fbpx
Skip to main content
Rat

RAT KOJI NIKOGA NIJE IZNENADIO: Šta je prethodilo erupciji nasilja između Jermenije i Azerbejdžana? (FOTO/VIDEO)

Foto: Reuters
Region Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali ga kontrolišu etnički Jermeni

Sukob Jermenije i Azerbejdžana koji je tokom vikenda eskalirao u regionu Nagorno-Karabah teško da je bio iznenađenje.

Koliko jezika govorite? Nekoliko saveta kako da ove JESENI doživite magičnu avanturu?

Koliko jezika govorite? Nekoliko saveta kako da ove JESENI doživite magičnu avanturu?

KRVAVI RAT u regionu Nagorno - Karabah: Azerbejdžan u ŽESTOKOJ OFANZIVI, SB UN zakazao HITAN SASTANAK (FOTO)

KRVAVI RAT u regionu Nagorno - Karabah: Azerbejdžan u ŽESTOKOJ OFANZIVI, SB UN zakazao HITAN SASTANAK (FOTO)

SUKOB POSTAO JOŠ ŽEŠĆI: Jermenske snage odorile azerbejdženski borbeni avion

SUKOB POSTAO JOŠ ŽEŠĆI: Jermenske snage odorile azerbejdženski borbeni avion

Iako je sve počelo davne 1988, kad je autonomni region proglasio otcepljenje od Azerbejdžana, nastavilo se početkom devedesetih kad je Azerbejdžan izgubio ne samo kontrolu nad Nagorno-Karabahom već i sedam okolnih regiona, a od 1992. se održavaju mirovni pregovori uz predsedovanje Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i Francuske.

Region Nagorno-Karabah je međunarodno priznat kao deo Azerbejdžana, ali ga kontrolišu etnički Jermeni.

Poslednja tri meseca tenzije na obe strane su samo rasle, a svi znakovi su govorili da se Azerbejdžan priprema za ozbiljan pokušaj da vrati kontrolu nad velikim delom teritorije regiona iz kojeg je usled rata, dok se Sovjetski savez rušio, izmešteno 600.000 njegovih državljana.

Pre dva meseca je sukob na granici dve zemlje eruptirao u najveći od Četvorodnevnog rata 2016, nakon što je jermenska vojska 12. jula napala selo Agdam u azerbejdžanskom okrugu Tovuz na severozapadu zemlje, na šta je usledio odgovor druge strane.

Jermenija
Foto: Reuters

Obe strane su krivile jedna drugu za otpočinjanje sukoba a više od dva meseca kasnije i dalje nije jasno kako je došlo do toga. Ali, ono što je poznato je da se okončao crnim bilansom - Azerbejdžan je prijavio da je poginulo 16 a ranjeno četvoro ljudi, a Jermenija petoro mrtvih i 36 povređenih.

Ni poslednji sukob, koji je započeo u nedelju, nije prošao bez žrtava. One strane su prijavile gubitke. Jermenija je saopštila da je ubijen 31 vojnik Nagorno-Karabaha, a da ih je ranjeno oko 200, dok Srna navodi da je ministar spoljnih poslova Azerbejdžana Jejhun Bajramov rekao da je u sukobila poginulo najmanje šest, a povređeno 19 civila.

Sukob u Tovuzu odigrao se čak 300 kilometara dalje od utvrđenog poprišta u Nagorno-Karabahu, zbog kojeg su u nedelju obe zemlje proglasile ratno stanje.

Jermenski premijer Nikol Pašinjan je u nedelju ujutro objavio da je Azerbejdžan pokrenuo ofanzivu u pravcu regiona Nagorno-Karabah, dok je azerbejdžansko Ministarstvo odbrane navelo da je Jermenija počela da granatira njihove položaje i naselja, zbog čega su se odlučili na kontraofanzivu.

U ponedeljak je portparolka jermenskog Ministarstva odbrane Šušan Stepanjijan rekla da su njihove snage uspele da povrati kontrolu nad brojnim pozicijama koje je ranije zauzela azerbejdžanska vojska. Kako je dodala, azerbejdžanske trupe su jutros nastavile napade koristeći tešku artiljeriju i oklopna vozila, uključujući i teške sisteme za bacanje vatre.

Jermenija je nedavno takođe objavila 45-dnevnu predvojničku obuku za žene starosti od 18-27 godina, piše En.armradio.am, dodajući da će se aplikacije primati od 1. oktobra. Po okončanju treninga, žene koje polože poslednji test imaće priliku da se priključe jermenijskoj armiji po ugovoru. Takođe se navodi da je obuku inicirala Ana Hakobjan, žena premijera Nikola Pašanjina.

