Putinov veliki povratak na Mediteran - RUSKA PETA ESKADRA OPET PROTIV ŠESTE FLOTE!

Razvojem događaja u Siriji, i uopšte u području istočnog Mediterana, Rusija je pravilno zaključila da ako želi da zaštiti svoje geostrateške interese u tom regionu – mora da ima stalni pomorski sastav formata udarne eskadre ratnih brodova, piše Miroslav Lazanski.

Pred­sed­nik Ru­si­je Vla­di­mir Pu­tin na­ja­vio je no­vo osni­va­nje ru­ske sre­do­zem­ne eska­dre rat­ne mor­na­ri­ce. Na­i­me, ona je po­sto­ja­la u So­vjet­skom Sa­ve­zu kao Pe­ta eska­dra rat­ne mor­na­ri­ce SSSR-a. Ras­pa­dom So­vjet­skog Sa­ve­za ona se uga­si­la i od ta­da ru­ski rat­ni bro­do­vi bo­ra­ve u Sre­do­ze­mlju po­je­di­nač­no, ili u gru­pi, ali ne i u stal­noj for­ma­ci­ji ti­pa eska­dre.

Raz­vo­jem do­ga­đa­ja u Si­ri­ji, i uop­šte u pod­ruč­ju is­toč­nog Me­di­te­ra­na, Ru­si­ja je pra­vil­no za­klju­či­la da ako že­li da za­šti­ti svo­je ge­o­stra­te­ške in­te­re­se u tom re­gi­o­nu – mo­ra da ima stal­ni po­mor­ski sa­stav for­ma­ta udar­ne eska­dre rat­nih bro­do­va. Svo­je­vre­me­no je Mi­ha­il Gor­ba­čov u mar­tu 1988. go­di­ne upra­vo u Be­o­gra­du pred­lo­žio SAD da obe ze­mlje za­mr­znu broj rat­nih bro­do­va i po­ten­ci­jal voj­no­po­mor­skih sna­ga u Sre­do­ze­mlju, a ka­sni­je od­re­de i li­mi­te, da bi iz Bri­se­la od­go­vo­ri­li ka­ko 19. apri­la u ce­lom pod­ruč­ju Sre­do­ze­mlja po­či­nju ve­li­ki po­mor­sko-va­zdu­ho­plov­ni ma­ne­vri NA­TO-a. Ša­mar pred­lo­gu Gor­ba­čo­va iz Be­o­gra­da. Go­di­nu da­na ra­ni­je, u le­to 1987. Edu­ard Še­ver­nad­ze je, opet u Be­o­gra­du, po­nu­dio Va­šing­to­nu  pre­go­vo­re o ukla­nja­nju nu­kle­ar­nog oruž­ja iz Me­di­te­ra­na. Ame­ri­ka je i to od­bi­la. 

U to vre­me Ame­ri­kan­ci su od­bi­ja­li da se nji­ho­va Še­sta flo­ta ob­u­hva­ti bi­lo ko­jim ugo­vo­rom o sma­nje­nju oruž­ja u Evro­pi, i to od­bi­ja­nje tra­je sve do da­nas. U to vre­me Še­sta flo­ta je ima­la oko 600.000 to­na bro­do­vlja, a so­vjet­ska Pe­ta eska­dra oko 180.000 to­na rat­nih i po­moć­nih bro­do­va. Ame­ri­kan­ci su ima­li pred­nost na Sre­do­ze­mlju i u bro­ju stal­nih i ure­đe­nih lu­ka, od ko­jih su i da­nas glav­ne Na­pulj, Ro­ta i Ga­e­ta.

Ne­do­sta­tak kla­sič­nih no­sa­ča avi­o­na i či­nje­ni­ca da sva­ki na­i­la­zak rat­nog bro­da iz Cr­nog mo­ra u prav­cu Sre­do­ze­mlja Mo­skva mo­ra da na­ja­vi tur­skoj vla­di naj­ma­nje se­dam da­na ra­ni­je, ote­ža­va­ju­ća je okol­nost za ope­ra­tiv­nu spo­sob­nost on­da so­vjet­ske, a da­nas ru­ske rat­ne mor­na­ri­ce u tom pod­ruč­ju. Za So­vje­te je Pe­ta eska­dra bi­la po­tvr­da pri­sut­no­sti u Me­di­te­ra­nu, za Ame­ri­kan­ce je Še­sta flo­ta bi­la ne sa­mo de­mon­stra­ci­ja si­le već i ju­žni stub NATO-a.

Še­sta flo­ta je obič­no u svom sa­sta­vu ima­la je­dan no­sač avi­o­na, dve do če­ti­ri nu­kle­ar­ne pod­mor­ni­ce, de­vet ve­ćih po­vr­šin­skih bro­do­va, kr­sta­ri­ce, ra­za­ra­če i fre­ga­te, am­fi­bij­sko-de­sant­nu gru­pu sa tri do pet bro­do­va, te če­ti­ri po­moć­na bro­da. Ukup­no oko 20.000 lju­di ukr­ca­nih na plov­ne je­di­ni­ce. Še­sta flo­ta je na jed­nom no­sa­ču avi­o­na ima­la od 80 do 90 le­te­li­ca ra­znih ti­po­va, uklju­ču­ju­ći i avi­o­ne za ra­no ra­dar­sko ot­kri­va­nje i na­vo­đe­nje, što joj je ta­da da­va­lo pred­nost u od­no­su na Pe­tu eska­dru ko­ja ta­kve avi­o­ne ta­da ni­je ima­la.

