SMRT OD PREVIŠE RADA: Sve više Japanaca umire radeći, smislili i termin za smrt na radu - KAROŠI
Za Japance važi da su radni, vredni, disciplinovani i pouzdani radnici. Nacija koja je za manje od jednog veka od razrušene zemlje, jedine bombardovane nuklearnom bombom, danas uspela da postane treća ekonomska sila sveta. Koliko su Japanci posvećeni radu pokazuju i najnoviji podaci da Japanci imaju najviše radnih sati na svetu. Međutim takav život i kultura rada odvela ih je u drugu krajnost. Početkom šezdestih godina prošlog veka u Japanu se pojavio fenomen, ako se to uopšte može tako nazvati, da Japanici počinju da umiru na svom radnom mestu od posledica prekovremenog rada, premora i iscrpljenosti. U to vreme, kada su se pojavili prvi slučajevi ovakvih smrti, Japanci su smislili i termin za smrt na radu poznat kao - karaši.
Po nekoj gruboj definiciji ovog pojma, on označava smrt radnika u Japanu, koji je umro od posledica prekovremenog rada i manjka odmora i relaksacije, kao i od stresa na poslu i straha od gubitka posla.
SELFI JE IPAK NAJVAŽNIJI: Ženu napao jaguar dok je pozirala za savršenu fotografiju! (VIDEO)
Pored toga savremeni način funkcionisanja privrede i ekonomije, doprineo je da Japanci nastave sa ovom praksom, što je za posledicu imalo pojavu ovog fenomena. Savremene kompanije u Japanu cene produktivnost, što stvara konkurenciju među zaposlenima, koji želeći da se istaknu i polažu svoju posvečenost poslu, pristaju na prekovremeni rad, bez odmora koji ponekad prebaci i sto sati prekovremenog rada u toku radne nedelje. Stoga su radnici neretko primorani da rade prekovremeno, kako bi dokazali lojalnost kompaniji, jer samo oni najbolji,najvredniji i najproduktivniji mogu zadržati posao.
Prvi slučaj karašija u Japanu zabeležen je 1960 godine. Godine i decenije propagiranja ove kulture rada, uticale su da Japanici krenu sa praksom prekovremenog rada, što je ostalo i do danas.
Poslednji slučaj ovog fenomena u Japanu je Miva Sado, novinarka stara 31 godinu koja je imala 159 sati prekovremenog rada u jednom mesecu, pre nego je njeno srce otkazalo.
PROŠLO JE 75 GODINA OD DOGAĐAJA KOJI SE NIKADA NIJE DOGODIO Mnogi se pitaju zašto Aušvic nije bombardovan, evo ODGOVORA (VIDEO)
Mičijo Nišigaki bila je ponosna majka kada je njen sin jedinac Naoja, dobio posao u velikoj japanskoj telekomunikacionoj kompaniji, čim je završio studije. Voleo je kompjutere, i činilo mu se da je ponuda bila sjajna na tako jakom tržištu poslova kakvo vlada u Japanu. Sve dok dve godine kasnije nije morao da prespava dedinu sahranu zbog umora.
- Govorio mi je da je zauzet ali da je sve u redu. Ali, kada je došao na sahranu mog oca, nije mogao da ustane iz kreveta. Rekao mi je: Pusti me samo malo da odspavam, ne mogu da ustanem - priča Mičijo.
Kasnije je saznala od njegovih kolega da je često radio prekovremeno.
- Obično je radio sve do poslednjeg voza, ali ako bi propustio polazak, spavao bi na radnom stolu. U najgorem slučaju radio je preko noći, sve do 22 sata narednog dana - 37 sati ukupno - ispričala je njegova majka.
Dve godine kasnije Naoja je preminuo u 27. godini, predozirajući se lekovima, a nakon njegove smrti u Japanu je zvanično usvojena reč "Karoši", što znači smrt od prekovremenog rada.
Istraživanje koje je urađeno 2016. godine pokazalo je da 20 procenata od ispitanih 10.000 učesnika ima preko 80 sati prekovremenog rada mesečno. Polovina njih je rekla da ne uzima plaćeni odmor.
OBRAČUN ŽUTIH PRSLUKA SA MASONIMA: Aktivisti UNIŠTILI Veliku ložu Francuske (VIDEO)
Sučavajući se sa rastom karašija japanska vlada pokušava da na neki način stimuliše radnike da manje rade, da uzimaju više slobodnog vremena, sto bi doprinelo fizičkom odmoru radnika ali i psihičkoj relaksaciji, a sve u nadi da će smanjitiboj karašija u zemlji. Takođe Vlada predlaže i uvođenje tzv. "premijum petka", što bi značilo da svakog poslednjeg petka u mesecu radnici mogu da odu dva sata ranije kući, zatim predlaže poslodavcima da u ugovori o radu imaju manje radnih sati u nedelji, a kao krajnja mera predlaže se da vlada zakonom ograniči broj prekovremenih radnih sati u nedelji.
Na kraju ostaje da se vidi kako će sve ove mere uticati na smanjenje ove pojave u Japanu imajući u vidu njihovu kulturu, vaspitanje ali i višedecenijsko razvijanje kulture rada da radnik treba na poslu da da svoj maksimum i da smatra svojom patriotskom obavezom da ponekad da i više od onoga sto telo može da izdrži.