SIVI VUKOVI VREBAJU OD BALKANA DO KIRGISTANA: Zašto je Panturkizam izuzetno OPASAN po Rusiju i Kinu, ali i sve ostale
Region Centralne Azije hiljadama godina bio je mesto beskrajnih sukoba i nadmetanja velikih sila, jer je raskrsnica trgovačkih puteva Istok-Zapad. Skiti, Huni i razna plemena Turaka i Mongola, među mnoštvom drugih grupa, preplavili su ceo region. U 19. veku, Centralna Azija je bila domaćin takozvane Velike igre između Britanskog i Ruskog carstva, a u poslednje dve decenije SAD su ozbiljno pokušale da uspostave stalno prisustvo. Međutim, baš kao što se SAD povlače iz Avganistana, Ankara čini ozbiljne pokušaje da potisne dominantne ruske i kineske uticaje u regionu.
FRKA U PENTAGONU, UZBUNA U KOMANDI SAD: Peking testirao hipersonični projektil nuklearku neviđene snage?!
ANTIVAKSERSKI PAR IZA SEBE OSTAVIO PETORO DECE: Nevakcinisani roditelji preminuli od korona virusa!
GLAVNI GRAD TAJLANDA BIĆE POPLAVLJEN! 300.000 kuća na udaru stravičnog nevremena, ogromna voda juri ka prestonici (VIDEO)
2010. godine, premijer (sada predsednik) Redžep Tajip Erdogan najavio je svoju ambicioznu viziju za 2023. godinu na stogodišnjicu Republike Turske. Vizija 2023. ima za cilj Tursku koja vodi snažnu spoljnu politiku i koja se uključuje u sve velike globalne organizacije i događaje. Zamišljeno je i da Turska postane ključno čvorište transportnih-trgovačkih gasovoda, baš kao i Centralna Azija, i ona je raskrsnica trgovačkih puteva između Istoka i Zapada.
Pod ovom ambicioznom vizijom podizanja turske moći i uticaja bila je "Politika nultih problema sa našim susedima", koju je stvorio bivši ministar inostranih poslova i sadašnji lider Partije budućnosti Ahmet Davutoglu. Ankara je vrlo brzo prešla sa "nultih problema sa susedima" na "probleme sa skoro svim susedima" jer je izbijanje sirijskog rata pružilo Turskoj retku priliku da značajno proširi svoj uticaj-ako se svrgne predsednik Bašar al Asad. Sirijski rat bio je prvi poklon koji takozvana politika "nultih problema sa susedima", sprovedena 2010. godine, nije ni trajala tokom 2011. godine pre nego što je Erdogan ukinuo Davutogluovu viziju i brzo se opredelio za ideologiju sinkretičkog neoosmanizma i pan-turcizma.
Republiku Tursku osnovao je Mustafa Kemal nakon kampanje za stvaranje "Turske za Turke" koja je kulminirala genocidom nad 3 miliona Jermena, Grka i Asiraca. Preživelo hrišćansko stanovništvo koje nije deportovano u Grčku, Sovjetski Savez ili mu je dozvoljeno da ostane u Istanbulu, prisilno je poturčeno i islamizirano.
Budući da je identitet tokom Osmanskog carstva bio fluidan, svi muslimani su u popisima označeni kao Osmanlije, bez obzira da li su po nacionalnosti bili Grci, Srbi ili nešto drugo. Kemal je rođen od Donmea (skrivenih Jevreja, ali javno muslimana) roditelja albanskog porekla. Nakon raspada Osmanskog carstva, Kemal je započeo masovnu kampanju turcifikacije kako bi uklonio svaki identitet koji nije bio turski, pa je čak usvojio i nadimak Ataturk (otac Turaka). Ataturk je nametnuo turcifikaciju zemlje koja je jedino uspela da izbegne potpuni kolaps grčke vojske zahvaljujući boljševičkoj vojnoj pomoći. Turska kao nova država sastavljena od različitih muslimanskih naroda sa Balkana, Anadolije i Kavkaza koji su brzo poturčeni kako bi konsolidovali jedinstveni nacionalni identitet i mitologiju za novoosnovanu zemlju.
