RAZOČARANJE MEĐUNARODNE ZAJEDNICE: Su Ći pred novim mandatom u Mjanmaru bez oduševljenja javnosti
Gotovo pet godina nakon što je međunarodna štampa krasila svoje naslovne stranice porukama nade za Mjanmar nakon što je Nacionalna liga za demokratiju (NLD) i njena predsednica Aung San Su Ći došla na vlast, zemlja ponovo izlazi na birališta, ovaj put s puno manje pompe. Koliko 2015. Su Ći je bila miljenica međunarodnih medija. Očekivalo se da će uspon tadašnje ikone demokratije do de facto liderke Mjanmara, nakon decenija vojne vladavine, pretvoriti zemlju iz države parije u liberalnu demokratiju.
Naslov u "Tajmu" proslavio je "Osvit nove demokratske ere" u Mjanmaru. Video UN-a jednostavno je proglasio: "Demokratija pobeđuje". Uoči izbora zakazanih za 8. novembar, koji su na svetskom nivou stavljeni u drugi plan zbog izbora u Sjedinjenim Državama, Su Ći sada može nabrojati znatno manje prijatelja među međunarodnom zajednicom. Aktivisti, novinari i kreatori politike širom sveta izgubili su veru u nju. Političke i ekonomske reforme bile su "tanke" na terenu. Njena vlada takođe je žestoko kritikovana jer je zatvarala oči pred zločinima koje je vojska počinila nad muslimanskom manjinom Rohindža u zemlji.
"RATOM PROTIV RATA" Si Đinping poslao PRIKRIVENO UPOZORENJE AMERICI: Neće im uspeti!
"LEŠEVI, LEŠEVI, SVUDA SU LEŠEVI" Užasavajući snimci ruskog medicinskog radnika, vlasti potvrdile autentičnost (VIDEO)
TRAMP PONOVO KORISTI ISTU TAKTIKU: Istim oružijem pobedio i Hilari, da li će se ponoviti scenario od pre četiri godine?
Dolazak NLD-a trebalo je da otvori novu eru, integrišući zemlju u globalni ekonomski sistem. No, investitori i diplomate bili su oprezni. Direktna strana ulaganja pojačala su se s dolaskom stranke na vlast, ali su od tada podbacila. U međuvremenu je Evropska unija zapretila ukidanjem preferencijalnih trgovinskih aranžmana zbog vojnih operacija. NLD je uveo reforme kako bi liberalizovao ekonomiju Mjanmara. Novi zakoni stvorili su put za strane ulagače da započnu i ulažu u privredu zemlje. Više novca takođe je uloženo u promovisanje ove države jugoistočne Azije kao destinacije za ulaganje. Ipak, stalna slabost u poslovnom okruženju u zemlji, uključujući široko rasprostranjenu ulogu vojske u njenom privatnom sektoru, koči ove aktivnosti. Iako je međunarodna zajednica u velikoj meri zaobišla Mjanmar, Kina to zasigurno nije. S Mjanmarom je potpisala ugovore o uključivanju zemlje u svoj mega-projekat infrastrukturne izgradnje širom sveta. Takođe, Peking manje muče reputacijski izazovi tamošnjeg delovanja. Uprkos promeni ideološkog kursa vlade i vojske, odnosi Janguna i Pekinga se nikad nisu pogoršali.
Međutim, pet godina nakon pobede Su Ći, čini se da su veze Mjanmara s takozvanim "zapadnim svetom" sve lošije. Osnovna poteškoća međunarodne zajednice leži u zauzimanju oštrog stava protiv tretmana pripadnika Rohindža i šireg neuspešnog mirovnog procesa (Mjanmar je zemlja s najdužim građanskim ratom u 20. veku, koji traje više od 70 godina), a posledično i neuspešnoj demokratskoj obnovi, koja u rečniku Zapada više znači da se zemlja mora okrenuti povoljnijim zapadnim ulaganjima, a ne kineskim ekonomskim poduhvatima. Realno, iako iz "najboljih namera", sankcije, pozivi na embargo i fokus na etička pitanja delovanja u zemlji mogu uticati na razvoj Mjanmara, ponajviše u negativnom kontekstu.
Čak i s pravim ublažavanjem posledica, zapadne će kompanije verovatno dvaput razmisliti o interakciji sa ovom zemljom. Priroda visokog profila trajnog građanskog rata u Mjanmaru s etničkim manjinama, ratobornost vojske i ravnodušnost Su Ći čine reputacijski rizik posebno visokim za političare i kompanije. Ekonomske sankcije koje su u međuvremenu blokirale zemlju prema zapadnjačkim običajima mogle su je samo pogurati ka manje pronicljivim i autoritarnijim trgovinskim partnerima. Što su zapadne kompanije i diplomate u većem neskladu sa zemljom, to će postati teže preneti najbolje prakse i podržati rast radnih mesta, inovacije i liberalizaciju reformi: posledica je da Mjanmar ima golemu radničku emigraciju, koja najčešće nalazi posao u susednim zemljama Jugoistočne Azije. Oni su sada takođe u velikim poteškoćama zbog zastoja rada usled globalne pandemije, što direktno utiče na porast siromaštva u Mjanmaru s obzirom na manje doznaka iz inostranstva.
