SMRTNA KAZNA U SVETU: U nekim zemljama VEŠAJU, u drugim RADE NEŠTO NEZAMISLIVO!
Zahtev turskog naroda za uvođenje smrtne kazne
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan odlučan je u nameri da se ponovno uvede smrtna kazna, ako je turski narod zaista traži i ako parlament izglasa takav zakon. Pošto je demokratski izabran predsednik, Erdogan legitimno predstavlja volju naroda, a parlament je ionako u čvrstom stisku Stranke pravde i razvoja (AKP) i gotovo je sigurno da bi smrtna kazna mogla opet da bude ozakonjena, ako dobije takvu naredbu.
Erdogan je o tome govorio i na mitingu u Istanbulu. Erdogan je odbacio izjave evropskih čelnika, ukazujući da postoji smrtna kazna u Sjedinjenim Američkim Državama, Rusiji i Kini, kao i ostalim državama u svetu, i da samo zemlje Evropske unije nemaju takvu vrstu kazne. Predsednik Evropske komisije Žan-Pol Junker izjavio je da će Turska prestati da bude zemlja kandidat za članstvo u Evropskoj uniji ako odluči da ponovo uvede smrtnu kaznu.
MERKEL PORUČILA TURCIMA: Ako uvedete smrtnu kaznu nikada nećete ući u EU
Ukidanje smrtne kazne u Turskoj
Turska je ukinula smrtnu kaznu 2004. Prvo je turski parlament izglasao ukidanje smrtne kazne za civilna kriminalna dela u leto 2002., a dve godine kasnije je ukinula i smrtnu kaznu tokom vremena rata. Protokol je deo širokog programa reforme ljudskih prava koje je Turska počela da implementira kao deo približavanja članstvu u EU. Evropske zemlje su bile zadovoljne ovom odlukom, koju je Evropska komisija nazvala značajnim idućim korakom Turske na putu postajanja punom demokratijom koja poštuje evropske standarde ljudskih prava.
Turska je zapravo postavila moratorijum na smrtnu kaznu još 1984. i tu kaznu zamenila doživotnom kaznom zatvora. Time je, primera radi, spašen život vođi Kurdistanske radničke partije Abdulahu Okalanu. Pre toga su se smrtne kazne u Turskoj događale uobičajeno nakon vojnih intervencija i pučeva. Tako je 1961. obešen premijer Adnan Menderes, koji je srušen u vojnom udaru godinu pre, a zajedno sa njim su smaknuta još dva ministra. Nakon vojnog udara 1980. pa do 1984. vojna vlast je pogubila 50 ljudi, od toga 27 političkih aktivista.
ERDOGAN POSLE NEUSPELOG PUČA: Smrtna kazna može biti vraćena u turski Ustav!
Smrtna kazna se sprovodila za krivična dela protiv države, protiv vlade, protiv ustava i vojske, a potom za deset oblika drugih kriminalnih činjenja, poput ubistva i silovanja. Prema odredbama zakona, sva pogubljenja su se izvršavala kaznom vešanja.
Smrtna kazna u svetu
U svetu trenutno smrtnu kaznu imaju zakonski propisano Avganistan, Bangladeš, Belorusija, Bocvana, Egipat, Indija, Indonezija, Iran, Irak, Japan, Jemen, Jordan, Kina, Liban, Malezija, Nigerija, Pakistan, Severna Koreja, Sveti Kits i Nevis, Saudijska Arabija, Singapur, Sjedinjene Američke Države, Somalija, Sirija, Tajvan, Tajland, Ujedinjeni Arapski Emirati i Vijetnam.
Stav Evropske unije po pitanju smrtne kazne
Evropska unija se snažno opire smrtnoj kazni, a njeno ukidanje je ključni cilj politike ljudskih prava EU. Ujedno je ukidanje smrtne kazne preduslov za ulazak u Uniju.