Zbog takve politike turčenja, većina građana Turske veruje da potiču od turskih plemena koja su osvojila Anadoliju, a ne od autohtonih naroda koji su nasilno poturčeni. Savremena genetska ispitivanja otkrila su da većina turskih državljana ima vrlo malo do nula turskih primesa, a profesori rođeni u Turskoj poput Mehmet Efe Caman i Ihsan Jilmaz ističu to isto.
Međutim, ova prisilna turcifikacija ideološki je vodila i spoljnu politiku Ankare. Na osnovu toga Turska danas aktivno uvodi panturcizam sa političkim islamom u Azerbejdžan i turske zemlje centralne Azije. Kako bi osporila ruski uticaj na ove zemlje, sećajući se da su Sovjeti uveli sekularizam u region, Turska finansira nevladine organizacije i institucije u tim zemljama radi konsolidacije pan-turske ideologije koja je takođe ukorenjena u islamu.
Ovo postavlja velika pitanja, uključujući i zabrinutosti za rusku bezbednost, budući da ultradesničarske i ultranacionalističke turske organizacije, poput Sivih vukova koje je nekada finansirao Gladio, imaju za cilj da ujedine sve narode koji govore turski u jednu državu koja se proteže od Balkana do Centralne Azije. Grupa se borila u Čečeniji, uspostavila veze sa tatarskim grupama na Krimu i ohrabrila članove da se bore u Siriji. Jedan od njihovih motoa je "Vaš lekar će biti Turčin, a vaš lek će biti islam". Erdogan i njegov koalicioni partner Devlet Bahceli i nekoliko opozicionih lidera često se vide kako daju znak rukom grupi, koju nekoliko zemalja smatra terorističkom organizacijom.
Erdogan se nada da će kroz Turski savet, koji čine Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan i Uzbekistan, turski ideološki uticaj moći da prodire u ove zemlje. Jedan od ciljeva misije Turskog saveta je "razvoj zajedničkih stavova o pitanjima spoljne politike". Ankara se vidi u središtu turskog luka koji se proteže od Kirgizije do Istanbula i nada se da može uključiti Centralnu Aziju u svoju sferu uticaja na račun Rusije i Kine.
Ovo će se pokazati problematičnim jer će sinteza pan-turskog identiteta i političkog islama na kraju kulminirati širenjem Sivih vukova ili drugih ideološki povezanih organizacija u Centralnu Aziju. Baš kao što su Sivi vukovi odgovorni za izvoz terorizma u Siriju i na Kavkaz i počinili masakre nad Kurdima, Alevitima i drugim manjinskim grupama, takav će ekstremizam na kraju biti izvezen i u Centralnu Aziju ako te zemlje dozvole da ih konzumira sadašnja Turska - baš onako kako to nastoji da učini kroz Turski savet.
Za Rusiju će porast terorizma u centralnoj Aziji biti direktna uvreda za njenu nacionalnu bezbednost, pogotovo jer pan-turkisti osmatraju Krim, a ekstremniji elementi čak gledaju prema ruskim regionima oko Altajskih planina, mitološkoj domovini turskog naroda. Za Kinu je pretnja isto tako velika, pogotovo što pan-turkijska ideologija takođe uključuje kinesku provinciju Sinđjang u svoje velike teritorijalne aspiracije. Na ovaj način dolazi do prave ideološke borbe za centralnu Aziju.
Centralna Azija ima izbor - da uzme primer Turkmenistana da je neutralna (otuda i zašto država nije članica Turskog saveta), ili da krene putem da postane parija država koja bi mogla postati žarište ekstremizma i nestabilnosti, što bi je udaljilo od ozbiljnih investicionih mogućnosti i projekata iz Kine i Rusije koji se ne mogu zameniti Turskom čija je ekonomija znatno pogođena, piše portal Greek City Times.