SRBI ODLUČUJU IZBORE U AMERICI! Bajden će dobiti konačno povod za svoju neosnovanu mržnju prema Srbiji
Uloga srpskog glasačkog tela na američkim predsedničkim izborima je minorna, ali bi glasovi nekoliko hiljada Amerikanaca srpskog porekla mogli biti „jezičak na vagi“ u korist Trampa u tri savezne države.
KONAČNO! Počinje najbolji fudbal na svetu, već večeras će sve da puca
RAZGOVARALI PUTIN I MAKRON: Jedna važna tema je bila u fokusu telefonskog sastanka dvojice državnika
PERSIJSKI ZALIV PROKLJUČAO: Lavrov zabrinut, Amerika kao i obično pronašla krivca!
Glasovi Amerikanaca srpskog porekla mogli bi biti presudni na predsedničkim izborima u SAD, navodi se u članku objavljenom u "Vol strit magazinu". U tekstu "Mogu li Srbi odrediti tok američkih izbora" piše da bi glasovi 750.000 američkih građana srpskog porekla mogli biti presudni u "ključnim" državama — Arizoni, Ohaju, Mičigenu, Viskonsinu, Floridi i Pensilvaniji.
Spoljnopolitički urednik časopisa "Hronikls" Srđa Trifković kaže da je pitanje koliko tačno ima Amerikanaca srpskog porekla sa pravom glasa. On dodaje da prema relevantnim statističkim procenama zasnovanim na istraživanjima, u SAD ima između 300.000 i 400.000 Amerikanaca srpskog porekla.
U tom kontekstu, uloga Srba na predstojećim izborima biće minorna, jer njihova najveća koncentracija je u državi Ilinoj, koja će definitivno pripasti demokratama, smatra Trifković.
Većina u toj saveznoj državi glasa za demokratskog kandidata kontinuirano od 1972. godine, a zbog demografskih trendova, pre svega u Čikagu sa Južnim predgrađima, Ilinoj praktično ima ugrađenu demokratsku većinu, dodaje naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, srpski glasovi bi eventualno mogli da naprave razliku u tri države u kojima će se voditi ozbiljna bitka, a to su Mičigen, Viskonsin i Pensilvanija.
- U Viskonsinu imamo dosta veliku srpsku zajednicu u Milvokiju, u Pensilvaniji u Pitsburgu, zajednicu nastalu još u vreme kad je to bio centar čelične industrije Amerike, i u Mičigenu imamo srpske zajednice u Detroitu i Flintu. Tu govorimo o razlici od nekoliko hiljada glasova, što nije beznačajno ukoliko bude krajnje izjednačena borba - kaže Trifković.
Međutim, postoje i druge verske i etničke zajednice kojima se kandidati obraćaju, a tu je posebno bila aktivna Bajdenova kampanja, koja je u svojim porukama muslimanima ukazivala na njegovu konzistentnu podršku još od početka devedesetih, "bilo muslimanskoj strani u BiH ili albanskoj na Kosovu i Metohiji", dodaje Trifković.
Takođe, Bajden je bio i jedan od najžešćih pobornika bombardovanja Srba, prvo bombardovanja položaja Vojske Republike Srpske 1994. i 1995, a potom i Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.
- To, naravno, plus njegove ranije izjave visoko će motivisati američke birače srpskog porekla da glasaju za Trampa - smatra Trifković.
Međutim, u državama gde Srba ima u većem broju, kao što su Kalifornija na zapadnoj obali i Njujork na istočnoj, demokrate već imaju ugrađenu većinu, tako da tu srpski glasovi neće praviti nikakvu razliku, ocenjuje Trifković.
Prema njegovim rečima, Srbi su tradicionalno glasali za demokrate u prvoj polovini 20. veka. Međutim, već u pedesetim godinama počeli su konstantno da glasaju za republikance, pre svega zato što su važili za veće borce protiv komunizma.
- Niti su Srbi skloni demokratama, niti su ovog puta u bilo kakvoj dilemi, jer srpskoj zajednici je jako dobro poznato gde Bajden stoji, ko su članovi njegovog tranzicionog tima u slučaju da pobedi, ko će biti tvorci njegove spoljne politike i da od toga Srbi nemaju ničem dobrom da se nadaju - zaključio je Trifković.