SMRTNOST KORONAVIRUSA SE SMANJILA, ALI ZIMA DONOSI NOVI UDAR: Šta nas očekuje u "drugoj ofanzivi"?
Iako se nalazimo u trenutku kada koronavirus ponovo galopira, još i snažnije nego proletos, nije da nema dobrih vesti iako će i one morati da se uzmu sa rezervom. Prva i najveća dobra vest je činjenica da se smrtnost obolelih u odnosu na proleće definitivno smanjila. Što pre znamo zašto je do toga došlo pre ćemo znati kako se pripremiti za, po svemu sudeći, najtežu jesen i zimu.
HAOS U ITALIJI! OPSADNO STANJE ZBOG PROTESTA I KORONE: Apel i alarm sa svih strana na Apeninskom poluostrvu
RUSI UPUTILI PRIJAVU SZO: Hoće ubrzanu registraciju vakcine"Sputnik 5"
PUTIN OCENIO SPOSOBNOSTI RUSIJE U VREME PANDEMIJE: Njegove reči iznenadile su svetsku javnost!
COVID-19 je novi koronavirus, s njim smo tek tri sezone, no ipak danas znamo puno više nego što smo znali u proleće. Pre svega znamo kako se odbraniti, bilo da je reč o prevenciji ili pak direktnoj odbrani kada on krene u napad. Na području prevencije zapravo nemamo ništa novo - vekovima stare metode karantina, izolacije, maski, prisutne su i danas u 21. veku. To nam dosta govori o razvoju ove bitke koja je stara koliko i naše civilizacije: sporo napredujemo, ali šta je tu je.
Direktna odbrana nakon početka napada je pak onaj deo gde smo brzo napredovali tokom prethodnih meseci i to je jedan od ključeva zašto je smrtnost danas manja no što je bila u proleće. Razgranati medicinski sistemi širom sveta jako su efikasni kada znaju s čim se suočavaju, kad doslovno udžbenički mogu adresirati problem i primeniti rešenje. Taj sistem doprineo je velikom produženju ljudskog veka. Ali taj isti sistem nikad nije bio idealan u trenucima suočavanja s nepoznatim, novim. Pretpostavke i eksperimentisanja bili su jedine dostupne "metode" - i umiralo se od njih, poprilično.
Jedna od većih i preciznijih studija po pitanju smrtnosti od novog koronavirusa je ona koju je vodila doktorka Leora Horvic u Grosman školi za medicinu pri Univerzitetu u Njujorku. Iako je njena studija ograničena na jedno područje unutar SAD-a poklapa se s brojnima širom sveta. Smrtnost je pala s 25,6 na 7,6 odsto. To je i dalje visoka smrtnost, viša od brojnih infekcijskih oboljenja, gripa... ali, u poređenju s 25 odsto, veliki je napredak.
Kako je došlo do toga? Jedan od već spomenutih faktora je taj da su lekari naučili šta pomaže, šta nema učinka, a šta odmaže. Pre svega lekari u brojnim zemljama potvrđuju kako danas pacijentima obolelim od koronavirusa pristupaju poprilično drugačije no što je to bio slučaj u proleće. Kalila Gejts, pulmološkinja iz bolnice u Čikagu komentarisala je pristup u razgovoru za američki NPR (Javni nacionalni radio):
- U martu i aprilu puno stvari smo radili drugačije. Bili biste brzo stavljeni na respirator, a vašu porodicu bismo pitali pristaju li na razne probe i pokušaje u kojima smo tada učestvovali - i nadali smo se najboljem rezultatu. Šest meseci kasnije već imamo svojevrsni ritam tako da je pacijent zaražen koronavirusom za nas već postao svakodnevni standardni pacijent.
Ono što Gejts ovde zapravo ističe je možda i najvažniji faktor - lečenje koronavirusa postalo je, koliko to može biti za virus koji se još uvek do kraja ne poznaje, "standardizovano".
Čim se prestalo s prekomernom upotrebom respiratora smrtnost je već bila u padu. Šta još? Idući faktor koji svakako ide u prilog smanjenju stope smrtnosti je činjenica da je hospitalizovana populacija danas dosta mlađa nego u proleće. Kako to? Jasno je, mlađi ljudi sada se manje paze i češće oboljevaju od koronavirusa, ali i kada završe u bolnici puno ređe umiru jer su dovoljno jaki da se odbrane od virusa.
Ipak, u ovim studijama, a do sada ih je već objavljeno dosta, otkriva se da i stariji pacijenti manje umiru nego ranije. Kako sad to? Razumljivo, činjenica da ni oni ne završavaju na respiratoru takvim "tempom" kao ranije, pomaže, ali to nije cela priča. Je li moguće da je koronavirus oslabio? To bi svakako bio najbolji scenario koji se priželjkuje. Nažalost još uvek ne možemo to sa sigurnošću tvrditi. Ali ono što jesmo do sada utvrdili, a pretpostavljalo se od samog početka (jer važi i za većinu drugih virusa), je to da se osoba može zaraziti na "više nivoa", zavisno od količine virusa kojoj je bila izložena.
