SLUČAJ NAJPOZNATIJEG KIDNAPOVANJA NA ISTOKU: Severna Koreja otela Japanku, a zatim je koristila kao špijuna
Slučajevi otmice Japanaca od strane severnokorejske tajne službe, koji su kasnije korišćeni kao špijuni i instruktori jezika priča je koja više od 40 godina muči porodice žrtava. Prenosimo vam priču jedne od devojčica koju su agenti greškom oteli kada je imala samo 13 godina.
KURC NEĆE ČEKATI NA EU: Austrijski kancelar iznenadio sve, slediće sopstveni plan
ITALIJA SE OTVARA? Preživeli PAKAO Bergama, sada im se život vraća u normalu
RASIZAM U SAD-u: Napadač napao Azijata s leđa koji je sakupljao limenke, pa počeo da ga šutira po glavi (FOTO)
Japanska devojčica Megumi Jokota oteta je jedne večeri pre 30 godina kada se sa drugaricama vraćala sa treninga. Magumi, tada 13-godišnja devojčica rastala se sa od drugarica i nastavila do svoje kuće, u koju na žalost nikada nije stigla. Kako je vreme odmicalo njena majka je bila uplašena za nju i počela je svuda da je traži, međutim i danas, posle više od 40 godina, od nje nije bilo nijednog traga.
Dok su porodica i meštani tražili devojčicu, ona je već bila na pučini Jadranskog mora u brodu kojim su upravljali severnokorejski agenti, a koji se kretao ka Korejskom poluostrvu. Iza sebe nisu ostavili nijeden trag.
Međutim kako su godine prolazile postalo je jasno da Megumi nije jedina žrtva Severne Koreje. Japanska vlada tvrdi da su u periodu od 1977. do 1983. godine severnokorejske vlasti otele najmanje 17 Japanaca, mada neki analitičari smatraju da bi broj žrtava mogao da bude veći od 100.
U prvih godinu dana od Maguminog misterioznog nestanka, više od 3.000 policajaca tragalo je za njom, pretraživano je i Japansko more, ali od nesrećne devojčice nije bilo ni traga ni glasa.
Nakon skoro 20 godina neuspešne potrage, devojčicini roditelji i braća prvi put su nešto čuli o njoj tek 1993. godine. Severnokorejski špijun An Mon Džin koji je pobegao u Južnu Koreju pričao je vlastima o japanskoj devojčici koja je greškom oteta, a koja je odgovarala opisu nestale Magumi.
- Jedan od njenih otmičara, koji važi za špijuna višeg ranga ispričao mi je jednom da je otmica te devojčice bila velika greška. Niko nije nameravao da je otme, nju su primetila dva agenta koja su na plaži čekala da ih pokupi brod. Plašili su se da će biti otkriveni i odlučili su da je kidnapuju, kako ne bi bili otkriveni. Devojčica je bila visoka za svoje godine, a u mraku nisu mogli da vide da je u pitanju samo dete- ispričao je Džin.
U Severnu Koreju stigla je nakon što je u skladištu broda provela 40 sati zaključana u mrklom mraku.
- Nokti su joj bili polomljeni i krvavi od pokušaja da pobegne napolje. Agenti koji su je oteli, sankcionisani su zbog svoje greške. Bila je previše lada. Kakvu su korist mogli da imaju od nje? U početku je dugo plakala za majkom i odbijala je da jede. Kako bi je smirili obećali su joj da ako bude vredno radila i naučila korejski jezik da će je pustiti da ode kući- rekao je odbegli špijun.
Međutim, to je bila laž i njeni otmičari nisu imali nameru da je ikada vrate. Umesto toga, naterali su je da radi kao instruktor u školi za špijune i uči Severnokorejce japanski jezik.
Ubrzo je ova praksa za severnokorejske vlasti postala praksa koju su neretko obavljali. Tadašnji budući lider zemlje Kim Džong Il imao je plan da se mreža špijuna brzo proširi, pa oteti stranci više nisu korišćeni samo kao instruktori.
Japanske plaže pune običnih ljudi koji su rasterećeno došli da uživaju, bile su savršeno mesto za otimanje ljudi, koji pored odlično obučenih špijuna, na žalost nisu imali velike šanse.
Iako je prošlo toliko godina njen brat, koji je tada išao u niži razred osnovne škole kaže da se sestre vrlo dobro seća. Sestru pamti kao vrlo druželjubivu i živahnu. Prve dve decenije od Meguminog nestanka, porodica Jokota nije imala ništa sem slučaja koji je počeo da zastareva, a mučila ih je i želja da shvate šta se sa njom desilo.
- Stalno se pitam kako je ostarila. Da li je i sada visoka, kao što je tada bila? Da li je zadržala one rupice u obrazima koje je imala kao devojčica?- rekao je brat nesrećne žene.
U obalskim gradovima u Japanu s kraja sedamdesetih glasina kružile su glasine o neobičnim radiotalasima i potrošenih korejskih paklica cigareta koje su pronalažene na obali.
Veliku pažnju javnosti privukao je slučaj jednog para koji su na plaži 1978.godine pokušali da otmu severnokorejski agenti, a koji se spašen kada je sasvim slučajno otmicu ugledao čovek koji je na obali šetao psa.
Međutim, nisu svi bili te sreće.
