fbpx
Skip to main content
Nagorno-Karabah

JERMENIJA OTKRILA SVOJ PLAN ZA NAGORNO-KARABAH: Ne može biti pod kontrolom Azerbejdžana!

Foto: Profimedia/ilustracija
Jerevan je spreman da pregovara, ali i da odbrani svoje pravo na teritoriju Karabaha

Ministar spoljnih poslova Jermenije Ara Ajvazjan u intervjuu je govorio o razvoju rusko-jermenskih odnosa, stavu Jerevana po pitanju statusa Nagorno-Karabaha, otkriva i da li je Jermenija spremna za pregovore sa Azerbejdžanom i da li postoje dokazi da su u Nagorno-Karabahu ratovali strani plaćenici.

OPOZICIJA POZVALA VOJSKU NA POBUNU: Pašinjanu se odbrojavaju sati, vlast mu klizi iz ruku (FOTO/VIDEO)

OPOZICIJA POZVALA VOJSKU NA POBUNU: Pašinjanu se odbrojavaju sati, vlast mu klizi iz ruku (FOTO/VIDEO)

PREDSEDNIK JERMENIJE "DOŠAO NA NOGE" GENERALŠTABU: Razgovor je obavljen, Pašinjanovo vreme je isteklo?

PREDSEDNIK JERMENIJE "DOŠAO NA NOGE" GENERALŠTABU: Razgovor je obavljen, Pašinjanovo vreme je isteklo?

"NE POTPISUJ!" Jermeni krenuli ka rezidenciji predsednika države, sudbina zemlje je u njegovim rukama (FOTO)

"NE POTPISUJ!" Jermeni krenuli ka rezidenciji predsednika države, sudbina zemlje je u njegovim rukama (FOTO)

Kako Jerevan vidi status Nagorno-Karabaha u budućnosti? Da li Jerevan razmatra mogućnost da prizna Karabah kao nezavisnu državu sa granicama koje su određene sporazumom od 9 . novembra?

- Predmet trilateralnog sporazuma sklopljenog 9. novembra je prekid vatre i svih vojnih dejstava u zoni sukoba u Nagorno Karabahu, kao i raspoređivanje ruskih mirovnjaka u tom području. Ta izjava suštini ocrtava stanje stvari u momentu njenog usvajanja, uz razumevanje da pitanje konačnog političkog rešenja sukoba u Nagorno-Karabahu nije rešeno. Polazimo od toga da se isključivo putem pregovora može postići rešenje, koje će uzimati u obzir prava svih i koje će doneti mir i stabilnost Južnom Kavkazu. I u osnovi takvog rešenja prvenstveno treba da bude određivanje statusa Nagorno Karabaha.

Suština nagornokarabaškog sukoba je pitanje prava naroda Nagorno-Karabaha na samoopredeljenje. To pravo ne može biti silom ugušeno ili zamrznuto. Jermenija je delovala i nastaviće da deluje sa stanovišta priznavanja prava naroda Nagorno-Karabaha na samoopredeljenje i sigurnost. Ni pod kojim statusom i ni pod kakvim uslovima Nagorno-Karabah ne može biti pod jurisdikcijom Azerbejdžana. Poslednja agresija je još jednom potvrdila da bi Nagorno-Karabah u sastavu Azerbejdžana značio Nagorno-Karabah bez Jermena. Svi pamtimo etnička čišćenja, koja su organizovana krajem osamdesetih i početkom devedesetih godina prošlog veka u velikim azerbejdžanskim gradovima koji nisu imali direktne veze sa Nagorno-Karabahom. Samo realizacija prava na samoopredeljenje u stanju je da osigura život i sigurnost jermenskog stanovništva u njihovoj istorijskoj otadžbini.

Što se tiče formata rešavanja pitanja, više puta smo govorili da je kopredsedavanje Minske grupe OEBS-a jedini format koji ima međunarodni mandat i u okviru koga treba da bude postignuto konačno političko rešenje sukoba. S tim u vezi, naš stav je nepromenjen – ključna pitanja mirnog rešenja do danas nisu rešena, što se poklapa i sa mišljenjem zemalja-kopredsedavajućih Minskom grupom OEBS-a.

jermenska vojska
Foto: Profimedia

Kada je reč o priznavanju Nagorno-Karabaha kao nezavisne države, Jerevan ostaje posvećen pregovaračkom procesu. Trenutno je na našem dnevnom redu pitanje obnavljanja procesa mirnog rešavanja pitanja, usled čega će biti moguće osigurati dugoročnu bezbednost i stabilnost u našem regionu.