Šta to tačno znači? Kako i znamo, ovaj virus je jako zarazan, za razliku od nekih koje je teško "uloviti" (recimo MERS, ali je on zato bio daleko smrtonosniji), ali je bitno kolikoj količini virusa ste bili izloženi u trenutku kada ste zaraženi. Socijalna distanca nalaže nam da držimo razmak od 2 metra i da, šansa da se zarazimo od nekog ko je prošao pored nas svakako postoji, ali ako nam se ta osoba nije nužno baš nakašljala u lice, verovatno smo pokupili "manju dozu" samog virusa. S druge strane, ako recimo celo veče provedemo u zatvorenom prostoru sa zaraženom osobom (koja možda ni sama ne zna da je zaražena) možda ćemo pokupiti jako veliku dozu virusa i to će se vrlo brzo osetiti.
Očigledno je da su se mnogi u proleće zarazili s "popriličnim dozama" dok su brojne državne vlasti dosta sporo odlučivale šta i kako učiniti. To bi moglo pridoneti tezi o većoj stopi smrtnosti u tzv. "prvom talasu" nego danas.
Nošenje maski postala je krajnje politizovana tema, kao i sve drugo u našem hiper-informacijskom društvu, ali ako je količina virusa ta koja direktno utiče na samu stopu smrtnosti onda nošenje maske itekako ima smisla.
Recimo da je tačno sve u nizu, da su svi faktori zajedno pridoneli smanjenju stope smrtnosti - uhodaniji lekari, veća higijena, držanje distance, slabljenje samog virusa... Je li to dovoljan razlog za optimizam? Kako se uzme. Ako je virus zaista oslabio i ako će nastaviti da slabi, to bi bilo najbolje, sve ovo drugo će nas, nažalost, držati još dosta vremena u neugodnom "novom normalnom".
Recimo da smo bar donekle "doskočili" virusu, šta dalje? Sledi njegov kontranapad, a isti će sada trajati mesecima, najverovatnije do idućeg proleća. Još ga nikad nismo videli, u globalnom smislu, u jesen i zimu, a ovo što se sada događa je eskalacija broja zaraženih. Jer smrtnost može biti niža, ali virus - ako mu je "naum" pobiti što veći broj ljudi - to može kompenzovati brojem zaraženih.
Ali zar nismo mi u vođstvu? Imamo već i cepiva koja se očekuju uskoro u distribuciji, imamo lekare koji su uvežbaniji, imamo mere... Nažalost nismo u vođstvu jer ono što će se uskoro manifestovati nije neki "skriveni trik" novog koronavirusa, već nažalost naš civilizacijski deficit u vidu medicinskog kapaciteta. Drugim rečima, virus može jako brzo premašiti naše kapacitete, može se "narugati" kvantitetu naših bolnica, medicinskog osoblja, količini lekova... A ako do toga dođe smrtnost će početi naglo da raste i to ne samo zbog virusa već i zbog svih onih bolesti, udesa, nesreća, hitnih slučajeva koji neće moći biti adresirani jer je kapacitet dosegao plafon. Bolnice nisu zamišljene da bi radile sa 100 odsto kapaciteta. Sistem se neće "urušiti", ali će iz dana u dan postajati sve beznačajniji ako broj obolelih nastavi vrtoglavo da raste.
I šta onda? Onda imamo medicinsko ratno stanje, situacije s kakvima je suočen lekar na frontu koji mora brzo donositi odluku na kojem pacijentu raditi, a kojeg pustiti da umre. Da stvar bude gora, aktuelne statistike nam govore kako sve zemlje Evrope u ovom trenutku jurišaju prema tom "plafonu" tako da nema više ni pomoći iz susedstva (realno nije ga bilo ni u proleće kada je katastrofa zadesila Italiju).
Rešenje? Uvek ima rešenja, ali uzalud rešenja ako ih zemlje ni politički ni društveno ne žele implementirati. Postoje rešenja za sve, postoje rešenja za glad u svetu, za uspostavljanje mira u svetu, za čovečanstvo boljeg života i veće jednakosti, ali rešenja se neće sprovesti sama od sebe. Tako i u ovom slučaju imamo pregršt rešenja, ali možda nijedno koje bi bilo kompatibilno s funkcionisanjem današnje ekonomije. Uvek, i mimo pandemija, može se očekivati da će država na prvo mesto staviti ekonomiju, a ne ljudski život, tako će biti i sada. Tek kada stvari odu "predaleko" javnost će se suočiti s rigoroznim merama kao što je policijski čas, zabrana kontakata između ukućana, blokada saobraćaja, zatvaranje svega osim esencijalnog, itd. Takvo rešenje može i verovatno hoće dovesti do gneva koji će se širiti podjednakom brzinom kao i virus. Istom brzinom šire se i rekordne paranoje, dezinformacije, naklapanja i sve ono drugo što prati civilizaciju u panici - i sve zajedno je proizvod sistema koji ne funkcioniše, a ne virusa, on itekako "funkcioniše".
Možemo da rezimiramo. Virus nije ni opasan niti bezopasan kao što ekstremni polovi usijane debate tvrde. Izbeći ga u potpunosti postajaće sve teže i teže, možda na kraju i nemoguće, ali odagnati zarazu što dalje i izložiti se virusu u što manjoj količini zasigurno nije loš savet na individualnom nivou. Trajna preopterećenost bolničkih kapaciteta je sa druge strane nešto što nas neminovno čeka uskoro i to će biti ružna priča. Kako smo i spomenuli ranije, adekvatno funkcionisanje zdravstvenog sistema je ekvivalent funkcionisanju vitalnog organa individue - ako taj sistem postane nedostupan udarac će osetiti cela naša civilizacija i sve ono što uzimamo zdravo za gotovo.