SCENARIO AVGANISTANA PRETI SAHELU: Makron doneo odluku koja će centralnu Afriku transformisati u novi KALIFAT?
Francuska je rasporedila hiljade vojnika u oblasti Sahela u kampanji protiv islamističkih militanata u stilu rata protiv terorizma. U kampanji koja je započeta 2013. godine raspoređeni su francuski, estonski, švedski i češki vojnici u državama Burkina Faso, Čad, Mali, Mauritanija i Niger.
DRUŠTVENO ODGOVORNO POSLOVANJE: Investicije u zajednicu su zalog za bolju budućnost
RUSKI RATNI VETERANI POKREĆU VELIKU AKCIJU U SRBIJI: Ovo će obradovati sve srpske rodoljube!
OSUĐEN FRANCUZ KOJI JE OŠAMARIO MAKRONA: Nacija u šoku, pogledajte kakvu kaznu je dobio (FOTO/VIDEO)
Francuski predsednik Emanuel Makron najavio je kraj operacije "Barkhane", ambiciozne višegodišnje protivterorističke kampanje u zapadnoj i centralnoj Africi koju predvodi Pariz.
Obraćajući se novinarima u četvrtak, Makron je rekao da će misija biti odložena u okviru "duboke transformacije" francuskog vojnog prisustva u regionu koja će podrazumevati delimično povlačenje trupa i dodao da će operacija biti zamenjena međunarodnim snagama u kojim bi učestvovala Francuska.
- Došlo je vreme, nastavak naše posvećenosti u Sahelu neće biti na isti način - rekao je, sugerišući da Pariz ne može da nastavi da radi sa vladama u regionu koje odluče da pregovaraju sa islamističkim militantima. Mi smo tu kao podrška zemljama, a ne kao njihova zamena - dodao je predsednik.
Makronovi komentari prate nedavno pogoršanje veza između Pariza i novih vlasti u Maliju, koji je prošlog meseca doživeo vojni puč. Francuska je najavila obustavu zajedničkih vojnih operacija sa malijskim snagama 3. juna, navodno iz predostrožnosti zbog bezbednosne situacije u zemlji.
- Moraćemo da vodimo dijalog sa našim afričkim i evropskim partnerima. Zadržaćemo protivteroristički stav sa specijalnim snagama uz nekoliko stotina vojnika i postojaće drugi pristup u kojem ćemo pojačati saradnju - obećao je Makron u izjavi.
Takođe je naglasio da preostalo francusko prisustvo neće biti zasnovano na "stalnom okviru".
Pariz je formalno započeo operaciju "Barkhane" 2014. godine, iako se prvo razmeštanje trupa dogodilo godinu dana ranije, u januaru 2013. godine, kada je Francuska izvela vojnu operaciju na severu Malija kako bi pomogla lokalnim snagama protiv islamističkih grupa koje su preuzele kontrolu nad tim područjem.
Ta misija je kasnije preoblikovana u širu operaciju u Sahalu u kojoj je učestvovalo pet afričkih država. Francusko razmeštanje 4.500 vojnika poraslo je na 5.100 vojnika u februaru 2020. godine nakon samita sa afričkim saveznicima, ali Pariz je poslednjih meseci više puta nagovestio da njegovo prisustvo neće trajati u nedogled.
Makron je to izjavio uoči samita G7 i NATO. Inače, u svojim komentarima, predsednik je sugerisao da je zapadna alijansa "u situaciji koja zahteva hitno razjašnjenje", rekavši da treba da radi na vezama sa Rusijom i da uzme u obzir konfiguraciju Evrope.
Dodao je da iz njegove perspektive Kinu ne treba tretirati kao "glavnu temu" NATO-a.
- Moramo da znamo ko su nam neprijatelji i gde su - rekao je.
Makron je takođe rekao da NATO treba da radi na poboljšanju odnosa između saveznika i s tim u vezi rekao da planira da održi sastanak sa turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.
Francuska i Turska pretrpele su veliki pad odnosa prošle godine usred grčko-kiparsko-turskih prepirki zbog bušenja gasa u Sredozemnom moru, tokom kojih je Francuska stala na grčku i kiparsku stranu, piše Sputnik International.
U decembru je Erdogan izrazio nadu da će se Francuska uskoro "rešiti" Makrona. Svađa je eskalirala početkom ove godine usred Makronovih napora da suzbije islamski fundamentalizam u svojoj zemlji, što je Erdogan okarakterisao kao izraz "islamofobije".
Podsetimo, bivši američki predsednik Donald Tramp doneo je odluku o povlačenju američkih trupa iz Avganistana, što je kako se sada može videti otvorilo vrata ponovnom usponu radikalnog islamističkog pokreta Taliban u toj azijskoj državi, što je analogno onome što se sada dešava u pojasu Sahela u Africi, muslimanskim državama sa jakim prisustvom islamističkih pokreta koji nastoje da se domognu vlasti.
U Avganistanu uveliko traje blickrig Talibana koji iz dana u dan osvajaju sve veću teritoriju i prete da vrate Avganistan u vreme pre američke intervencije na tu zemlju.