Kako je slavni Volt Dizni postao doušnik FBI-a: Kakve su se tajne akcije odvijale iza pravljenja crtaća?
Decenijama ime Volta Diznija predstavlja sinonim za američki animirani film, ali i puno više od toga. Volt Dizni je kreator nekih od najpopularnijih likova u crtanim filmovima (Miki Maus...), stvorio je revoluciju crtanog filma, a posebni prestiž predstavljaju njegovi dugometražni crtani filmovi, najčešće adaptacije klasičnih bajki.
Naravno, tu je i poznati Diznilend zabavni park o kojem su decenijma maštala deca sveta kao o mestu gde njihovi junaci "postoje".
KOJI JE NAJBRŽI NAČIN DA IZBACITE ALKOHOL? Ovo su NOVE METODE naučnika iz SAD-a
"BILA NAŠA, SAD SU OPET" Azeri posle mnogo godina ušli u svoja davno napuštena sela u Karabahu (VIDEO)
"NJIHOV IZBORNI SISTEM JE ARHAIČAN" Lavrov javno KRITIKOVAO američku demokratiju!
To su sve glavni detalji koji padaju na pamet gotovo svima kada se spomene Volt Dizni, no postoje i druge priče koje se vežu uz slavnog animatora koji je stvorio veliko poslovno carstvo. Njegovi politički stavovi su poznati i nije tajna da je najčešće "naginjao" prema desnici, a neki njegovi manje poznati radovi (danas s razlogom) mogu se smatrati rasističkim (oni koji su ga poznavali tvrde da su te optužbe potpuno pogrešne, no debata i dalje traje).
No, i to su detalji koji su mnogima danas poznati - i svakako nisu nešto što ide u prilog današnjoj korporaciji "The Walt Disney Company" (osnovana 1923. od strane Volta i njegovog brata Roja) koja je prošle godine prihodovala oko 70 milijardi američkih dolara. Detalj koji je pak mnogima možda nešto manje poznat je činjenica da je Volt Dizni bio tajni doušnik FBI-a i to od 1940. (tačnije od 10. novembra 1940.) pa sve do njegove smrti 1966. godine.
Iako zvuči kao "urbani mit", što je možda u jednom periodu i bio, nakon 1993. više nije. Naime, tada je na temelju američkog Zakona o slobodi informacija iz arhive FBI-a izvučena dokumentacija na više od 500 stranica koja se tiče upravo odnosa s Voltom Diznijem. Kako piše "The New York Times", mnogi podaci u tom spisu i dalje su nedostupni, odnosno ključna imena i drugi detalji na 570 stranica su precrtani. O kakvim se podacima radi? Očigledno o imenima koje je Dizni dojavljivao FBI-u.
Zašto je FBI uopšte regrutovao Volta Diznija? Iz nekoliko razloga - kao prvo, Dizni je bio uticajan akter u Holivudu, a kao drugo, znalo se da je lojalan i da je, što je tada bilo od apsolutno najveće važnosti - anti-komunista (kao i mnogi Amerikanci tog vremena).
Apsolutnu vlast u FBI-u tada je imao glavni direktor Biroa, moćni Dž. Edgar Huver. Na čelu FBI-a Huver je bio gotovo pola veka (!), od 10. decembra 1923. pa sve do smrti 2. maja 1972. godine. Mnogi se slažu da je zbog te činjenice Huver bio kudikamo moćniji možda i od većine američkih predsednika iz tog vremena.
Sve u svemu, Dizni je cenio Huvera i FBI, poprilično. Odnos se bazirao na tome da bi Dizni Huveru dojavljivao važne "informacije", ponajviše o tome ko je možda komunistički simpatizer u Holivudu.
Podsetimo, to vreme bio je period velike američke paranoje i straha od komunizma, tzv. "Crvene pošasti". Brojne osobe iz javnog života - glumci, reditelji, novinari, autori - postale su žrtve tog progona, neki zbog stvarnih levičarskih uverenja, drugi pak lažno optuženi.
