RUSKO-JAPANSKI odnosi od početka 20. veka do DANAS: Tokio rešio da raskrsti sa duhovima prošlosti?
Rusija i Japan - tako blizu a tako daleko
Dve države su kroz vekove imale promenljive međudržavne odnose koji su najčešće bili na ivici napetosti zbog geostrateškog položaja u kojem se nalaze. Dve zemlje razdvajaju Japansko more, moreuz La Peruz i Tihi okean koji zapljuskuje obale Kurilskih ostrva.
KOREJSKO POLUOSTRVO: Mesto na kome počinje Treći svetski rat?!
Nećete verovati, ali japanski ministar podneo je ostavku zbog neprikladne izjave
Želja za širenjem teritorija
Rusija je još u periodu Carstva započela širenje na teritorije prema jugu, zapadu i istoku. S druge strane, Japan se oduvek nalazio na veoma trusnom tlu podložnom snažnim zemljotresima i u vulkanski najaktivnijem pojasu Pacifika. Takvo stanje je u velikoj meri primoralo Japance da razviju militaristički duh u cilju teritorijalnog širenja prema azijskom kontinentu.
S druge strane, Rusija je prema svom jugo-istočnom susedu držala tvrd stav kada je u pitanju bio status njenih ostrva prema kojima je Japan itekako imao određene planove kada je u pitanju širenje japanskog životnog prostora.
O ČEMU ĆE RAZGOVARATI? Putin se sastaje sa premijerom Japana 27. aprila!
Otvaranje Japana prema Zapadu
Nakon takozvane Meidži obnove 1868. u Japanu, nova vlast je prekinula sa nekoliko vekova dugom izolacijom Japana. Odlučili su da prihvate zapadne ideje, tehnološke novosti i običaje. Do kraja 19. veka Japan je za relativno kratko vreme izašao iz izolacije i transformisao se u modernu industrijsku državu. Japan je nastojao da ga prihvate u rang jednak zapadnim silama.
Carska Rusija
Rusija je bila velika sila i imala je imperijalne ambicije na Istoku. Do kraja 19. veka Rusija je proširila svoju imperiju duž srednje Azije sve do Avganistana i pritom je apsorbovala lokalne države. Rusija se protezala od Poljske na zapadu do poluostrva Kamčatke na istoku. Sa izgradnjom Transsibirske železnice do Vladivostoka Rusija se nadala da će osigurati i ojačati svoj uticaj i prisustvo u tom području.
Japanci U PANICI zbog raketnih proba Severne Koreje! Spremaju se za NUKLEARNI RAT!
Kinesko-japanski rat 1895. godine
Prvi zategnuti odnosi između Japana i Rusije usledili su nakon Kinesko-japanskog rata kada je Kina 1895. izgubila u ratu. Kina je potom bila primorana da sporazumom iz Šimonisekija preda Koreju, Tajvan, poluostrvo Ljaotung i luku Port Artur.
Na to su intervenisale tri zapadne sile Rusija, Nemačka i Francuska i prisilile Japan da se odrekne poluostrva Ljaotung. Rusi su 1898. prisilili Kinu da sa njima potpiše ugovor o iznajmljivanju pomorske baze Port Artur na 25 godina. Port Artur je bio jedina ruska luka na toplim morima na obali Pacifika i imala je ogromnu stratešku vrednost.
KINA SE SPREMA ZA RAT?! Raspoređeno još 100.000 vojnika na granici
Japanski ultimatum Rusiji
Nakon propasti pregovora sa Rusijom Japan je 31. decembra 1903. poslao Rusiji ultimatum, da bi Rusiji objavio rat 8. februara 1904. godine. Japan je napao luku Port Artur tri sata pre zvanične objave rata.
Bio je to prvi veliki poraz jedne zapadne sile. Rusija je izgubila dve flote i prestiž u svetu, a ruski poraz na Pacifiku značajno je uticalo i na budućnost Nemačke, koja je planirajući rat sa Francuskom imala veoma oslabljenog saveznika. Rusija je zbog toga poraza započela reformu vojske. Međutim nezadovoljstvo naroda izazvalo je revoluciju 1905. i posejalo seme revolucije 1917.
Krenule zajedničke vežbe: Japanski brodovi se pridružuju američkom nosaču aviona
Japansko-ruski rat 1904. godine
Japan se nakon ove pobede uvrstio među velike svetske sile i započeo proces japanske dominacije u Kini. Posledice ovog prvog većeg okršaja Japana i Rusije, najbolje se mogu sagledati kroz obaveze koje je Rusija potom morala da ispuni. Poraz je uzdrmao poverenje cara u Rusiji. U Rusiji je 1905. izbila revolucija, koja je predstavljala ozbiljnu pretnju stabilnosti zemlje.