Slučaj uhapšene teroristkinje
Slučaj teroristkinje Kim Hjun Hui koja je ubila 115 ljudi, tako što je pomogla da se prokrijumčari bomba u južnokorejski putnički avion 1987. godine. ponovo je pokrenuo priču o otetim ljudima.
Na suđenju u Seulu, svedočila je da je bila severnokorejski agent i da je postupala po naređenju države.
Na pitanje od koga je naučila japanski jezik i ponašanje odgovorila je da ju je naučila njena "učiteljica oteta Japanka sa kojom je živela nekoliko godina".
Iako je njeno svedočanstvo bilo ubedljivo, japanska vlada nije želela da pokrene istragu o otmici Japanaca od strane Severne Koreje.
Kad su japanski pregovarači pokušali da pokrenu ovu temu privatnim putem, Severna Koreja je negirala da postoje bilo kakvi oteti ljudi i prekinula sve pregovore.
Tačno 20 godina od Meguming nestanka Pjongjang je konačno pristao na istragu.
"Imamo informaciju da je vaša ćerka živa"
Japanski zvaničnik po imenu Tasukiči Hjomoto, lični sekretar skupštinskog poslanika, kontaktirao je porodicu Jokota.
Istraživao je otmice koje je sprovodio Pjongjang poslednjih deset godina i želeo je da se sretne s njima što je pre moguće. Pored ozbiljnog šoka, porodici se konačno vratila nada, da će njihova ćerka posle toliko godina biti ponovo sa njima. Vlada je verovala da je Magumi živa, a pitanje koje se odmah nametnulo bilo je kako vratiti otetu ženu?
Porodica Jokota nakon razgovora sa japanskim zvaničnikom izađli su sa pričom u javnost.
- Plašimo se da bi Severna Koreja mogla da ubije Magumi da bi prikrila ono što se desilo, ali slučaj će se tretirati kao rekla-kazala ukoliko se ne objavimo njeno ime. Preklinjemo vlasti Japana da nam pomognu- rekao je otac otete Japanke.
U maju je vlada konačno javno potvrdila da Magumi nije jedini slučaj, bilo je još ljudi kao što su porodica Jokota, koji pate za otetim ćerkama, sinovima, sestrama, braćom, majkama i očevima.
Sedam porodica formiralo je grupu za podršku da bi zahtevale oslobađanje najmilijih: Udruženje porodica žrtava koje je otela Severna Koreja.
Nekoliko japanskih političara smatralo je da su te tvrdnje o nestalim ljudima dezinformacije kojese šire da bi se diskreditovala Severna Koreja.
Konačno priznanje
Pola sata pre istorijskog sastanka lidera Japana i Severne koreje 2002.godine, pojavio se spisak sa imenima i Severna Koreja je priznala da je otela 13 državljana Japana. Ali tvrdili su da je samo petoro njih živo.
Kao uzroci smrti navedeni su davljenje, gušenje od izduvnih gasova pokvarene peći na ugalj, srčani udar žene stare 27 godina i dve saobraćajne nesreće u zemlji u kojoj su privatni građani retko posedovali automobile.
Pjongjang je tvrdio da ne može da obezbedi njihove posmrtne ostatke, jer su skoro sve njihove grobove odnele poplave.
Govorili su i o Magumi, tačnije o njenim otmičarima kojima se sudilo i koji su proglašeni krivima 1998. godine.
- Jedan je pogubljen, dok je drugi umro tokom služenja 15-godišnje kazne, rekli su iz Pjongjanga.
U Japanu, u jednom pansionu u vlasništvu Ministarstva spoljnih poslova, porodice otetih nestrpljivo su čekale novosti. Magumini roditelji seli su sa zamenikom ministra spoljnih poslova Šigeom Uetakeom koji im je nažalost saopštio loše vesti.
Severna Koreja tvrdila je da se Magumi Jokota obesila u šumi 13. aprila 1994. godine, u dvorištu mentalne bolnice u Pjongjangu u kojoj se lečila od depresije.
Dva datuma smrti
Severna Koreja je u početku tvrdila da je umrla 13. marta 1993. godine, pre nego što je ispravila tu grešku. Kao dokaz, Pjongjang je priložio nešto za šta je tvrdio da je bolnička umrlica. Ali reči "ulazak i izlazak iz bolnice" bile su prekrižene nekoliko puta, a reč "smrt" bila je ispisana preko njih.
Japan je rekao Severnoj Koreji da joj je taj dokument izuzetno sumnjiv.
Još jedna oteta Japanka, Fuke Čimura, kasnije je rekla da se Megumi uselila u stan do njenog u junu 1994. godine, dva meseca posle navodne Magumine smrti, i da je živela tamo nekoliko meseci.
Dve godine popošto je Magumi proglašena mrtvom, Pjongjang je porodici predao pepeo za koji su tvrdili da pripada Magumi. Njeni roditelji su sačuvali pupčanu vrpcu sa njenog rođenja i izvršena je DNK analiza koja je pokazala da se uzorci ne poklapaju.
Severna Koreja je 2014. godine pristala da otvori istragu o sudbinama osmoro potvrđenih otetih koje nije vratila, uprkos tome što ih ja proglasila mrtvima.
To je trajalo sve do 2016. godine, a potom je istraga otkazana zbog sankcija u vezi sa testiranjem nuklearnog oružja.
Petoro preživelih vraćeni su avionom u Japan, a na aerodromu su ih sačekale njihove porodice.
Šta se zaista dogodilo sa osam navodno preminulih Japanaca porodice možda nikada neće saznati.