TAČKA OD KOJE ĆE KRENUTI POTENCIJALNI NAPAD NA RUSIJU: NATO ima spreman plan, Putin će im pomrsiti konce (MAPA)
Nema nikakve sumnje da je Komanda NATO razradila operativne planove za likvidaciju ove ruske enklave i zauzimanje Kalinjingrada koji se do jula 1946.godine zvao Kenigsberg (grad koji je odlukama sa Jalte i Postdamske konferencije pripao SSSR-u). Sama enklava u strateškom smislu predstavlja izuzetno važan komad zemlje, koji predstavlja praktično predstražu Rusije na Baltiku. Shodno tome njoj je potrebna i adekvatna zaštita.
ZANIMLJIVOSTI O ŠPANIJI KOJE NISTE ZNALI: Gađaju se jednom godišnje paradajzom, a do Portugala idu ziplajnom (VIDEO)
TREĆA SREĆA ZA DŽONSONA: Britanski premijer ponovo staje na "ludi kamen", da li će se konačno skrasiti? (FOTO)
UKIDAJU SE SVE RESTRIKTIVNE KOVIDE MERE: Prva država koja tvrdi da je pobedila koronu
U ovom momentu ruska operativna grupa združenih snaga koja se nalazi u Kalinjingradskoj oblasti se značajno ojačava. Ova činjenica se pre svega odnosi na formiranje 18-te gardijske mehanizovane divizije čije se puno kompletiranje očekuje do kraja jeseni naredne godine.
O potrebi ojačavanja Kalinjingradske enklave sastavom ekvivalenta mehanizovane divizije u Ministarstvu odbrane RF su govorili još 2019. godine gde su razmatrali da zvanično krenu sa njenim formiranjem 2021. godine.
Međutim usled pojačane aktivnosti NATO-snaga koje se u sve većoj koncentraciji nalaze na zapadnim ruskim granicama, doneta je odluka se da se ceo ovaj proces ubrza. A formacija range divizije nije nešto što se formira svaki dan. Ona predstavlja najviši združeni taktički sastav koji je u punom kapacitetu osposobljen za izvođenje samostalnih borbenih dejstava.
Nova divizija u Kalinjingradskoj oblasti, koja će postati deo 11-tog armijskog korpusa, nije se pojavila ni iz čega. Ona je formirana na temelju 79-te mehanizovane brigade (danas predstavlja puk sa dopunskim jedinicama za podršku). U njen sastav će ući novoformirani 275-ti i 280-ti mehanizovani puk, kao i 11-ti tenkovski puk.
Njeno formiranje još uvek traje, međutim već u martu ove godine, zamenik ministra odbrane Ruske Federacije general-pukovnik Andrej Kartapolov, predao je komandantu divizije njenu formacijsku ratnu zastavu. Dakle, već sada se može reći da se radi o praktično operativnom borbenom sastavu ruskih oružanih snaga, koja se više ne nalazi na papiru. Osnovni zadatak divizije je da po potrebi razbije neprijateljsku odbranu, ili da u organizaciji odbrambenih dejstava efikasno zaustavi i slomi napad brojnijih neprijateljskih snaga.
Razlika između brigade i divizije nije samo u broju oficira i vojnika koji čine ove sastave. Ipak treba napomenuti da jedna mehanizovana divizija u svom sastavu ima 13-15 hiljada ljudi koji su raspoređeni u 6 pukova (tri mehanizovana, jedan tenkovski, artiljerijski i protivvazduhoplovni). Tu se nalaze i dopunske jedinice za podršku kao što su protivtenkovski divizion, izviđačko-diverzantski bataljon, bataljon veze, inžinjerijska četa, četa materijalno-tehničkog obezbeđenja, medicinska četa, remonto-evakuaciiona četa, četa ABHO, četa bespilotnih letelica, četa za protivelektronsku borbi i komandna četa. Divizija organizuje i raspolaže sa sopstvenim skladištima municije i hrane.
To je u stvari mini-armija, koja je u stanju da potpuno samostalno izvodi sve svoje zadatke, bez dodira sa ostalim jedinicama ruske armije. Ukratko, prisustvo takve formacije za razliku od kompaktnijih i mobilnijih sastava ranga brigade, ukazuje na spremnost ruske vojske da na ovom prostoru učestvuje u daleko ozbiljnijim borbenim operacijama.
Zašto divizija?
Pitamo se zašto se sada formira divizija kada na tom prostoru već postoji brigada/puk? Zar nije najvažnije da su vojnici dobro osposobljeni i da pucaju precizno, da se tenkovi brzo kreću, a oficiri vešto komanduju jedinicama na terenu. Za mirnodoposko vreme kada ne preti nikakva opasnost od zaoštravanja situacije brigada predstavlja dovoljnu formaciju. Ali da li je tako i u ratnom sukobu? U takvoj situaciji upotreba snaga ranga divizije je od najveće važnosti. Na ovom prostoru osnovni strateški pravci potencijalne kopnene ofanzive NATO-a prolaze kroz Poljsku i baltičke države, a u današnjoj konstalaciji snaga, i kroz Ukrajinu.
Pretpostavimo situaciju da napad otpočne iz dela regije Donbas koja se danas nalazi pod kontrolom Kijeva, te da se njegov vektor usmeri ka basenu Rostova-na-Donu, i dalje ka Severnom Kavkazu.