10 razloga zašto Tramp NIKADA neće da napadne Severnu Koreju!
Mirovni pregovori i uzdizanje Japana kao nove vojne sile
Rusija se odlučila nakon katastrofalnog poraza za mirovne pregovore. Pregovore je vodio američki predsednik Teodor Ruzvelt, koji je zbog toga dobio Nobelovu nagradu za mir. Postignut je Sporazum u Portsmutu 1905. u kome je stajalo da Rusija mora da učini sledeće: da prizna Koreju kao deo japanske sfere uticaja, da ruske snage napuste Mandžuriju, Rusija je izgubila pravo na korišćenje luke Port Artur i što je još važnije Rusija je Japanu predala deo Sahalina, koji je pravni naslednik Rusije-SSSR, povratio pod svoj suverenitet 1952. godine. Japan je potom anektirao Korejsko poluostrvo 1910. godine.
NOVO UPOZORENJE iz Severne Koreje: Pretvorićemo SAD u PEPEO!
Sovjetsko-japanski konflikt 1938-1939. godine (Bitka na jezeru Ha San)
Incidenata je naravno do Drugog svetskog rata bilo u obliku sovjetsko-japanskih pograničnih sukoba tokom 1938-1939. godine. Najpoznatiji su svakako ostali Bitka na jezeru Ha San koja je vođena od 29. jula do 11. avgusta 1938., u Japanu i Kini poznata pod imenom „Džangkufeng Šiđian“ . To je bio vojni upad Japana iz Mandžuka (Mandžurija pod okupacijom Japana) na teritoriju Sovjetskog Saveza. Ovaj upad Japan je zasnivao na uverenju, da je Sovjetski Savez loše shvatio razgraničenje s Mandžurijom temeljeno na Pekinškom sporazumu između carske Rusije i kineske Dinastije Ćing koji je sadržao i sporazum o razgraničenju. Štaviše, verovali su da se o tome mogu dogovoriti sa Sovjetima. No, kada su japanske snage upale na teritoriju SSSR-a u području jezera Ha San (tromeđa Mandžurije, Koreje i SSSR-a, oko 130 km jugozapadno od Vladivostoka), jedinice Crvene armije su ih žestoko potukle i uspešno odbile i nakon toga je usledilo primirje.
NAPETOST RASTE: Kina izgubila KONTROLU nad Severnom Korejom
Bitka na reci Halin Gol
Već u maju, 1939. godine, Japanci su ponovo pokušali upad i došlo je do sukoba sa Sovjetima i Mongolima, ali su i ovaj put izvukli deblji kraj kada ih je sovjetska artiljerija žestoko potukla u borbama na reci Halin Gol.
Sovjetsko-japanski mirovni sporazum i pakt o neutralnosti
Već 15. septembra 1939. godine, japanska delegacija je u Moskvi potpisala Mirovni sporazum sa Sovjetima i Mongolima, da bi dve godine kasnije u toku sveopšteg vihora rata u celom svetu SSSR i Japan potpisali Sovjetsko-japanski pakt o neutralnosti 13. aprila 1941. godine Uprkos, Trojnom paktu i napadom Nemačke na SSSR, Japan je ostao pribran i poučen ranijim iskustvom, ovaj put nije napao Sovjete.
Japan radi na planu za izbeglice u slučaju korejske krize!
Velika sovjetska invazija Mandžurije (Mandžukoa)
Naredni veliki sukob dve zemlje usledio je u samoj završnici do sada najrazornijeg rata koji je svet video i to 5. aprila 1945. godine kada je SSSR otkazao Pakt o neutralnosti. Već u avgustu mesecu Sovjeti objavljuju rat Japanu i jedan sat nakon toga kreće Velika sovjetska invazija Mandžurije.
Sovjetska invazija Mandžurije je počela 9. avgusta 1945. kada je Sovjetski Savez napao japansku marionetsku državu Mandžuko i ovo je bila najveća kampanja Sovjetsko-japanskog rata, kojim su obnovljena neprijateljstva između Sovjetskog Saveza i Japana posle skoro 6 godina mira. Sovjeti su zauzeli Mandžuriju, Unutrašnju Mongoliju i sever Koreje. Japanci su ubrzo shvatili da su Sovjeti voljni i u stanju da izvrše invaziju na Japanski arhipelag, posle brzog osvajanja Mandžurije i južnog Sahalina.
