Sat otkucava: Zašto će pregovori oko Bregzita POSTATI TEŽI?

Tereza Mej je pošla na samit lidera država članica EU nadajući se da će ostali lideri odobriti predlog dogovora oko Bregzita koji je nedavno postignut u Briselu. Ovaj predlog premijerke sadrži tri problema u prvoj fazi pregovora pod članom 50 koji upravlja Bregzitom: određivanje prava građana Evropske unije u Velikoj Britaniji; određivanje računa za izlazak iz EU i izbegavanje "tvrde" granice između Severne Irske i Irske. Ukoliko se prisutni na samitu slože, pregovori će preći u drugu fazu, prelazak i buduće dogovore o trgovini. Ipak, druga faza može biti teža od prve i biće sprovedena velikim delom pod uslovima Evropske unije.

Pregovori su počeli kada je Mejeva pokrenula član 50, 29. marta. Bregzitovci su insistirali na nekoliko crvenih linija, uključujući preuzimanje kontrole nad zakonom, novcem i granicama i napuštanje jedinstvenog tržišta i carinske unije EU. Nakon podužeg letnjeg cenkanja, vlada je ublažila mnoge od ovih ponuda.

Na primer, Evropski sud pravde će držati svoju reč u pravima građana EU najmanje osam godina nakon Bregzita. Britanija će platiti račun oko 35-39 milijardi funti (47-52 milijarde dolara), a dogovor oko irske granice obavezuje vladu, čak i u situaciji da se ne postigne dogovor oko trgovine, da zadrži potpunu usklađenost sa svim prvilima jedinstvenog tržišta i carinske unije koji su važni za Sporazum na Veliki petak (dogovor postignut 1998. kojim su okončane tri decenije nereda u Severnoj Irskoj) i ekonomiju celog ostrva.

Obrazac ustupljene zemlje će se održati i u drugoj fazi. Kabinet Tereze Mej je toliko podeljen po pitanju Bregzita da mora još da se dogovara kakav trgovinski sporazum želi da postigne. Suprotno, Evropska unija priprema dva kompleta smernica za pregovore.

Prvi kaže da, u vremensko ograničenom periodu tranzicije od dve godine koji je Mej tražila, Britanija mora da poštuje sva pravila EU, uključujući prihvatanje novih zakona i nadležnost Evropskog suda pravde. Drugi kaže da Britanija ima dva izbora za budući trgovinski sporazum.

Znamo ŠTA RADITE: Moskva preporučila Terezi Mej da proba KRIMSKO VINO

Jedan je norveški, koji ima povlastice punog članstva u jedinstvenim tržištu, ali mora da poštuje sva  pravila tržišta, uključujući slobodno kretanje radne snage, iako to nije naglašeno. Drugi izbor je kanadski, koji predstavlja sveobuhvatan sporazum slobodne trgovine sa EU koji pokriva robu, ali skoro da ne pokriva usluge, iako usluge čine 70 odsto britanske ekonomije i 40 odsto izvoza.

Ovaj izbor će testirati jedinstvo vlade Tereze Mej. Meki Bregzitovci, kao što je britanski ministar finansija Filip Hamond, žele da budu prisni sa pravilima EU kako bi se poboljšala trgovinska razmena, posebno što se tiče usluga.

Tvrdi Bregzitovci, kao što je ministar spoljnih poslova Boris Džonson, žele da imaju manje posla sa ovim pravilima i, umesto toga, traže bolju trgovinsku razmenu sa zemljama van Evropske unije.

Tramp neće sa Terezom Mej: Prozvao je na Tviteru, pa otkazao posetu Britaniji (FOTO)

Prema pravilima prve faze, izbegavanje irske granice, pre će meki Bregzitovci uspeti da pobede svojim argumentima, čuvajući razmenu sa EU, ali će im biti otežano sklapanje dogovora oko slobodne trgovine sa ostatkom sveta. Mejevoj će biti teško da pomiri ove dve strane i, zbog toga, da pregovara u drugoj fazi. Sat otkucava: pod članom 50, Bregzit će se ostvariti 29. marta 2019. Sledeća godina će biti teška za premijerku.