Putin može MIRNO DA SPAVA: Ovo su NAJVEĆI protivkandidati na današnjim izborima
Predsednički izbori u Rusiji održavaju se danas. Sadašnji predsednik Vladimir Putin je apsolutni favorit i to pokazuju sva istraživanja agencija. Međutim, postoje i kandidati koji će, kako prognoziraju ankete, osvojiti daleko manji broj glasova od sadašnjeg predsednika. Najozbiljniji protivkandidati biće Sergej Baburin, Pavel Grudinin, Ksenija Sobčak, Maksim Surajkin, Boris Titov, Grigorij Javlinski i Vladimir Žirinovski.
Pročitajte i:
Pavel Grudinin
Kandidat Komunističke partije Pavel Grudinin (57) poseduje većinski udeo u Državnoj farmi Lenin, zadruzi blizu Moskve. Ova farma je najveći ruski proizvođač jagoda i redak ostatak od 27.000 državnih kolektiva koji su nikli tokom sovjetske ere. Sav profit od svoje firme ulaže u unapređenje života zaposlenih, školovanje njihove dece, vrtiće i medicinsku zaštitu.
Zalaže se za uspostavljanje socijalističkog sistema koji prema njegovim rečima, predstavlja jedini lek za korupciju.
On je ismejao Putinovo oslanjanje na "ljude za koje svi znaju da su odavno trebali biti u zatvoru".
Grudinin je u septembru rekao da, za razliku od većine ruskih krupnih biznismena, direktori njegove kompanije ne šalju profit u inostranstvo niti ga kradu. Umesto toga, oni investiraju u škole, vrtiće i bolnice svojih radnika.
Grudinin bi, prema anketama, na izborima dobio skoro osam odsto glasova.
Podsetimo, Komunistička partija Rusije traži ponovno uvođenje zakona iz sovjetske ere koji predviđaju da lična imovina može biti konfiskovana kao kazna za teška krivična dela.
Ksenija Sobčak
Kandidat Građanske inicijative Ksenija Sobčak (36) je bivša novinarka i rijaliti zvezda koja je optužila Putina i ruskog premijera Dmitrija Medvedeva da su na vlasti skoro dve denecije kako bi bili od koristi svojim poslovnim saradnicima.
Liberalka iz Sankt Petersburga bila je voditeljka i glavni sudija u ruskoj verziji "Američkog top modela". Tokom posete Vašingtonu prošlog meseca, Sobčakova je rekla da želi da pokaže Rusima da imaju drugi izbor osim Putina.
Ako je izaberu, Sobčakova obećava saradnju sa SAD, NATO i EU. Ona je pozvala Ruse da odbace korupciju i da tretiraju Krim koji je Rusija pripojila 2014. kao ukrajinsku teritoriju.
Prema anketama Sobčakova, koja je nominovana ispred Građanske inicijative, ima 1,6 odsto glasova.
Sergej Baburin
Kandidat Ruske narodne unije Sergej Baburin (59), stao je 2007. godine iza radikalnog predloga da vlada svakom ruskom građaninu plati 150.000 dolara kompenzacije za privatizovanje bivših državnih preduzeća nakon pada Sovjetskog Saveza. Baburin sada podržava povratak sovjetskom društvenom programu.
On želi da ojača rusko prisustvo na Krimu kroz ekonomski razvoj. Baburin je obećao i jačanje ruske uloge u ekonomskom sistemu sa zemljama poput Brazila, Indije i Kine, kako Rusija ne bi bila podložna američkim i evropskim sankcijama.
Partija Ruske narodne unije propagira ruski nacionalizam i promovisanje izvornih ruskih vrednosti vezanih za selo. U ekonomskom smislu zalaže se za protekcionizam.
Ankete daju Baburinu manje od 1 odsto glasova na izborima.
Kandidat krajnje desničarske Liberalno-demokratske partije Vladimir Žirinovski poznat je po svojim bizarnim političkim pogledima.
Kad je učestvovao na izborima za predsednika 1993, Žirinovski (71) je obećao Rusima jeftiniju votku, Ruskinjama bolji donji veš. Zalaže se za ponovno uspostavljanje monarhije.
Tokom svoje 29-godišnje političke karijere, Žirinovski je obećao diktaturu i smanjenje stope kriminala, širenje ruskih granica preko Aljaske i Finske i raznošenje radioaktivnog otpada u baltičke države.
Ankete mu daju skoro 6 odsto glasova.
Maksim Surajkin
Vođa malo poznatih Komunista Rusije, Maksim Surajkin (39) pozvao je na odbrambeni savez u stilu Varšavskog pakta. On želi da poveća minimalne plate i penzije. Po struci je inženjer i vodi malu kompjutersku kompaniju. Zalaže se za uspostavu starih sovjetskih načela marksizma-lenjinizma i staljinizma.
Bio je kandidat za guvernera regiona Nižnji Novgorod, kada je osvojio 2 odsto glasova.
Ankete mu daju manje od 1 odsto glasova.
Boris Titov
Kandidat Partije rasta Boris Titov (57) želi da zaštiti prava rastućeg sloja ruske srednje klase.
Kao vladin predsednički komesar za prava preduzetnika Titov je radio na repatrijaciji ruskih biznismena koji su u svojoj zemlji optuženi za kriminal, da bi potom pobegao u Veliku Britaniju da izbegne krivično gonjenje. Titov je zatražio od Putina da dozvoli četvorici od 16 ljudi na "Londonskoj listi" da se vrate nakon što plate odštetu vladi.
Titov želi efikasniju vladu, poništenje pravila i nepotrebnih inspekcija koje predstavljaju priliku za mito, i ekonomske podsticaje sa visokim troškovima vlade.Prema anketama, Titov ima manje od 1 odsto glasova.
Grigorij Javlinski
Liberalni ekonomista i bivši premijer iz redova partije Jabloko (Jabuka), 65-godišnji Javlinski se smatra pravim opozicionim kandidatom. On je bio protiv ruske aneksije Krima i primao je pretnje smrću od nacionalista koji ga zovu izdajicom.
Zalaže se za sistem socijalne demokratije, a na spoljašnjem planu za saradnju sa Evropskom unijom. Njegova partija je u koaliciji sa ekološkim partijama u Rusiji.
Javlinski je nazvao izbore "karnevalskim šouom" i "izbornom noći veštica" zbog postave kandidata.
Predviđaju mu manje od 1 odsto glasova.
Putinova nadmoć nad ostalim protivkandidatima je očigledna. Kao lider Rusije, praktično od 1999. godine, pa do danas njegovi uspesi na unutrašnjem i spoljašnjem planu deluju nedostižno. Rusija je povratila status globalne sile koji je izgubljen nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Privredna, ekonomska i vojna moć su neuporedivo veće nego kad je on, skoro pre dve decenije, došao na čelo najveće zemlje na svetu. Ako pobedi na ovim izborima, Putinu će pripasti četvrti mandat predsednika Rusije.