testovi čine da su dobri, lekari ih moraju nadgledati tokom dana i ne slati ih kući - priča Džejk.

Portparol londonske bolnice Sent Džordž rekao je: Želimo da izrazimo naše iskreno saučešće Džejd i njenoj porodici zbog tužnog gubitka njihove bebe Darsi-Rouz u martu. Naše duboko saosećanje s njima. Sprovodimo internu istragu i zato za sada nismo u mogućnosti da komentarišemo slučaj.

 

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD svet

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
7 Beograd