fbpx
Skip to main content
Predsedništvo BiH

Kuda ide sudbina Bosne i Hercegovine: Ako krene rascep na entitete - KOJI MODEL IZABRATI?

Foto: Srbija Danas/Profimedia
Kako bi se zaustavio rat u BiH međunarodna zajednica je u jesen 1995. godine povukla odlučujući potez i za sto dovela političke vođe iz regiona koji su potpisali Opšti okvirni sporazum o miru u BiH poznatiji kao Dejtonski sporazum

Dok BiH potresa afera "dovršetak raspada Jugoslavije" iz regiona stiže sve glasnije negodovanje na pisanje sarajevskog portala politicki.ba prema čijim navodima je slovenački premijer Janez Janša pripremio i poslao non-pejper u Brisel u kome predlaže modele novog cepanja granica na Balkanu.

"OVO BI MOGLO DOVESTI DO NOVOG RATA NA BALKANU" Da li će Janez Janša u Briselu otcepiti Republiku Srpsku od BiH?

"OVO BI MOGLO DOVESTI DO NOVOG RATA NA BALKANU" Da li će Janez Janša u Briselu otcepiti Republiku Srpsku od BiH?

SLOVENCI PLANIRAJU OTCEPLJENJE SRPSKE? Oglasio se Janša, ambasadorka Slovenije pozvana na "raport" u Sarajevo!

SLOVENCI PLANIRAJU OTCEPLJENJE SRPSKE? Oglasio se Janša, ambasadorka Slovenije pozvana na "raport" u Sarajevo!

EVROPA "ŠUŠKA" O RASPADU BiH: Borut Pahor nehotice otkrio šta se "kuva", Dodik odmah reagovao!

EVROPA "ŠUŠKA" O RASPADU BiH: Borut Pahor nehotice otkrio šta se "kuva", Dodik odmah reagovao!

Završni proces cepanja granica u Evropi desio se raspadom Istočnog i Zapadnog bloka devedesetih godina prošlog veka što je, posredno, uticalo i na početak rata u bivšoj Jugoslaviji koji rezultirao hiljadama mrtvih, stvaranjem novih država i raseljavanjem stanovništva. Sa padom Berlinskog zida Čehoslovačka i Sovjetski Savez, uz posredstvo Gorbačove "perestrojke",  krenuli su razlaz koji je završio sasvim drugačije od jugoslovenskog - mirno.

Dok slovenački mediji i političari "optužuju" Pahora i Janšu za podsticanje separatizma u Bosni i Hercegovini i citiraju izjavu člana bosanskog predsedništva Željka Komšića koji tvrdi da je slovenački predsednik Borut Pahor prilikom nedavne posete BiH članove tamošnjeg predsedništva pitao da li je moguć miran razlaz, postavlja se pitanje da li za BiH zaista postoji rešenje da mirnim putem promeni državno uređenje i da svaki entitet nastavi svojim putem.

Predsedništvo BiH
Foto: Srbija Danas/Profimedia

 

Kojim modelom bi mogla da krene BiH?

"Plišana revolucija" i miran razlaz Čehoslovačke

Čehoslavačka je, zahvaljujući tzv. "plišanoj revoluciji", uspela da mirno "prekroji" svoje granice. Češka i Slovačka su svoj razlaz ozvaničile 1. januara 1993. godine, kada je rat u bivšoj Jugoslaviji već uveliko trajao, iako su Česi bili za očuvanje zajedničke države, slično kao Srbi, dok su Slovaci smatrali da im Prag, svojom dominacijom, više ne odgovara kao glavni grad. Glavnu ulogu u tom razlazu odigrala su dva političara - Vaclav Klaus i Vladimir Meičar. Oni su uspeli da državu izvedu iz zajedništva bez rata i sukoba.

Češka
Češka
Foto: Profimedia

Njih dvojica su, uz kafu i razgovor, dogovorili da nereligiozni Česi i religiozni Slovaci, prvi sa većom nezaposlenošću od "sabraće" i drugi sa željom da se što pre razdvoje, mirno raziđu zadržavajući zajedničku valutu i nesmetan prolaz između novonastalih granica. Bio je to jedan od retkih primera u ljudskoj istoriji da su dva naroda uspela na miran način da se dogovore o izlasku iz državne zajednice.

Tako su ta dva novoizabrana predstavnika svojih naroda nakon prvih demokratskih izbora u Čehoslovačkoj stavila tačku na slovačku želju za nezavisnošću.

