REGIONALNA SILA BIRA: Evo zašto je važno KO će vladati Iranom naredne četiri godine
Od 1.700 prijavljenih kandidata, na današnjim predsedničkim izborima u Iranu snage će odmeriti četiri kandidata. Iako je inicijalno odabrano šestoro, dvojica su odustala i dala podršku favoritima.
Izbor novog predsednika Irana važan je kako za Irance tako i za ostatak sveta, jer Iran je regionalna sila, jedan od najvažnijih igrača na Bliskom istoku i potencijalna nuklearna sila.
Sadašnji predsednik Hasan Rohani iskoristio je pravo da se kandiduje za još jedan mandat. Pored njega, svoje kandidature su objavili Ebrahim Raisi, sveštenik blizak vrhovnom vođi ajatolahu Aliju Hamneiju, Mustafa Hašemitaba, reformista i bivši potpredsednik Irana i Mustafa Mirsalim, bivši ministar kulture i islamskog učenja.
Jedan narod će u budućnosti ZBLIŽITI ili još jače ZAVADITI dve supersile - Rusiju i SAD?!
Nuklearni Iran ili sporazum sa SAD?
Predstojeći izbori smatraju se svojevrsnim referendumom o sporazumu postignutom 2015. o nuklearnom programu Teherana sa svetskim silama, u skladu sa kojim se Iran saglasio da smanji obim obogaćenja uranijuma u zamenu za ukidanje međunarodnih sankcija.
Na nuklearnom sporazumu je radila Rohanijeva administracija, a stupio je na snagu 2016. Od tada je Iran nastavio da prodaje naftu i da potpisuje sporazume vredne više milijardi dolara. Međutim, kritičari tog sporazuma tvrde da te ekonomske prednosti prosečni Iranci tek treba da osete.
Rohani i Hošemitabe su predstavnici umerene i reformističke struje na ovim izborima, dok su ostali kandidati iz konzervativnog bloka.
Iran OPASNO ZAPRETIO Saudijskoj Arabiji: Od vas neće ostati NIŠTA, osim Meke i Medine!
Ako pobede konzervativci to će značiti kraj dijaloga sa Zapadom (EU i SAD). Već sada se najavljuje da će pobeda Raisija pogoršati odnose sa administracijom Donalda Trampa. Ovde treba istaći da republikanci jedva čekaju razlog da miniraju Obamin sporazuma sa Iranom kao što to čine sa reformom zdravstva. Sam Tramp je sporazuma iz 2015. nazvao katastrofom, a Iran terositičkom nacijom s kojim se treba suočiti. Mustafa Mirsalim nije ništa drugačiji jer obojica pripadaju "školi" vrhovnog vođe ajatolaha Hamneija.
Rohani, sa druge strane, je 2013. krenuo putem kompromisa. On je obećao biračima da će napraviti nuklearni sporazum, i to se zaista desilo, obećao je bolju ekonomsku situaciju, ali nju nije uspeo da obezbedi u potpunosti iako se od 2016. ekonomska slika Irana znatno poboljšala. Inflacija je sa 40 odsta pala na ispod 10, a BDP u martu je bio 6 odsto. Nezaposlenost, koja negde oko 16 odsto, glavni je deo kampanje protivkandidata koji tvrde da nije dovoljno učinjeno prethodnih godina.
Ipak, konzervativni predsednik bi obeshrabrio dalje strane investicije, za koje se Rohani svojski borio jer se na njih i oslanja u jačanju iranske ekonomije i pozicije u svetu. Sa druge strane, ne ide mu u prilog oštrija pozicije nove američke vlasti prema Iranu, što u domaćim krugovima nameće mišljenje je da potreban sličan predsednik koji bi Trampu mogao da kontrira.
Evropa Vašington prati u stopu kada je reč o Iranu, a u Briselu se nadaju pobedi Rohanija ili Hašemitabe, jedinog reformiste kojem je Savet čuvara odobrio učestvovanje ne izborima. On takođe podržava nuklearni sporazum i u poslednjih nekoliko debata oštro je kritikovao ekonomsku štetu koju je konzervativna vlast nanela prethodnih godina, posebno za vreme vlasti predsednika Mahmuda Ahmadinedžada.
Rusija, sa druge strane, tradicionalno uživa dobre odnose sa Iranom i tokom istorije dve države su imale manje oscilacija. Nedavno su Rohani i Putin potvrdili da je kooperacija Moskve i Teherana u borbi protiv terorizam u Siriji imala "istorijski efekat" na regionalnu stabilnost.
U IRANU JE SVE MOGUĆE: Slede neizvesni izbori i borba između reformista i konzervativaca
Sve dok se Rusija bude borila sa Sjedinjenim Državama oko uticaja na Bliskom istoku i sve dok Moskva bude nastojala da obezbedi veću bezbednost u regionu – kako to Teheran vidi – Iran, pod bilo čijom palicom, će učiniti sve na jačanju bilateralnih odnosa dve zemlje.
Ako Iranci danas ne izaberu novog predsednika, koji mora da osvoji više od 50 odsto glasova, drugi krug izbora održaće se nedelju dana kasnije. Istorijski gledano, već izlanost ide na ruku umerenim kandidatima poput Rohanija, a predviđanja su da će biti drugog kruga i da će Iranci za nedelju dana birati između njega i Raisija.
Šta god da se desi, svet će budno pratiti iranske izbore.