Ujedno se radi o vodećem institucionalnom akteru i najvećem donatoru za borbu protiv smrtne kazne, prema odrednicama ljudskih prava iz 1998. Unija smatra da je smrtna kazna okrutna i nehumana, i da nije uvek bila korišćena samo kao oblik odvraćanja od kriminala. Njeno ukidanje se smatra nužnim za zaštitu ljudskog dostojanstva, kao i za progresivan razvoj ljudskih prava.
TRAŽE SMRT ZA PUČISTE: Erdoganove pristalice zahtevaju najstrože kazne (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)
Smrtna kazna u SAD
Naravno, to ne govori svojim prijateljima u Vašingtonu kako se Amerikanci ne bi naljutili na stalno evropsko jadanje oko ljudskih prava. Ipak, Evropa je postala nadahnuće za grupe za pritisak koje traže ukidanje smrtne kazne u Americi ili barem drastično smanjenje izglasanih smrtnih kazni. Eksperimentisanje sa otrovnom injekcijom i drugim drogama vodilo je 2014. i 2015. snažnoj raspravi u SAD-u oko tajnih procedura, predloga za povratkom električne stolice i streljanja. Uprkos brojnim dogovorima, konvencijama, diplomatiji i davanja predloga američkom Vrhovnom sudu, ništa se nije promenilo.
Postoji značajna rasna diskriminacija u određivanju smrtne kazne, kao i geografskih specifičnosti. Tako južne savezne države, a posebno Teksas, prednjače u izvršavanju smrtnih kazni u Americi i ne obaziru se preterano na ustavnu zaštitu razvojnih standarda. Za te države, ali i šire po Americi, smrtna kazna je iskaz američke posebnosti i izolacionizma. Umesto toga se EU okreće finansiranju nevladinih organizacija koje sprovode projekte nadzora korišćenja smrtne kazne, pomoći zatvorenicima, podršci ustavnih reformi, obučavanju, i kampanjama za podizanje svesnosti.
Smrtna kazna za veleizdaju
Imaju smrtnu kaznu ali je ne izvršavaju
Iako imaju propisan zakon o smrtnoj kazni, ona se ne izvršava u državama: Antigva i Barbuda, Bahami, Barbados, Belize, Dominika, Grenada, Gvatemala, Gvajana, Jamajka, Južna Koreja, Kenija, Kuba, Laos, Sveta Lucija, Sveti Vinsent i Grenadini, Šri Lanka, Tadžikistan, Tonga, Trinidad i Tobago.
I dok je evropski apel dosegao većinu karipskih zemalja, pa i šire, posebno je teško objasniti azijskim zemljama evropski stav. Turska se u ovom slučaju izdvojila po vremenu kada je Erdogan zatražio smrtnu kaznu. Sada je turski predsednik obrnuo tursku tradiciju u kojoj je vojska izvršavala smrtne kazne. Ovog puta je 35 posto generala i admirala Turskih vojnih snaga uhapšeno, a pojašnjenje da se radi o širokoj mreži s nacionalnim tendencijama vodilo je razmišljanju kako se rešiti te opasnosti jednom za svagda.
Erdoganovo upiranje prstom u Fethulaha Gulena i njegove sledbenike je dodatno pojačalo težnju za smrtnom kaznom. Ukoliko bi Amerikanci izručili Gulena Turskoj, sasvim je sigurno da bi i on, i generali, a možda i Okalan završili na vešalima. Ipak, postoji i dodatni razlog zašto je Erdogan zainteresovan za uvođenje smrtne kazne. Turska vlast je zainteresovana za dovođenje većih šerijatskih odredbi u državni pravosudni sistem.
DELE SMRT KAO BOMBONE: Ova zemlja pogubi onoliko osoba koliko i OSTATAK SVETA!
Kuran i smrtna kazna
Kao sastavni deo islamskog prava postoji i smrtna kazna i nije čudno da se upravo u islamskim zemljama sprovodi smrtna kazna bez značajnog suprotstavljanja građanstva. Ova odredba se temelji na dva shvatanja temeljena na Kuranskim ajetima. Tako u Svetoj knjizi piše:
- Zbog toga smo Mi propisali sinovima Izrailovim: ako neko ubije nekoga koji nije ubio nikoga, ili onoga koji na zemlji nered ne čini - kao da je sve ljude poubijao; a ako neko bude uzrok da se nečiji život sačuva, - kao da je svim ljudima život sačuvao. Naši poslanici su im jasne dokaze donosili, ali su mnogi od njih, i posle toga, na Zemlji sve granice zla prelazili" (Kur'an, 5: 32).