Ovim snagama će se suprotstaviti 152-ga mehanizovana divizija ruske armije koja poseduje sve resurse (ljudske i materijalno-tehničke) da zaustavi brz prodor neprijateljskih snaga do dolaska interventnih jedinica Južnog vojnog okruga. Na isti način, 3-ća mehanizovana divizija koja se sa svojim štabom nalazi u gradu Valujki zaustaviće eventualnu ofanzivu neprijatelja na Voronjež, i obezbediti neophodno vreme da se glavne snage Zapadnog vojnog okruga uključe u borbu. U ovakvim potencijalnim projekcijama budućih vojnih operacija, posebna uloga je dodeljena novoformiranoj 18-toj gardijskog mehanizovanoj diviziji koja se nalazi u Kalinjingradskoj oblasti, gde je potencijal od agresije NATO najveći.
Kaljingrad nije slučajnost
Nije slučajno što se region Kalinjingrada u poslednje vreme ne izostavlja u razradi svih vrsta planova i scenarija kada je u pitanju izbijanje neprijateljstava u Evropi. Ova ruska enklava na obali Baltičkog mora je svojevrsna kost u grlu NATO saveza, koji se sa svojim članicima graniči sa ovom isturenom ruskom teritorijom. Za Varšavu i Vilnjus Rusija je izvor permanentne opasnosti u regionu, i jedina rešenje koje se nameće je likvidacija ruske enklave oko Kalinjingrada.
Uprkos činjenici da Moskva nikada nije izrazila agresivne namere, (štaviše više puta je u praksi demonstrirala svoju miroljubivost), pod izgovorom "opasnosti" združene snage NATO saveza u kome dominira američki kontingent, prikupljaju se na njenoj zapadnoj granici. I kada je koncentracija tenkova američke vojske na ovom prostoru (pre svega u Poljskoj) dostigla dovoljnu količinu, pojavili su se operativni planovi za njihovu upotrebu.
- Svaka priča koja uključuje mitske planove o oružanom konfliktu između NATO-a i Rusije, i mogućem zauzimanju regije Kalinjingrad prvenstveno su usmereni na održavanje morala Poljske i baltičkih zemalja - smatra politikolog Aleksandar Zimovski.
- Varšavi, Viljnusu, Rigi i Talinu se na ovaj način demonstrira spremnost alijanse da ih zaštiti od izmišljene agresije Rusije – ističe ruski ekspert.
Druga stvar je da li je ovaj plan neizvodljiv, jer može postati preduslov za pokretanje Trećeg svetskog rata, za koji SAD nisu spremne. Pa čak i ako pretpostavimo da će biti preduzet neki pokušaj oružane invazije u pravcu Kalinjingrada iz Poljske, to automatski znači da će se ruski tenkovski valjak kotrljati po celom baltičkom regionu i da se možda neće zaustaviti kada izbije pred Varšavu. Svi to dobro razumeju i oprezni su kada realno govore o takvom scenariju, međutim cela priča je toliko medijski interesantna da ostavlja veliki prostor za različite anlitičare i eksperte, koji je tumače na razne načine.
Ahilova peta NATO-a
Raspored snaga u ovom regionu očigledno ne ide u prilog NATO savezu. Za izvođenje uspešne kopnene operacije stvari izgledaju još gore. Rusko-poljska granica u Kalinjingradskoj regiji dugačka je skoro 200 kilometara, od čega većinu ovog prostora predstavljaju surova močvarna i šumovita područja. Dakle, zemljišna prostorija na kojoj bi se izvodila potencijalna kopnena operacija NATO ide više na ruku braniocu. Istovremeno, Rusija ima razrađene različite modele hitne upotrebe dodatnih snaga i sredstava, uključujući i angažovanje oklopno-mehanizovanih jedinica kroz takozvani koridor Suvalki, koji je novinsko izdanje The Daily Beast nazvao "Ahilovom petom NATO-a".
Radi se o delu državne granice između Litvanije i Poljske u dužini od 65 kilometara. Tu se ove zemlje granice sa Belorusijom preko koje bi hipotetički bile angažovane jedinice moćnog Zapadnog vojnog okruga. U slučaju napada na Kalinjingrad ruska armija bi nastojala da otvori ovaj koridor i na taj način poveže enklavu sa kopnenim delom Rusije.Eksperti kalifornijskog analitičkog centra RAND sz napravili modelovanje bitke (njenu simulaciju) u kojoj su pokušali da ukažu na određenu neravnotežu u sukobljenim snagama na tom sektoru.
Naime, jedinicama ruske armije koja bi se sastojale iz 25 bataljonsko-taktičkih grupa jačine 10 hiljada ljudi, plus jedinice novoformoirane 18-te gardijske mehanizovane divizije (oko 15 hiljada ljudi), NATO može da suprtostavi maksimalno 17 bataljonsko-taktičkih grupa jačine 6,800 ljudi.
Pored toga ruska armija će u svom sastavu imati veliki broj oklopnih borbenih oruđa (uključujući i moderne osnovne borbene tenkove naoružane topovima kalibra 125mm). Ova sredstva mogu veoma brzo mogu da se uključe u bitku pošto ruska armija u blizini Suvalki koridora ima jake oklopno-mehanizovane borbene sastave. Što se tiče NATO snaga, na ovom sektoru se nalaze mehanizovani bataljoni koji u svom sastavu imaju oklopne transportere Strajker koji su naoružani automatskim topovima kalibra 3omm. Teška borbena tehnika je udaljena stotine kilometara i njena intervencija u slučaju Bitke za koridor Suvalki će po svemu sudeći biti uzaludna (zakasniće na polje boja). Prema analizi eksperata centra RAND jedinice kopnene vojske koje bi se našle na ovom prostoru bile bi izmanevrisane i uništene, sa veoma malim šansama da se izvuku ispod ruskog udara.