Zauzvrat Huver je Dizniju davao određene beneficije, recimo pravo da snimi film u sedištu FBI-a u Vašingtonu.
Nadalje, kako se ističe u obelodanjenim dokumentima, Huver je od Diznija očekivao da mu dostavi svaki scenario za film, bilo igrani ili animirani, pre nego što započne sa radom na istom, očigledno kako bi već ionako prigodna Diznijeva vizija prošla kroz dodatni FBI-ev "filter".
Malo je reći da se u to doba ekstremno pazilo na to šta se i s kakvom porukom proizvodi u Holivudu. Pod okriljem zabave Holivud se sve vreme koristio kao esencijalan propagandni kanal - cilj Holivuda bio je da propagira i projektuje "američki način života" (krajnje ulepšanu verziju) prema ostatku sveta. U retrospektivi, mora se reći, bila je to izuzetno uspešna operacija (koja zapravo traje i dan danas).
Dizni je čak snimio i nekoliko epizoda za dečju emisiju "The Mickey Mouse Club" u kojoj se glorifikuje FBI, kako bi decu od malih nogu naučili da je to patriotska organizacija prema kojoj treba, odnosno moraju imati poverenja.
Nema indicija da je FBI uvodio bilo kakve promene u Diznijeve i danas vrlo popularne dugometražne animirane filmove, no to nije bio slučaj s igranim filmovima, a posebno se ističu dva.
Kada je Huver 1961. video scenario za Diznijevu komediju "Moon Pilot" poručio je kako se u istom FBI agenti prikazuju na jedan "uvredljiv način". Naredio je šefu FBI-a u Los Anđelesu da lično poruči Voltu Dizniju kako će se FBI "vrlo oštro" buniti protiv takvog prikaza. Dizni je odgovorio kako nipošto ne želi da vređa FBI i direktorat te je scenario promenjen na način da je glavni glumac, Edmund O'Brajen, glumio nedefinisanog vladinog bezbednosnog zvaničnika (odnosno "FBI" se ne spominje).
Dakle, Volt je popustio, ali zašto je uopšte inicijalno sastavio takav scenario? Neki smatraju kako je njegov zanos i oduševljenje FBI-em već poprilično splasnuo do 60-ih godina. U prilog toj teoriji ide činjenica da je 1965. Dizni odlučio da snimi još jednu igranu komediju pod nazivom "That Darn Cat". U istom glavni lik je mačak koji je zapravo tajni FBI agent (inicijali su mu D.C. - "Darn Cat"). Pročitavši scenario Huver se poprilično uznemirio - poručio je kako je nedopustivo da se FBI prikazuje na takav način. - Taj mačak veselo kopa po smeću svake noći. Čini se kako se time izrugava FBI - komentarisao je. U Huverovom memorandumu dalje se navodi: - Pomno ćemo pratiti proizvodnju ovog filma kako bismo osigurali da su interesi Biroa zaštićeni.
FBI je tražio od Diznija izmene, kao i ranije, ali ovog puta Dizni nije popuštao. Film je objavljen bez promena, mačak koji "veselo kopa po smeću" ostao je tajni FBI agent, a sam film bio je vrlo uspešan, kako kod publike tako i kod kritike.
Bio je to pretposlednji film koji je Volt Dizni producirao pred smrt 15. decembra 1966. Moglo bi se reći kako je film "That Darn Cat" iz 1965. njegov simboličan čin otpora prema cenzuri kojoj se bez pogovora i sam podvrgnuo ranijih godina, ali kasnije mu je, očigledno, počela smetati.
Priča o Voltu Dizniju kao tajnom doušniku FBI-a deo je priče o vremenu Hladnog rata, o vremenu kada su u SAD-u glumci, producenti i režiseri gubili poslove, bili šikanirani, pa i zatvarani, u pojedinim slučajevima čak ne zbog svojih javnih stavova već možda tek privatnih - jer i oni su se doznali zahvaljujući mreži FBI-a doušnika čiji je tek jedan član, ali Huverovoj despotskoj vlasti naročito vredan, bio i slavni Volt Dizni.