fbpx
Skip to main content
Redžep Tajip Erdogan

GULEN JE SADA PROŠLOST: Erdogan u novoj opasnosti, dve žene prete da ga skinu s vlasti

Foto: Profimedia
Erdogan će ući u 2021. suočen sa najoštrijim pritiskom u svojoj karijeri

Tokom većeg dela 2020. godine, turski predsednik Redžep Tajip Erdogan oslanjao se na spoljnopolitičke avanture kako bi skrenuo pažnju sa ekonomske krize u zemlji i političkih muka koje pritiskaju njegovu stranku Pravde i razvoja (AКP). Njegovi agresivni napadi u Libiji, Nagorno-Кarabahu i Istočnom Mediteranu pomogli su mu da zaseni poraz koji je pretrpeo prethodne godine kada je AКP izgubila lokalne izbore u većim gradovima, a članstvo počelo da se osipa.

TRAGREDIJA U SREDOZEMLJU: Potonuo čamac sa 45 ljudi, najmanje 20 nastradalo

TRAGREDIJA U SREDOZEMLJU: Potonuo čamac sa 45 ljudi, najmanje 20 nastradalo

U TOKU JE BITKA ZA CENTRALNOAFRIČKU REPUBLIKU: Dve moćne države lome koplja oko bivše francuske kolonije

U TOKU JE BITKA ZA CENTRALNOAFRIČKU REPUBLIKU: Dve moćne države lome koplja oko bivše francuske kolonije

ALIJEV DAO PRIMER AZERBEJDŽANSKIM VOJNICIMA: Užasnim gestom pokazao kako treba postupati sa Jermenima (VIDEO)

ALIJEV DAO PRIMER AZERBEJDŽANSKIM VOJNICIMA: Užasnim gestom pokazao kako treba postupati sa Jermenima (VIDEO)

Ali, strategija je možda dostigla svoje limite. Čini se da ni investitori ni šira javnost više ne nasedaju na Erdoganovo obećanje o novoj ekonomskoj eri. Generalno, čini se da predsednik i njegova stranka gube poverenje urbanog stanovništva i mladih konzervativaca.

Redžep Tajip Erdogan
Redžep Tajip Erdogan
Foto: Profimedia

Sada, kada se pandemija korona virusa pokazala otpornijom nego što se očekivalo i male su nade za značajan ekonomski oporavak 2021. godine, turske opozicione stranke pokušavaju da krenu u akciju. Erdogan će možda ignorisati njihove pozive za vanredne parlamentarne izbore, koji bi trebali da budu održani 2023. godine, ali može da očekuje da ga politički rivali pritiskaju na svakom koraku.

Među onima koji jedva čekaju da krenu u ofanzivu su Кemal Кilidžaroglu, koji je na čelu glavne opozicione stranke CHP, kao i njene najsjajnije zvezde, Ekrem Imamoglu i Mansur Javas, gradonačelnici Istanbula i Ankare. Međutim, najbolje šanse opozicije da sruši Erdogana možda su dve žene sa suprotnih strana političkog spektra: Meral Akšener, šefica Dobre stranke, i Kanan Кaftandžoglu, šefica istanbulske kancelarije CHP-a.

Njih dve teško da mogu da budu više različite. Akšener (64) je nacionalistkinja, članica turske političke elite i bivša ministarka unutrašnjih poslova. Poznata pod nazivom Asena, po mitskoj turskoj vučici, ona ne krije želju da zameni Erdogana na mestu predsednika. Već se jednom kandidovala se protiv njega 2018. godine. Кaftandžoglu (48) uživa u svom imidžu "motociklistkinje, levičarke i feministkinje“. Iako su njeni stavovi radikalniji od većine članova njene sopstvene stranke, ona je poštovana zbog toga što je "kumovala" poniženju AKP-a u Istanbulu 2019. godine.

Obe stranke žele da iskoriste prostor koji se otvara u turskom političkom centru dok Erdogan vodi svoju stranku udesno. Ovaj potez dovodi AКP u sukob sa njenim koalicionim partnerom, krajnje desničarskom MHP-om. Dobra stranka predstavlja izazov desnom centru, a CHP levom centru.

Akšener se, nasuprot Erdogana, sve više kreće ka centru, ali uprkos tome zadržava snažne nacionalističke stavove koji je čine teškom metom za vladajuću koaliciju. AKP i MHP bi je mnogo više voleli kao saveznicu, ali je ona glatko odbila pozive.

- Čak i ako mi ne stave pištolj u glavu ne bih se pridružila valdajućoj koaliciji - rekla je svojevremeno.

Sa druge strane, Кaftandžoglu je laka i česta meta za Erdogana i njemu naklonjene medije, podeseća "Blumberg". Trenutno je u procesu žalbe na optužbe, uglavnom povezane sa starim tvitovima, za vređanje predsednika, podsticanje mržnje i promociju terorizma.

Njene pristalice kažu da žestina napada samo pokazuje koliko se Erdogan plaši njene sposobnosti da mobiliše armiju glasača za CHP. Gotovo petina Turaka živi u Istanbulu, a to je presudno za nade opozicije da okonča dvodecenijsku dominaciju AКP-a u turskoj politici.

Turski ekonomski i politički pejzaž se od promenio od 2018. kada je koalicika AKP-MHP osvojila oko 53 odsto glasova. Erdogan je sada slabiji, ali će promena "statusa kvo" i dalje zahtevati snažno jedinstvo opozicije. Vladajuću koaliciju biće teško srušiti bez značajne pomoći Кurda, ali oni će biti oprezni prema nacionalizmu Akšenerove i ogorčeni su zbog neuspeha CHP-a da se založi za kurdske političare koji su na meti napada vlade.

Fetulah Gulen
Fetulah Gulen
Foto: Profimedia

Ipak, Erdogan će ući u 2021. suočen sa najoštrijim pritiskom u svojoj karijeri. A uparivanje Akšenerove i Кaftandžogluove predstavlja dvostruku pretnju bez presedana za predsednika i njegovu stranku.

Podsećanja radi, Erdogan je posle pokušaja puča u Turskoj 2016. godine optužio SAD i opozicionara Fetulaha Gulena (koji još od ranije živi u Americi) za pokušaj njegovog svrgavanja sa vlasti. Po svemu sudeći, Gulen sada više ne treba da brine Erdogana.

Vremenska prognoza
Clear sky
18 Beograd