Rat između Azerbejdžana i Jermenije
Rat između Azerbejdžana i Jermenije
Foto: Reuters

Dok su Evropska unija i Sjedinjene Države pozvale na okončanje poslednjeg konflikta – američki predsednik Donald Tramp je čak obećao da će "zaustaviti borbe" – Turska je podržala Azerbejdžan. Iako je ova sila uvek podržavala Baku, ta podrška je kako piše Eurasianet.org uvek bila plitka – Azerbejdžan je i dalje većinu oružja nabavljao iz Rusije, koja ima vojnu bazu u Jermeniji i zemlju drži za strateškog partnera u regionu.

Rusija je stoga izbegla da podrži bilo koju stranu, a Kremlj je pozvao na mir.

Da se poslednji konflikt dugo pripremao pokazuju i dešavanja unazad dve nedelje, koja ukazuju da je Baku pripremao tlo za veliku ofanzivu. Bilo je, piše Eurasianet.org, neobične mobilizacije rezervista, kao i neobičnih izveštaja o zaplenama civilnih kamiona za potrebe vojske. U Azerbejdžanu se uveliko pričao i o sumnjivim izveštajima da Jermenija grupiše kurdske milicije.

Međutim, druga dešavanja su bila eksplicitnija – Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana izdalo je dugu listu “provokacija” koje je počinila Jermenija otkako je Pašinjan došao na vlast, dokument koji je delovao uperen na međunarodnu zajednicu. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev zahtevao je određeni rok za povlačenje jermenijskih snaga sa azerbejdžanskih teritorija pod kontrolom Jerevana, što je uslov bez presedana za koji je znao da ga druga strana nikad neće ispuniti, navodi Eurasianet.org.

Situacija je dodatno otežana kad su američke ambasade u Bakuu i Jerevanu 25. septembra upozorile svoje državljane da se drže dalje od granica dve zemlje.

Rat između Azerbejdžana i Jermenije
Rat između Azerbejdžana i Jermenije
Foto: Reuters

Kad je izbio novi sukob ujutro 27. septembra, Alijev je u obraćanju naciji rekao da je to "kontraofanziva" kao odgovor na jermensku "vojnu provokaciju". Ali, to je bio tanak izgovor koji se nije potrudio da dalje objašnjava.

- Siguran sam da će naša uspešna kontraofanziva okončati okupaciju. Okončaće nepravdu. Okončaće okupaciju koja traje skoro 30 godina – rekao je Alijev.

Međutim, da se novi sukob dve zemlje pripremao već neko vreme, pokazuju i njegove reči od pre desetak dana.

- Jermenija se priprema za novi rat. Koncentriše svoje snage blizu linije kontakta. Mi ćemo pratiti njihove akcije. Naravno, branićemo se – rekao je Alijev u intervjuu za lokalnu televiziju 19. septembra.

Sledećeg dana tenzije na granici dve zemlje su uzavrele a kao posledica toga, prema izveštaju azerbejdžanskog Ministarstva odbrane, ujutro 21. septembra ubijen je jedan njihov vojnik na granici u pravcu Tovuza. Euractiv.com navodi da je dan pre tog incidenta azerbejdžanska armija oborila jermensku bespilotnu letelicu.

Lokalni mediji preneli su da je letelica oborena u azerbejdžanskog provinciji Šamkir kod Tovuza.

Azerbejdžan je, od sukoba u julu, upozoravao o ruskim isporukama oružja Jermeniji. Alijev je tvrdio da su avioni sa oružjem od Rusije do Jermenije leteli i početkom septembra.

tenkovi
Foto: Profimedia/ilustracija

TURSKI FAKTOR

U međuvremenu, egipatski sajt Cairo24.com je izvestio o transferu terorističkih grupa Kurdistanska radnička partija (PKK) i Snage narodne zaštite (YPG) u Jermeniju, tranzitnim rutama preko Sirije, Iraka i Irana. Mnogi YPG/PKK teroristi koji su trenirani u Iraku i Siriji prebačeni u region Nagorno-Karabah kako bi obučavali jermenske milicije u borbi protiv Azerbejdžana i, na kraju, otvorile novi front protiv Turske. Teroristi će jermensku miliciju obučiti u sabotaži, upadima i pravljenju improvizovanih eksplozivnih naprava.

Ukazuje se i da je Jermenija početkom septembra predložila da se osnuje milicija dobrovoljaca, nakon tenzija u regionu Tovuz.

Navodno je jermenski ambasador u Iraku Hračja Poladijan kontaktirao teroriste iz dve pomenute grupe i ubedio ih da odu u Nagorno-Karabah zbog obuke, dok profesor Ajgun Atar, šef Fondacije tursko-azerbejdžanskog prijateljstva i solidarnosti, tvrdi da je Francuska umešana u transfer terorista za obuku jermenske milicije. On je rekao da postoji centar u Francuskoj isključivo namenjen jermenskih i YPG/PKK teroristima.

