"MUŽ (22) MI JE UMRO NA MEDENOM MESECU" Da ga nisam odgurnula, oboje bismo izgubili život! Bajkovita priča pretvorena u HOROR
Bilo je to poput Diznijevog filma. Prvog dana medenog meseca Čejena Kotrela na suncu Floride držala je za ruku svog novog muža dok su šetali zlatnim peskom, s pogledom na Atlantski okean.
BIZARNO DA BIZARNIJE NE MOŽE BITI: Žena poginula nedelju dana pre svog 30. rođendana, samoubica skočio i pao na nju
AMERIČKI TOPOVI GRMELI PERSIJKIM ZALIVOM: Hici upozorenja vojnog broda SAD na plovila Iranske garde
RUSIJA ŽESTOKO ODGOVORILA NA PROVOKACIJE VAŠINGTONA: Moskva će odlučno reagovati ako SAD pređu "crvene linije"
- Dalton nikada ranije nije video okean i bio je u potpunom strahu - seća se 24-godišnja učiteljica iz Kanzas Sitija u državi Misuri.
- Bilo je neverovatno biti tamo zajedno. Bili smo tako zaljubljeni i iskreno smo mislili da nam se ništa loše nikada neće dogoditi. Ljubav nas je učinila nepobedivim - tužno govori Čejen.
Par se prvi put upoznao na univerzitetu 2016. godine, gde je Dalton studirao za pastora, ali nisu uplovili u vezu do proleća 2018. godine.
- Dalton je bio ljubazan i strpljiv, uvek želeći da pomogne svima. Tako sam posle trosatnog sastanka u kafiću, kada me zamolio da mu budem devojka, odmah rekla "da" - kaže Čejen.
Na brak nisu dugo čekali. Dalton ju je 3. januara 2019. godine odveo u park i iznenadio poklonom.
- To je bio okvir za slike. Unutra je bila postavljena prelepa slagalica na kojoj je pisalo: "Čejen Re Pernis-Hedrik, hoćeš li se udati za mene? - seća se ona.
Čejen je bila toliko srećna da je venčanje planirala sa ogromnim ushićenjem.
- Upoznala sam čoveka svojih snova i imala priliku da provedem ostatak svog života s njim. Isplakala sam toliko srećnih suza - sa suzama u očima govori ona.
- Znala sam da ćemo se voleti narednih 50 godina braka - ili više. Bili smo tako uzbuđeni što imamo svoju malu porodicu na okupu. Znali smo da nećemo biti bogati, ali imali smo toliko ljubavi jedno za drugo da to nije bilo važno - dodaje.
Sutradan su, vrtoglavi od sreće, stigli na Floridu i drugog dana odlučili da se okupaju u okeanu.
- Ušli smo u plićak. Želela sam da se Dalton navikne na okean, jer Dalton nikada pre nije plivao. Ušli su malo dalje, smejući se i zabavljajući. Sve dok ga nije udario talas i potopio ga. Kako je Dalton počeo da paniči, drugi talas ga je odneo dalje, tamo gde je voda bila u visini ramena. Svako leto sam provodila kupajući se u okeanu, pa sam smireno počela da hodom kroz vodu, objašnjavajući Daltonu da učini isto, ali je on već bio prestrašen - govori kroz suze Čejen.
Kada je spazila vozilo spasioca koje je prolazilo, Čejen je počela da doziva u pomoć.
- Bila sam očajna, moleći se u mislima da spasilac stigne brže. Bila sam preplavljena panikom, ali pokušala sam da smirim svoj um i razmišljam o sledećem koraku. Takođe, počela sam da se molim za čudo. Onda me je, potpuno iznenada, Dalton povukao pod vodu. Držao me je za kosu i nisam mogla da udahnem vazduh - seća se Čejen traumatičnog iskustva.
- Bila sam prestravljena da ćemo oboje umreti. Nekako sam uspela da se oslobodim, a zatim sam ga odgurnula. Zbog toga se kajem do danas, ali znam da to nisam uradila, oboje bismo izgubili život - neutešna je devojka.
- Dok sam pokušavala da mu držim glavu iznad vode, spasilac se konačno stvorio pored mene. Kada je povukao Daltona na dugačku dasku, dobio je gotovo purpurnu boju i grčio se. Moja energija je skoro nestala - dodaje.
U bolnici je čekala vesti, rastrgana između nade i razorne tuge zbog saznanja da je već preminuo. Čuvši reči lekara, taj poslednji delić nade je nestao.
- Osećala sam se kao da ću se onesvestiti. Želela sam da se nasmejem i verujem da je ovo neka velika šala. Želela sam da zaplačem jer nisam mogla da verujem da mi se ovo događa. Osećala sam se izgubljeno i otupelo. Osetila sam sve, a opet istovremeno ništa - šapuće Čejen.
U Daltonovom rodnom gradu Grinelu, u državi Ajova, Čejen se suočila sa još više izazova.
- Ostala sam sa Daltonovim roditeljima i planirala sahranu. Bila sam udata samo tri dana, pa je došlo do neprijatne situacije dok smo pokušavali da shvatimo ko je šta odlučio. Da li bi to trebali biti njegovi roditelji ili nova supruga? Sve je izgledalo potpuno nestvarno. Nisam mogla da poverujem u činjenicu da sam bila supruga, a sada udovica - i dalje u šoku govori Čejen.
Dana 10. avgusta 2019. godine, umesto da započne svoj novi život sa Daltonom, stajala je na njegovoj sahrani. Prisustvovalo je više od 600 ljudi. Kad je Čejen naslonila glavu na njegov kovčeg, obuzela ju je srceparajuća tuga.
- I danas strahujem da sam mogla da uradim nešto više. Svi su me uveravali da sam sve uradila kako treba, ali u mojoj svesti to nije bilo dovoljno. Dalton nije uspeo, a ja jesam. Krivica što sam preživela u tom trenutku bila je tako bolna - iskrena je hrabra devojka.
Čejen je imala neverovatnu podršku porodice, profesora i prijatelja.
- Pridružila sam se čak i grupi na Fejsbuku za udovice i ova moja "nova porodica" je fantastična. Tu su za mene čak i u tri ujutru - kroz smešak dodaje ona.
- Bio je moja bolja polovina i čast mi je što sam ga poznavala. Sve dok sam živa, pričaću o Daltonu, deleći priču o ovom neverovatnom čoveku koji je živeo na zemlji samo 22 godine. Tako sam zahvalna što sam imala priliku da budem Daltonov najbolji prijatelj, a potom i supruga, čak i ako je to bilo samo na tri kratka dana - zaključuje potresnu ispovest Čejen.