- ...ne ubijajte onog koga je Alah zabranio ubiti, osim kada to pravda zahteva" (Kur'an, 6: 151).
JOŠ JEDNO POGUBLJENJE U SAUDIJSKOJ ARABIJI: Evo zašto je Pakistancu odsečena glava
Kuranska odredba da se sme ubiti “kada to pravda zahteva" osnovica je smrtne kazne koju može doneti šerijatski sud kao kaznu za najozbiljniji kriminal. To jeste privremena kazna, jer konačna kazna jeste ona od Božje ruke. U ljudskim je rukama da se spašavaju životi, prožima pravda, sprečava zlo i tiranija. Stoga je logika islamske misli u tome da se najoštrija kazna nameni onima koji uzimaju živote pojedinaca ili prete da će destabilizovati same osnove društva. Islamski zakon predviđa smrtnu kaznu zbog namernog ubistva i širenja zla na zemlji (fasad fil-ardh).
Irački sud izrekao SMRTNU KAZNU za 40 ljudi!
Smrtna kazna prema šerijatu
U prvom slučaju se predviđa smrt za ubicu, osim ako porodica ubijenog ne oprosti ubici i prihvati novčanu kompenzaciju za svoj gubitak. Drugi oblik kriminala je puno neodređeniji, ali uobičajeno se primenjuje za izdaju - naročito izdaju vlastite vere (jer islam ne priznaje izlazak iz sistema islamske vere pa se predviđa smrt za takvu osobu), terorizam, piratstvo, silovanje, preljuba i istospolno seksualno ponašanje. Počinitelji ovih dela dobijaju smrtnu kaznu obezglavljivanjem, vešanjem, kamenovanjem i streljanjem, u javnom obliku kao sistem odvraćanja drugih potencijalnih kriminalaca.
Svako društvo može samo odlučiti kako će izvršavati kazne - primera radi, u Iranu se sprovodi kazna vešanjem, dok u Saudijskoj Arabiji se vrši odsecanjem glave.Islamski sudovi su jedini ovlašćeni da sprovedu raspravu i donesu odluku o smrtnoj kazni na temelju islamskih pravila i poimanja kriminalnog čina.
"MILOSRĐE IMA APSOLUTNU VREDNOST": Papa Franja pozvao na zabranu izvršenja smrtne kazne
Brojke
Prošle godine je u svetu izvršeno 1630 smrtnih kazni, što je najveći broj od 1989., a Kina je na vrhu lestvice sa preko hiljadu smaknutih, a potom Iran (977), pa ih prate Pakistan (326), Saudijska Arabija (158), SAD (28), Irak (26), Egipat (22) i ostali.
Ipak, valja reći da u nekim zemljama, poput Irana i Saudijske Arabije, zna da se dogodi da godišnje ima manje od stotinu smrtnih kazni, jer se sudski proces vodi godinama.
Za mnoge zemlje koje sprovode smrtne kazne ne zna se zaista koji je broj kažnjenih u pitanju. U Evropi samo Belorusija ima smrtnu kaznu, koja je 2014. pogubila tri osobe, dok je moratorij na smrtnu kaznu uveden u Rusiji 1996. godine.
ČEKAO 37 GODINA SMRTNU KAZNU! Zatvoreniku ubrizgali smrtonosnu injekciju
Kada Evropa propituje Tursku oko stava za smrtnu kaznu, valja se prisetiti da je Velika Britanija zadržala smrtnu kaznu za veleizdaju do 1998., a pošto je puč ništa manje nego veleizdaja, teško je logično ukazati na potrebu zaustavljanja ideje turskog predsednika. Ako se ide na moralna načela, još je teže uveriti islamističkog predsednika jer u tom slučaju moralno učenje islama i više nego jasno.