Da situacija baš nije kako Azerbejdžan tvrdi a turski mediji "pumpaju" pokazuju navodi "Džeruzalem posta", koji prenosi izjave sirijskih aktivista da je Turska regrutovala nekoliko stotina izbeglica iz Sirije da se bore protiv Jermenije u spornom regionu Nagorno-Karabah.

Ove tvrdnje su objavljene na društvenim mrežama tokom prošle nedelje i širile su se među sirijskim izbeglicama, disidentima i posmatračima Sirije. Širenje tih glasina su pojačali mediji Grčke i Turske, koje su već u sukobu zbog interesa za istraživanje prirodnih resursa u teritorijalno spornim vodama Mediterana.

Rat između Azerbejdžana i Jermenije
Rat između Azerbejdžana i Jermenije
Foto: Reuters

Turska je poslednjih dana, primećuje "Džeruzalem post", pojačala svoju antijermensku retoriku, preteći zemlji, navodeći da se "igra s vatrom" i tvrdeći da regrutuje "teroriste". Izgleda da je nova retorika način da Ankara opravda novu krizu i umešanost na Kavkazu, navodi list, dodajući da Turska regrutuje sirijske pobunjenike godinama.

Turska, koja je tokom ove godine bila umešana u više kriza – Idlib u februaru i martu, Libija u aprilu i maju, bombardovanje Iraka u junu i julu, tenzije s Grčkom u Istočnom Mediteranu u avgustu i septembru – obećala je svoju podršku Azerbejdžanu, po pitanju poslednjeg sukoba s Jermenijom.

Turski režim, navodi "Džeruzalem post", predstavlja se kao zaštitnik muslimana i koristi određenu terminologiju da izgleda kao da se bori za "islamski cilj" protiv Grčke, Izraela, kao i u Libiji i Siriji. List ukazuje da je promena statusa Aje Sofije u džamiju u julu deo ovog motiva.

List podseća da je turski ministar odbrane krajem jula obećao da će "osvetiti" azerbejdžanske vojnike koji su poginuli u sukobima s Jermenijom, u okviru, kako se navodi, pojačane retorike Ankare o mogućem uplitanju u situaciju.

Izgleda da je ovde ponovo reč o turskim otomanskim pretenzijama. Ankara je isto tako tvrdila da ima Turaka u Libiji da opravda svoju umešanosi ovo je "višeslojni pristup u jednom političkom sendviču” sastavljenom od istorije, religije, plaćenika, potreba za krizama da se skrene pažnja s domaćih problem. 

- Da li je taj sendvič sada počeo da povlači umešanost u Jermeniji i drugim sukobima?”, pita se list, podsećajući da je turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu 22. septembra rekao Jermeniji da zaustavi "agresiju" protiv Azerbejdžana.

Ukazuje da su navodi "Dejli Sabaha" da Jermenija prebacuje YPG/PKK teroriste na okupira područja radi obuke milicije protiv Azerbejdžana namenjeni stvaranju opravdanja za Tursku, "kako bi mogla da tvrdi da PKK ugrožava njenu bezbednost i da onda može izvršiti invaziju".

Turska je "isti izgovor koristila da bombarduje i izvrši invaziju na severni Irak i Siriji".

NEUSPEH PREGOVORA

Do sukoba između Jermenije i Azerbejdžana dolazi zbog neuspeha pregovora između dve zemlje. Od 1994. pregovore sponzoriše OEBS i sukobi su bili sporadični, a najveći među njima su bili Četvorodnevni rat 2016. i napad u julu u Tovuzu.

Mirovni proces kojim je posredovala OEBS-ova Minsk grupa a predsedavale Rusija, Francuska i SAD, nije uspeo da dovede do pomaka u poslednje tri decenije.

"Poslednji ekser u kovčeg pregovora" bilo je odbijanje Madridskih principa od strane Jermenije, koje je predložila Minsk grupa uz široku podršku regionalnih i međunarodnih figura.

Azerbejdžan se žali da je Jermenija zloupotrebila mirovne pregovore kako bi učvrstila svoju kontrolu nad spornim teritorijama, umesto da ih prihvati kao istorijsku šansu da razreši dugogodišnji sukob i okonča tenzije u regionu.

Azerbejdžanska vlada je nakon sukoba u julu pozvala na sastanak Minsk grupe, na šta je Jermenija postavila sedam uslova, što je dodatno zakomplikovalo proces. Jedan od tih uslova je bio da u pregovorima učestvuje i vlada regiona Nagorno-Karabah kao punopravna strana, što su odbili i Minsk grupa i Azerbejdžan.

Zamrzavanje pregovora zajedno sa rastom tenzija i glasinama o koncentraciji stranih boraca i transferu oružja je bio uznemirujući signal da će ubrzo doći do eskalacije ili čak novog rata.

Komentari
Pošalji komentar
Postavljanjem komentara potvrđujete da ste saglasni sa našim uslovima korišćenja i politikom privatnosti.

Pročitajte i:

SD svet

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Pretežno oblačno
13 Beograd