(Ranije je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev izjavio da pitanje o statusu Karabaha "treba da bude van dnevnog reda, jer pokretanje tog pitanja služi konfrontaciji, a ne miru").

Da li postoji mogućnost da se sastanete sa šefom azerbejdžanske diplomatije? Da li se vode pregovori o organizaciji sastanka lidera dve zemlje?

- Mi nikada ne odbijamo sastanke. Međutim, svaki sastanak mora ispunjavati određene kriterijume. Prvenstveno se radi o stvaranju određene atmosfere, o formiranju konkretnog dnevnog reda i, što je podjednako važno, druga strana treba da pokazuje sposobnost za dogovaranje.

Nagorno-Karabah
Foto: Profimedia/ilustracija

Kako se odvija rad sa ruskim mirovnjacima, Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i vlastima Azerbejdžana na potrazi za nestalima i predaji tela poginulih? Kada se može završiti proces razmene ratnih zarobljenika, da li postoje tačni podaci o njihovom broju sa obe strane?

- Razmena ratnih zarobljenika, taoca i drugih zarobljenih lica predviđena je trilateralnom izjavom od 9. novembra 2020. godine. Jermenija je ispunila svoje obaveze vezane za predaju ratnih zarobljenika po principu "svi za sve". Međutim, Azerbejdžan stvara veštačke i neosnovane prepreke za vraćanje jermenskih ratnih zarobljenika i zarobljenih civila. Azerbejdžanska strana manipuliše spiskom jermenskih zarobljenika i odbija da prizna da drži jermenske vojnike i civile u zarobljeništvu. Takvo ponašanje Azerbejdžana u suprotnosti je sa normama međunarodnog humanitarnog prava i time direktno krši odredbe trilateralne izjave i dovodi u pitanje realizaciju njihovu realizaciju.

(Predsednik Azerbejdžana je rekao da je Baku predao Jerevanu sve ratne zarobljenike, a "oni koji su ostali su saboteri").

Brz i siguran povratak svih ratnih zarobljenika je prioritet. Po tom pitanju veoma cenimo napore Rusije kao odgovornog i nepristrasnog posrednika u pitanju potpune realizacije dogovora o vraćanju ratnih zarobljenika. Dalje odlaganje rešavanja ovog humanitarnog pitanja ne samo da pogoršava bol jermenskog društva, nego predstavlja i direktan izazov Rusiji kao garantu trilateralne izjave, ali i međunarodnoj zajednici u celini.

Nikol Pašinjan
Foto: Profimedia

Kakav Jermenija ima stav prema tome što se u Zajedničkom centru za kontrolu poštovanja primirja nalaze i turski vojnici?

- Negativna uloga Ankare u nagornokarabaškom sukobu, a posebno tokom poslednje agresije, je očigledna. To se prvenstveno odnosi na prebacivanje i aktivno učešće terorista i militanata iz regiona Bliskog istoka koji su pod kontrolom Turske, pružanje vojno-tehničke pomoći Azerbejdžanu u ratu protiv Nagorno-Karabaha, kao i neskrivenom potkopavanju tri sporazuma o prekidu vatre, koji su prethodili izjavi od 9. novembra.

Očekujemo adresirani uticaj međunarodne zajednice kako bi Turska preispitala svoj otvoreno agresivni odnos prema Jermeniji i jermenskom narodu.

Da li je za Jerevan dopustivo aktivno učešće Turske u pregovaračkom procesu o Karabahu?

- U pregovaračkom procesu mogu učestvovati strane sukoba i međunarodni posrednici – kopredsedavajući Minske grupe OEBS-a. Turska, koja je otvoreno sponzorisala aktivnosti bliskoistočnih terorista u Nagorno-Karabahu, i koja je uključila svoje vojnike i borbene bespilotne letelice protiv civila Nagorno-Karabaha, već je očigledno pokazala ne samo stepen svoje umešanosti u sukob, nego i da je potpuno udaljena od pregovaračkog procesa.

Vladimir Putin
Foto: Profimedia

Premijer Jermenije Nikol Pašinjan ranije je izjavio da u zajedničkoj izjavi od 9. novembra postoje "tančine koje sadrže problematična pitanja" i po pitanju toga vodi se aktivni diplomatski rad. Da li to znači da Jerevan planira da revidira određene odredbe sporazuma od 9. novembra?