Japanski premijer UPOZORAVA: Neophodan PRITISAK na Severnu Koreju!
Kapitulacija Japana
Predaja Japana u avgustu 1945. označila je konačni završetak Drugog svetskog rata. 10. avgusta 1945. nakon što su Mandžuriju napale sovjetske trupe i nakon što su SAD izvršile atomsko bombardovanje Hirošime i Nagasakija, japanski Vrhovni ratni savet je odlučilo da prihvati savezničke uslove za završetak rata. Nakon nekoliko dana skrivenih pregovora i neuspelog državnog udara, car Hirohito se preko radija obratio narodu i u carskoj objavi 15. avgusta objavio kako Japan pristaje na predaju. 28. avgusta je započela okupacija Japana od strane Vrhovnog komandanta Savezničkih snaga da bi 2. septembra japanska vlada potpisala Japanski protokol predaje, kojim je službeno završen Drugi svetski rat.
BELA KUĆA O LANSIRANJU RAKETE IZ SEVERNE KOREJE: Nisu nas iznenadili
Ostrvo Sahalin u kontekstu rusko-japanskih odnosa
Sahalin je ostrvo na koje Japan danas gleda sa velikom tugom. Od 19. veka Sahalin je bila ruska kažnjenička kolonija. Zatvorenici i njihovo potomstvo su formirali glavninu stanovništva ostrva. Do 1855. nije se postavljalo pitanje suvereniteta nad Sahalinom. Te godine je sklopljen ugovor o miru i trgovini između Japana i Rusije, po kome je ovo ostrvo ostalo zajedničko mešovito područje na kome su živeli Japanci, Rusi, i domorodački narodi Ainu i Oroks. Japan i Rusija su 1875. sklopili Ugovor iz Sankt Peterburga. Po ovom sporazumu, Rusija je stekla suverenitet nad Sahalinom, a Japan nad Kurilskim ostrvima, sve do Kamčatke.
Kao posledica poraza Rusije u Rusko-japanskom ratu iz 1904-1905, 1905. zaključen je Ugovor iz Portsmuta, po kome je oblast južno od 50-e paralele pripala Japanu. Grad Tojohara (Južno-Sahalinsk) je bio glavni grad japanskog južnog Sahalina (prefektura Karafuto).
Oduzimanje Sahalina od strane SSSR-a nakon Drugog svetskog rata
Za vreme Drugog svetskog rata Japanci su na ostrvu izgradili železnicu i drugu infrastrukturu. Sovjetski Savez je objavio rat Japanu 8. avgusta 1945. Carska japanska vojska je kapitulirala 15. avgusta, ali je na frontu ka sovjetskim snagama ova kapitulacija kasnila. Crvena armija je do 5. septembra zauzela ceo Sahalin i Kurilska ostrva. U ovom napredovanju je poginulo oko 8000 sovjetskih vojnika i oficira. Oko 400.000 Japanaca je deportovano sa ostrva nakon rata, uključujući narod Ainu. Od avgusta 1948. do novembra 1954. na ostrvu je postojao logor za zarobljenike (do 15.900 ljudi), koji su radili na gradnji naftovoda.
Mirovnim ugovorom iz San Franciska, od 8. septembra 1951, Japan je prepustio suverenitet nad Sahalinom i većim delom Kurilskih ostrva Sovjetskom Savezu.
Vojnici PARADIRAJU Severnom Korejom! (FOTO)
Napete Hladnoratovske igre
Koliko je situacija i posle rata bila napeta ukazuje i činjenica da su sovjetski avioni lovci 1. septembra 1983. nad Sahalinom oborili južnokorejski civilni avion Boing 747 jer je povredio sovjetski vazdušni prostor. Tada je poginulo 240 putnika i 29 članova posade.
Do 1991. ostrvo je bila specijalna vojna zona, sa ograničenim pravima pristupa. I danas se izdaju posebne dozvole za posetu određenim delovima ostrva.
TRAMPOV TOMAHAVK U PRIPRAVNOSTI: Koja država će biti SLEDEĆA META Pentagona?
Prirodni resursi Sahalina i stanovništvo
Ostrvo je danas uglavnom pokriveno četinarskim šumama. Životinjski svet je bogat, a najviše ima: medveda, lisica, vidri, samura, irvasa i lososa što govori o lepoti mesta o kom je reč. Nekada su na ostrvu živeli domoroci naroda Ainu (slični Japancima), Japanci i Oroksi a sada je slika potpuno drugačija. Po popisu iz 2010. na ostrvu je živelo 510,9 hiljada ljudi. Od njih, 85% je Rusa, a ostalo su Korejanci (5,6 %), Ukrajinci (4,0 %) i drugi.