I ta­da, a i sa­da, ame­rič­ka Še­sta flo­ta svo­jim kon­ven­ci­o­nal­nim i nu­kle­ar­nim oruž­jem „po­kri­va” on­da so­vjet­ske, a da­nas ru­ske stra­te­ške sna­ge, ne sa­mo po­mor­ske već i kop­ne­ne i va­zdu­ho­plov­ne. I on­da, u vre­me So­vjet­skog Sa­ve­za i Var­šav­skog ugo­vo­ra ka­da je Mo­skva ima­la sa­ve­zni­ke Bu­gar­sku i Ru­mu­ni­ju na Cr­nom mo­ru, ge­o­po­li­tič­ka i broj­ča­na asi­me­trič­nost u ko­rist SAD i NA­TO-a bi­la je ve­li­ka koč­ni­ca za sma­nji­va­nje kon­ven­ci­o­nal­nih sna­ga u Evro­pi. 

So­vjet­ska Pe­ta eska­dra u Me­di­te­ra­nu obič­no je ima­la svo­ju po­seb­nu ko­man­du, a broj bro­do­va u sa­sta­vu eska­dre va­ri­rao je od 20 do 30: je­dan no­sač he­li­kop­te­ra, dve ili tri kr­sta­ri­ce, dva do tri ra­za­ra­ča, tri do če­ti­ri fre­ga­te, dve do tri pod­mor­ni­ce, ne­ko­li­ko mi­no­lo­va­ca i de­sant­nih bro­do­va, svi gru­pi­ra­ni pre­ma za­da­ci­ma. Ve­li­ki pro­blem Pe­te eska­dre bio je, a i da­nas je, ne­do­sta­tak ve­ćih i stal­nih lu­ka, pa su se bro­do­vi po­vre­me­no si­dri­li u Al­ži­ru – Mars el Ke­bir, u Li­bi­ji – Tri­po­li, u Alek­san­dri­ji u Egip­tu i u Si­ri­ji – Tar­tus. Ne­ka­da je glav­na ba­za so­vjet­ske flo­te u Sre­do­ze­mlju, kra­jem pe­de­se­tih i po­čet­kom še­zde­se­tih go­di­na pro­šlog ve­ka, bi­la al­ban­ska lu­ka Va­lo­na. Pot­ko­pi za pod­mor­ni­ce na ostr­vu Sa­zan, de­vet pot­ko­pa, bi­li su re­dov­no pu­ni so­vjet­skih pod­mor­ni­ca, ko­je su oda­tle od­la­zi­le na pa­tro­li­ra­nje Me­di­te­ra­nom.

Po­sle pre­ki­da s Al­ba­ni­jom, ras­pa­da So­vjet­skog Sa­ve­za i Var­šav­skog ugo­vo­ra, Mo­skva je prak­tič­no osta­la sa sa­mo jed­nom stal­nom po­mor­skom ba­zom u Sre­do­ze­mlju, Tar­tus u Si­ri­ji. Ta je ba­za du­go bi­la obič­ni teh­nič­ki punkt ra­di snab­de­va­nja hra­nom, vo­dom i go­ri­vom za ru­ske bro­do­ve, da bi od pro­šle go­di­ne Ru­si pri­stu­pi­li pro­ši­re­nju Tar­tu­sa u rat­nu lu­ku ko­ja će isto­vre­me­no mo­ći da pri­mi 11 rat­nih bro­do­va, sva­ki do te­ži­ne od 10.000 to­na. Lu­ka će do­bi­ti i ka­sar­ne za sme­štaj po­sa­da bro­do­va, ma­ga­ci­ne, han­ga­re za teh­nič­ku po­dr­šku, ali i PVO ko­ji već sa­da či­ne si­ste­mi S-300 V-4, „buk” i „pan­cir S”. 

U ge­o­stra­te­škom smi­slu, ka­da je reč o no­voj Pe­toj eska­dri ru­ske rat­ne mor­na­ri­ce, tek sa­da je valj­da svi­ma ja­sno ko­li­ko je za Ru­si­ju bio va­žan po­vra­tak Kri­ma ma­ti­ci ze­mlji. To je za ju­žni deo Ru­si­je ne­za­me­nji­vi stub od­bra­ne od na­pa­da sa al­ban­sko-bu­gar­skog, dar­da­nel­sko-bos­for­skog i se­ver­no­a­frič­ko-sred­njo­i­stoč­nog stra­te­škog prav­ca.  

Da bi se oja­ča­la od­bra­na sa tih pra­va­ca, Vla­di­mir Pu­tin je na­re­dio for­mi­ra­nje no­ve Pe­te eska­dre ru­ske rat­ne mor­na­ri­ce. Eska­dra će do­bi­ti ve­ći broj bro­do­va na­o­ru­ža­nih kr­sta­re­ćim pro­jek­ti­li­ma „ka­li­bar” do­me­ta i do 2.800 km, što je po­sle­di­ca ana­li­ze ne­dav­nih do­ga­đa­ja, ka­da su SAD, Fran­cu­ska i Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja na­pa­le Si­ri­ju. Pe­ta eska­dra će, ve­ro­vat­no, do­bi­ti u svoj stal­ni sa­stav i naj­ma­nje tri kla­sič­ne, a mo­žda i jed­nu nu­kle­ar­nu pod­mor­ni­cu, sve na­o­ru­ža­ne ra­ke­ta­ma „ka­li­bar”, dok će va­zdu­ho­plov­ni sa­stav Pe­te eska­dre bi­ti lo­ci­ran na aero­dro­mu po­red Tar­tu­sa.

Uglav­nom, opet ima­mo Pe­tu eska­dru pro­tiv Še­ste flo­te...