- Jermenija se strogo pridržava principa da strane ispunjavaju sve odredbe izjave od 9. novembra. Na nacionalnom nivou su formirane međuresorne komisije kako bi se razgovaralo o pitanjima koja su povezana sa realizacijom uslova izjave. Nameravamo da se i u budućnosti pridržavamo tog pristupa u realizaciji trilateralne izjave.

Međutim, u vezi sa nekim pitanjima vidimo jasnu nespremnost azerbejdžanske strane da realizuje sporazume, proizvoljno se tumače odredbe trilateralne izjave, između ostalog, i kada se radi o odredbama o razmeni ratnih zarobljenika i drugih zarobljenih lica.

(Baku je ranije saopštio da se tačke sporazuma o Karabahu u suštini ispunjavaju, ali da je za realizaciju određenih pitanja potrebno vreme).

Ilham Alijev, Azerbejdžan
Ilham Alijev, Azerbejdžan
Foto: Tanjug/Vugar Amrullaev/Azerbaijani Presidential Press Office via AP

Jerevan je više puta govorio da u zoni sukoba prisustvuju i strani plaćenici koji ratuju u sastavu Oružanih snaga Azerbejdžana. Da li taj problem ostaje i sada aktuelna i može li Jerevan pružiti dokaze da su Karabahu ratovali plaćenici iz Sirije? Da li to i dalje predstavlja pretnju za region?

- Azerbejdžan i Turska su prebacili strane militante-teroriste u zonu sukoba kako bi ih uključili u vojne akcije protiv Nagorno-Karabaha – to su potvrdili i naši međunarodni partneri i, pre svega, zemlje-kopredsedavajuće Minskom grupom OEBS-a na najvišem nivou.

Na teritoriji Nagorno-Karabaha uhapšeni su strani militanti koji su dali iskaze i priznanje. Krivični predmeti su predati odgovarajućim pravosudnim instancama. Činjenicu da su na strani Azerbejdžana bili i strani militanti priznao je i niz autoritativnih međunarodnih organizacija. U saopštenju radne grupe UN od 11. novembra 2020. godine govori se da su plaćenici, koji su prebačeni u region, povezani sa međunarodnim terorističkim organizacijama koje su umešane u ratne zločine i ozbiljna kršenja ljudskih prava tokom sirijskog sukoba. Izjava nedvosmisleno održava ulogu Turske u prebacivanju stranih plaćenika.

Sivi vukovi, Turska, Redžep Tajip Erdogan
Sivi vukovi, Turska, Redžep Tajip Erdogan
Foto: Profimedia

Svi strani plaćenici, koje su Turska i Azerbejdžan prebacili u zonu sukoba u Nagorno-Karabahu, treba da budu što pre i u potpunosti povučeni iz regiona. Odluka rukovodstva Azerbejdžana da pretvori svoju zemlju u turski satelit i žarište terorizma predstavlja ozbiljnu pretnju, ne samo za regionalnu, nego i za međunarodnu bezbednost.

(Baku je, sa druge strane, optuživao Jerevan za uključivanje plaćenika u dejstva u Karabahu. Azerbejdžan tvrdi da poseduje foto i video dokumenta koja potvrđuju da je Jerevan uključio "plaćenike", između ostalog iz Francuske, Libana, Kanade, Gruzije, SAD).

Na kom su nivou sada jermensko-ruski odnosi? Da li vidite potrebu za jačanjem bilateralnih veza?

- Saveznička priroda jermensko-ruskih međudržavnih odnosa predodređuje konstantni, neprekidni rad u smislu njihovog daljeg jačanja i prilagođavanja savremenim realijama. Nameravamo da taj posao sprovodimo koordinirano, polazeći od potrebe osiguravanja osnovnih interesa naroda naših zemalja. Naravno, čvrst temelj tog rada uvek je bilo i ostaće prijateljstvo naroda naših zemalja. Očigledno je da će odgovarajući razvoj u jermensko-ruskim odnosima uticati ne samo na jednu sferu saradnje, nego i na druge oblasti koje su u potpunosti uključene u dnevni red naše savezničke saradnje.

Jermnenija
Jermenija
Foto: Profimedia

Taj posao nameravamo da realizujemo u okviru međudržavnih mehanizama saradnje koji postoje. Posebno želim da istaknem važnost intenzivnog dijaloga koji vodimo i nameravamo da povećavamo na nivou diplomatskih službi Jermenije i Rusije.

Vesti o dešavanjima u Nagorno-Karabahu možete pročitati OVDE.

SD svet

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
18 Beograd