Gorbačov "razbio" Sovjetski Savez iz kog je izašla današnja moćna Rusija

Za godinu i po dana, od 11. marta 1990. do 25. decembra 1991. godine i svih 15 republika Sovjetskog Saveza izašlo je iz države koja je, kao pobednik u Drugom svetskom ratu, stala ispred moćnog Istočnog bloka. "Glasnost" i "perestrojka" Mihaila Gorbačova doveli su do završnog čina bipolarnosti postratnog sveta. Iako je referendum iz marta 1991. godine pokazao da većina građana SSSR-a želi da ostane u okviru iste države, zakonodavna tela sovjetskih republika su, jedno po jedno, počela da usvajaju separističke zakone koji su vodili u otcepljenje.

Mihail Gorbačov
Foto: Profimedia

Nakon neuspelog državnog udara u avgustu 1991. od strane komunističke partije potpomognute sovjetskog armijom koja je više posmatrala nego delovala, Gorbačov je ostao na vlasti, a sovjetske republike su se međusobno dogovorile da ostanu u labavoj uniji Zajednice nezavisnih država. Gorbačov, nemoćan da kontroliše raspad jedne od dvaju najmoćnijih država sveta, potom podnosi ostavku, a Rusija po međunarodnom pravu postaje priznata kao jedina država naslednica Sovjetskog Saveza i preuzima u svoj posed celokupni arsenal sovjetskog nuklearnog oružja.

Bolno iskustvo Ukrajine - razlaz Kijeva i Donbasa

Raspad je rezultirao raznim smerovima kojima su krenule bivše sovjetske republike - baltičke su uvele demokratiju na "velika vrata" što im je omogućilo ulazak u Evropsku uniju dok su Ukrajina, Belorusija i azijski deo bivšeg SSSR-a prošle težak politički put. I sama Rusija je do dolaska Putina bila politički nestabilna sa oslabljenim međunarodnim uticajem što se, posredno, odrazilo i na tok rata u bivšoj Jugoslaviji. Neke od sovjetskih republika, poput Belorusije, odlučile su da zadrže čvrst savez sa Rusijom.

Vojnici u Donbasu
Foto: Profimedia/ilustracija

Ukrajina je prilično bolno izašla iz raspada Sovjetskog Saveza što je, nakon decenija političke nestabilnosti, doveo do trećeg unutrašnjeg završetka raspada Sovjetskog Saveza. Prorusko stanovništvo Donbasa odlučilo je da odstupi iz Ukrajine, nezadovoljno tretmanom koji su imali u Ukrajini i koji dosta podseća na položaj Srba u Hrvatskoj kada je počeo raspad Jugoslavije, te su nakon oružanog sukoba 2014. godine osnovane Donjecka Narodna Republika i Luganska Narodna Republika. Taj krvavi sukob, i pored brojnih potpisanih primirja, i dalje traje.

Šta o mogućem razlazu entiteta u BiH kaže Dejtonski sporazum?

Kako bi se zaustavio rat u BiH međunarodna zajednica je u jesen 1995. godine povukla odlučujući potez i za sto u vojnoj bazi Dejton dovela političke vođe iz regiona koji su potpisali Opšti okvirni sporazum o miru u BiH poznatiji kao Dejtonski sporazum, a koji je do danas ostao ustav BiH. Nekadašnja Socijalistička Republika BiH tim je sporazumom iz rata izašla sa dva entiteta i jednim distriktom podelivši se po nacionalnoj osnovi.

Veće za sprovođenje mira u BiH odnosno PIC koga čini 55 država koje "nadgledaju" mir u BiH izjasnilo se u decembru prošle godine da je otcepljenje kao opcija za razlaz u BiH nemoguće jer to ne dozvoljavaju odrednice Dejtonskog sporazuma. Tom prilikom je saopšteno "da entiteti nemaju pravo na otcepljenje od BiH i da oni pravno postoje samo na osnovu Ustava BiH".

Dejtonski sporazum
Dejtonski sporazum
Foto: Profimedia

Od nekadašnjih nešto više od dva miliona građana koji su glasali na referendumu za nezavisnost 29. februara i 1. marta 1992. godine, ZA "suverenu i nezavisnu BiH, državu ravnopravnih građana, naroda BiH – Muslimana, Srba, Hrvata i pripadnika drugih naroda koji u njoj žive" glasalo je 99,44 posto glasača koji su izašli na referendum. Bio je to uvod u krvavi rat koji je odneo 100.000 ljudskih života i raselio 1,8 miliona ljudi.

Da li je "jugoslovenska kriza" za BiH završena stavljanjem potpisa Slobodana Miloševića, Franje Tuđmana i Alije Izetbegovića na Dejtonski sporazum ili su Janšine i Parohove izjave uvod u neko novo prekrajanje granica na Balkanu pokazaće vreme pred nama.

 

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
13 Beograd