Budući da će NLD Su Ći verovatno dobiti još jedan mandat, međunarodna zajednica će možda imati potrebu da "osveži" odnose s Mjanmarom u smislu svoje trenutne putanje prema Kini. To bi trebalo započeti rekalibracijom očekivanja. Istraživanje azijskog barometra ove godine pokazalo je da građani Mjanmara sada izražavaju jednu od najnižih podrški demokratiji među anketiranim zemljama jugoistočne Azije. Većina stanovništva oseća da je demokratija neodlučna, da nije bila efikasna u održavanju reda i da je rezultirala lošim ekonomskim učinkom. U stvarnosti bi se svaka demokratija u nastajanju s mjanmarskom istorijom rasne i etničke podele, lošeg upravljanja i osiromašenja borila da stvari brzo preokrene. Ipak, verovatno je da su proslave međunarodne zajednice 2015., zajedno s narativom o Su Ći kao spasiteljki, odigrale ulogu u podrivanju demokratskih vrednosti u zemlji kroz maglovita očekivanja.
Međunarodna zajednica se mora nadovezati na pojam dugoročnosti u Mjanmaru. Tehnički saveti za podršku obrazovanju, digitalnoj pismenosti i ulozi tehnologije u izgradnji efikasnog sistema u birokratskoj vladi zemlje pomogli bi u stvaranju preduslova za demokratsko uzdizanje. U međuvremenu, ciljanije sankcije protiv vojske i njenih preduzeća, umesto državnih mera koje prete dohotku običnih građana, bile bi pragmatičan pristup održavanju pritiska protiv zlostavljanja u zemlji. Diplomatske kritike vlade takođe bi bile umanjene, barem iza zatvorenih vrata. To bi moglo pomoći u očuvanju veza sa zemljom. To bi takođe moglo pomoći u uklanjanju rastućeg skepticizma građana prema međunarodnoj zajednici. Zaista, mnogi Su Ći vide kao braniteljku suvereniteta zemlje protiv kritika Zapada. Međunarodne vlade i vlasti Mjanmara takođe bi mogle usko sarađivati kako bi pomogle u podsticanju bilateralne trgovine i ulaganja. To bi moglo uključivati podršku stranim kompanijama ne samo da se kreću bolje kroz rizike, već i da pozitivno doprinesu društveno-ekonomskom razvoju zemlje. Naravno, mnogo će zavisiti od volje vlade Su Ći, ako bude ponovo izabrana, da posluša obnovljene međunarodne i mahom zapadne uvertire u takvu budućnost. Mnogi su je već optužili da je vladu vodila vrlo rigidno i centralizovano. No, pitanje je kakvu bi vladu vodila neka kabinetska premijerka koja daje pravo svakome na izražavanje svojih interesa. Mjanmar je, kao i mnogo drugih zemalja na svetu, metež britanske kolonijalne uprave i nasleđe okrutne vojne diktature, a centralizacija vlasti u rukama premijerke je jedina mogućnost da se koliko-toliko ostvare neke ideje iz doba njenog kućnog pritvora.
Dobitnica Nobelove nagrade za mir 1991. godine i legendarna ćerka osnivača moderne i nezavisne Burme živela je većinu svog života izvan zemlje. Studirala je u Delhiju i Oksfordu, a do 1988. godine se nije vraćala u Burmu. Te godine je postala poznata po svojoj Nacionalnoj Ligi za Demokratiju, stranci koja je otvoreno kritikovala vojnu huntu. Danas je ta stranka na vlasti, a Su Ći sarađuje s vojskom, iako ju je ta ista vojska držala u kućnom pritvoru od 1989. do 2010. godine. Ova koalicija je zbunila mnoge građane, aktivisti i disidenti su se okrenuli protiv nje, a svetska javnost je podeljena. Posledično, Su Ći će dobiti zasigurno manje glasova nego pre pet godina. Njene izjave su vrlo polarizujuće, jer je od voljenog simbola među etničkim grupama postala predmet prezira. Smanjila je važnost Pang Long sporazuma koji je potpisao njen otac, a citiranje Džona F. Kenedija ("Ne pitajte šta zemlja može učiniti za vas, već šta vi možete da učinite za nju") doživljeno je kao teški cinizam, s obzirom da narod više nema šta dati zemlji.
Prema mišljenju disidenata, Aung San Su Ći je autoritarna osoba, ne voli kritike na svoj račun, pokazuje razumevanje u odnosima vojske i vlade iako nije u dobrim odnosima s Min Aung Hlaingom, trenutnim zapovednikom glavnog štaba mjanmarske vojske. Njih dvoje ne razgovaraju već dve godine, a ironija je u tome što Min ima daleko bolju komunikaciju i bliže odnose s predstavnicima i čelnicima etničkih grupa od Aung San. Slavna političarka takođe nema empatije, osorna je u odnosima i nedostaje joj razumevanje mirovnog procesa. Masa Burmanaca i dalje joj veruje i zbog toga će najverovatnije pobediti na izborima, ali mirovni proces će patiti zbog njene pobede.