RAT DO POTPUNOG ISTREBLJENJA, NEMA PREGOVORA: Hronologija sukoba tokom maja meseca - sve je počelo u Šeik Džarahu!
Sukob Palestine i Izraela traje već nekoliko dana. Novi talas sukoba se već sada može okarakterisati kao jedan od najžešćih od Druge intifade 2000-2004. godine. Kako je zapravo došlo do eskalacije između Gaze i Izraela i kakva je hronologija događaja?
KIŠA PROJEKTILA POGODILA IZRAELSKE GRADOVE: Rakete ispaljene iz Pojasa Gaze (VIDEO)
SUKOBI NA ULICAMA BAT JAMA: Arapi i Jevreji u žestokom okršaju, staklo pršti na sve strane, lete cigle i palice! (VIDEO)
NETANIJAHU SE ZAREKAO: Ovo je samo početak! Nanećemo Hamasu udarce o kojima nisu sanjali!
Iako se epicentar uzajamnih napada proteže granicom južnih gradova Izraela i sektora Gaza, do eskalacije je došlo zbog sukoba koji je izbio oko područja Šeik Džarah u Jerusalimu.
Naime, taj kraj je pretežno naseljem Arapima i smatra se palestinskom teritorijom. Daleke 1959. godine Palestinci su uzeli u zakup nekoliko kvartova u gradu od Jordana, koji je tada kontrolisao Jerusalim, uključujući i Šeik Džarah. Zakup je bio određen na četiri godine, ali sporazum nisu zvanično produžili. Međutim, 1967. godine izbio je Šestodnevni rat, tokom koga su Izraelci uspostavili kontrolu nad celim Jerusalimom, proglasivši ga za svoju prestonicu.
Vlada Izraela je 1972. godine podnela tužbu protiv zahteva za prinudno iseljavanje Arapa koji su živeli u tom rejonu, kako bi tamo naselili jevrejske porodice. Sud je doneo odluku tek pre nekoliko meseci, a to je bio najduži sudski proces u izraelskom pravosudnom sistemu. Zvanična sankcija suda bila je neophodna kako svetska zajednica ne bi mogla optužiti izraelsku vladu za kršenje rezolucije Saveta bezbednosti UN i kršenje ljudskih pava. Izraelska strana je odlično znala da ni palestinska vlada, ni arapski stanovnici tog rejona nemaju nikakve dokumente o imovini, što znači ni prava da žive tamo.
Takve dokumente bi trebalo da poseduje jordanska strana, jer su s njom sklopljeni sporazumi. Međutim, za sve vreme sudskog procesa potrebni dokumenti nisu priloženi.
Prema mišljenju izraelske strane, država nema zakonsko pravo da iz tog rejona iseli arapsko stanovništvo, jer su doselili u taj kraj nakon što je posle Arapsko-izraelskog sukoba 1948-1949. godine Jerusalim prešao pod kontrolu tadašnjeg Transjordana.
Odluka izraelskog suda o iseljavanju Palestinaca doneta je početkom maja ove godine. Prema planovima izraelske vlade, iseljavanje arapskog stanovništva iz kvarta Šeik Džarah trebalo bi da se odvija u fazama – od kraja maja do sredine jula. Palestini su odbili da odu, nakon čega su počeli masovni protesti u istočnom Jerusalimu. Demonstrante je rasterivala policija – ništa neobično za Jerusalim.
Dan H
Situacija se pogoršala u noći 11. maja. Sa jedne strane, jevrejski deo grada slavio je Dan Jerusalima – dan kada je grad proglašen za prestonicu Izraela. Sa druge strane, arapski deo grada izazvao je masovne nerede, došlo je i do sukoba sa policijom. Izraelske bezbednosne snage su tokom sukoba sa demonstrantima blokirale Hramovnu goru i zauzele džamiju Al Aksa gde se, prema njihovim pretpostavkama, nalazilo skladište oružja i municije palestinskih demonstranata.
Nakon toga se umešao Hamas. Iz sektora Gaza stigao je ultimatum da se oslobodi džamija i Hramovna gora inače će uslediti raketni napadi. Izraelska vlada na to nije odragovala, te su poletele prve rakete Hamasa u pravcu južnih gradova Izraela. Ni Izraelske odbrambene snage nisu dugo čekale da na odgovor.
Za skoro dan i po sukoba Hamas je ispalio više od hiljadu raketnih napada na izraelsku teritoriju. Prvi put posle mnogo godina pod udarom su se našli ne samo južni gradovi i naselja, nego i centar države, kao i Tel Aviv. Međutim, "Gvozdena kupola" ne može da izađe na kraj sa svim napadima. Masovni napadi se nastavljaju.
Izraelske odbrambene snage, sa svoje strane, uništile su glavne višespratnice (ranije su upozoreni lokalni stanovnici) u Gazi, jer su iz tog pravca palestinske grupe lansirale rakete, nanevši nekoliko preciznih i masovnih vazduhoplovnih napada tokom kojih je likvidirano više od 20 lidera palestinskih pokreta Hamas i Islamski džihad. Pritom, polazeći od podataka Ministarstva zdravlja sektora Gaza, poginulo je dvostruko više civila.
Jevrejski pogromi u Izraelu
Istovremeno, izraelski Arapi, kao i Palestinci koji žive i rade na izraelskoj teritoriji, počinili su masovna noćna razaranja prvo u noći 11. maja, a zatim i u noći 12. maja. Bacali su kamenje i Molotovljeve koktele na automobile, kuće, kafiće i prodavnice koje se nalaze u vlasništvu jevrejskog stanovništva.
Situacija se pogoršala i u gradovima Lod, Ako, Haifa gde je procenat arapskog stanovništva prilično visok. Noć sa utorka na sredu (11. na 12. maj) u Lodu bila je posebno teška – vlasti grada su priznale da su izgubile kontrolu nad gradom, organizujući evakuaciju jevrejskog stanovništva iz grada. Do jutra su u nemirne gradove uvedene pojačane jedinice izraelske vojne policije, te je situacija vraćena pod kontrolu. Zasad nije jasno da li će ponovo izbiti takvi incidenti. Drugim rečima, na izraelskoj teritoriji prethodne noći dogodili su se pravi jevrejski pogromi.
Nema pregovora
Nakon prvih međusobnih raketiranja, Egipat je predložio stranama da bude posrednik na pregovorima – kao što je bio slučaj prilikom svakog pogoršanja palestinsko-izraelskog sukoba. Međutim, ovog puta obe strane su odbile da se dogovaraju.
Zasad nijedna strana nije spremna da se zaustavi, nastavljaju se napadi kako Hamasa, tako i Izraelskih odbrambenih snaga. I ponovo i palestinska i izraelska strana obećavaju da će nastaviti sa napadima i da se ni pred čim neće zaustaviti.