TOŠIBA IPAK PROPADA? Posle dve godine konačno objavila finansijski izveštaj!
Šta bi bilo, kad bi bilo?!
Administrativno, ostrvo predstavlja najveći deo Sahalinske oblasti, čiji je glavni grad Južno-Sahalinsk ( 181.727 stanovnika 2010). Na ostrvu se nalaze veoma značajne rezerve nafte i zemnog gasa što ga dodatno čini interesantnim i dalje primamljivim Tokiju, toliko da bi jedva čekali da Putin izusti: „Sahalin je vaš, slobodno dođite“. Japanci bi to jedva čekali. Ipak, pozicija Japana se znatno promenila od one koju je imao u prvoj polovini 20. veka. Sada je sve na dobroj volji i želji Moskve da popusti i napravi eventualno neki dogovor o zajedničkom suživotu na ostrvu Sahalin, što je možda deo naučne fantastike i pustih snova poslednje carevine sveta.
HILJADU LJUDI JE PLAKALO KADA JE UMRO: Kad čujete njegovu tužnu priču i vi ćete otići po maramice!
Kurilska ostrva - vera i nada za bolje dane u japansko-ruskim odnosima
Ipak, situacija sa Kurilskim ostrvima je malo bolja od decembra prošle godine jer su Rusija i Japan tokom posete ruskog predsednika Vladimira Putina Tokiju, usaglasili i postigli dogovor o zajedničkom korišćenju Kurilskih ostrva.
Ta pomirljiva odluka je došla kao gest dobre volje Moskve u cilju smanjenja napetosti u Japanskom moru i Istočno kineskom moru, ali i kao način da se Amerikancima pokaže da i Rusija ima svoje adute ukoliko Vašington napravi ishitrene korake u regionu. Tim potezom je Putin Obami pokazao da ima načina kako da pridobije poslušnost i saveznika u Japanu, a šta je bolji adut nego mahati Tokiju pred očima Kurilskim ostrvima. Ne treba zaboraviti da Japan decenijama od Rusije i nekadašnjeg SSSR-a traži Iturup, Kunašir, Šikotan i još nekoliko manjih ostrva Kurilskog arhipelaga.
Osnovne karakteristike Kurilskog arhipelaga
Kurilska ostrva su vulkanski arhipelag u ruskoj Sahalinskoj oblasti. Prostiru se dužinom od 1.300 kilometara od japanskog ostrva Hokaido do poluostrva Kamčatka, razdvajajući Ohotsko more od severozapadnog Pacifika. Ovom arhipelagu pripada 56 ostrva i više stena. Na njemu postoji 39 aktivnih vulkana. Površina ostrva je 10.355 km². Najviši vrh je vulkan Alaid (2339 metara) na ostrvu Atlasov. Ovaj vulkan je u obliku gotovo savršene kupe. Na Kurilskim ostrvima danas živi oko 16.700 ljudi (popis 2002). Većina se bavi ribarstvom. Najveći grad Kurilskih ostrva je Južno-Kurilsk (oko 5.750 žitelja 2002) na ostrvu Kunašir.
Severna Koreja lansirala raketu u Japansko more!
Pogled u bolje ili gore sutra
Kakvi će dalje biti odnosi između Rusije i Japana zavisiće od mnogo stvari. Prvo i najvažnije, od toga šta će SAD činiti u regionu i da li će Japan pristajati na svaku američku naredbu ili ne. Drugo, od toga kako se bude odvijala situacija na relaciji Severna Koreja, Kina, s jedne i Južna Koreja, SAD, s druge strane. U svemu tome, Japanu je veoma neugodno ludiranje Kim Džong Una ali i vojno-politička ekspanzija starog neprijatelja – NR Kine. Loše emocije prorade kad se spomenu Hirošima i Nagasaki, pa im ni Amerikanci nisu toliko dragi ali da će špo svemu sudeći morati da igraju kako Vašington kaže, da ne bi izgubili važnog saveznika u momentu kada kineski vojni brodovi uveliko plove u japanskim vodama i kada Pjongjang baca nuklearke svuda okolo.
Ipak, saradnja sa Rusijom bi Japan eventualno sklonila od Kine i Severne Koreje, ali se to ne bi svidelo „Ujka Semu“.