Šta nas čeka u 2019: Putin posle Srbije oči u oči sa Trampom, Britanci rešavaju ključno pitanje, a Evropski parlament pred najvećim izazovom
31.12.2018.12:24
Piše:
Srbija Danas/Telegraf
Tramp i Putin / Izvor: Srbija Danas
Kako će se okončati proces Bregzita, šta će odlučiti Kim Džong Un, da li će desnica nastaviti da jača...
Na polju međunarodne politike su se dogodile brojne trzavice, ali isto tako i susreti i sporazumi na koje se čekalo godinama. Na osnovu toga možemo da pretpostavimo da će 2019. godna biti jedan izuzetno nepredvidiv nastavak priče. Od svetskih lidera se u predstojećem periodu očekuje mnogo, pa se samo možemo nadati da će nas pozitivno iznenaditi.
Sledeće godine pratićemo izbore u širom sveta, a neki bi mogli da budu ključni za mir u određenom regionu. Svet se suočava sa strahom od moguće ekonomske krize i trgovinskog rata, ali se isto tako nada mirovnim sporazumima i sastancima svetskih lidera na najvišem nivou, koji bi mogli da donesu pozitivne promene.
IZBORI ZA 2019. GODINU
Izbori za pet članova Saveta bezbednosti UN. Oni će biti održani sredinom 2019. godine, a izabrane države će mandat započeti 1. januara 2020. godine, a koji će važiti dve godine.
Evropske zemlje će se suočiti sa brojnim prelomnim trenucima koje donose izbori u sledećim državama: Albanija, Bugarska, Ujedinjeno Kraljevstvo (lokalni izbori), Hrvatska, Makedonija, Rumunija, Ukrajina (predsednički izbori), izbori za Evropski parlament 26. maja, Finska, Grčka, Ukrajina (parlamentarni izbori), a tu si i regionalni izbori u Španiji 26. maja ali bez Katalonije, Andaluzije, Baskije i Galicije...
Na afričkom kontinentu se očekuje vruća politička 2019. godina, s obzirom da se organizuju brojni predsednički, parlamentarni i opšti izbori. To su sledeće države: Alžir, Tunis (predsednički izbori i parlamentarni izbori), Čad (parlamentarni), Bocvana, Demokratska republika Kongo, Mozambik, Nigerija, Južna Afrika (opšti izbori)...
Slična situacija se očekiju i u Aziji gde se izbori organizuju u sledećim zemljama: Avganistan (predsednički izbori), Hong Kong, Turska (lokalni), Indija, Filipini (opšti izbori), Uzbekistan (parlamentarni izbori)...
Kada je reč o Bliskom istoku, tu nas očekuju izbori u Izraelu i to parlamentarni 9. aprila. Ovu državu već duže vreme potresa politička kriza, upravo zbog optužbi i istraga koje se vodi protiv premijera Benjamina Netanijahua i njegove supruge zbog korupcije.
Svetski mediji već pišu da bi sledeće godine američki predsednik Donald Tramp mogao da bude smenjen. Kažu da postoji verovatnoća da se proces pokrene, ali da dođe do toga da on zaista bude sklonjen sa liderske pozicije - to je već malo verovatno.
Prema američkom ustavu, Zastupnički dom može da pokrene impičment predsednika većinom glasova, ali je neće dovesti do toga da Tramp napusti Belu kuću. Nakon toga se pokreće suđenje u Senatu, gde je potrebna dvotrećinska većina kako bi predsednik bio smenjen.
Iako će se dosta pričati o impičementu u 2019. godini, čini se da će Tramp uspeti da izdrži još jednu godinu na čelu SAD.
Donald Tramp / Izvor: Reuters
AMERIČKA EKONOMIJA
Stanje američke ekonomije će uticati dosta na američku politiku u 2019. i 2020. godini. Relativno jaka ekonomija je spasila Republikansku partiju, koja je izgubila Zastupnički dom tokom izbora ove godine, od još većih gubitaka.
Ako ekonomija ostane jaka 2019. godine, Republikanska partija će stati uz Trampa. Međutim, ako stvari budu drugačije, malo je verovatno da će ga partija zaštititi.
Pojedini mediji pišu da bi Ameriku mogla da zadesi nova "Velika depresija" i to na 90-tu godišnjicu od one koja je svetsku ekonomiju gurnula u ambis 1929. godine.
Američki dolari / Izvor: Profimedia/ilustracija
NEMAČKA
Nemačku kancelarku Angelu Merkel očekuje izuzetno napeta i nepredvidiva godina. Ona se krajem 2018. godine povukla sa čela svoje partije CDU.
Ako nova liderka partije ne bude delila stavove kancelarke u budućnosti, Merkelovoj će biti veoma teško da opstane na položaju. To bi moglo da znači da bi mogla da podnese ostavku pre istaka svog mandata 2021. godine.
Ujedinjeno Kraljevstvo je na referendumu 2016. godine izglasalo da želi da napusti EU. Pregovori su započeli 29. marta 2017. godine. U novembru ove godine je dogovoren kakav će biti sporazum, a EU ističe da neće biti daljih pregovora. Britanija bi trebala da napusti EU u 19. marta 2019. godine.
Kako će to izgledati, da li će biti trzavica, da li će Britanija možda odustati od svega, videćemo sledeće godine.
Pojedini mediji prenose da bi na kraju procesa Bregzita, Tereza Mej mogla da bude smenjena sa mesta premijera, pa bi tako Velika Britanija mogla da dobije novog premijara 2019. godine.
Njuzvik je objavio da je tokom sastanka partije Jedinstvena Rusija, među pojedinim zvaničnicima bilo reči, da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao doživotno da ostane na vlasti. To je moguće samo ako se izmeni ustav, ali zvaničnici naglašavaju da još uvek ne postoji zvanično mišljenje o celoj situaciji.
Nakon izbora koji su održani ove godine, Putin je rekao da neće menjati ustav, ali očigledno da zapadni mediji ništa ne prepuštaju slučaju. Biće interesantno pratiti razvoj događaja na ruskoj političkoj sceni tokom 2019. godine.
Kada već govorimo o Putinu, poznato je će ruski lider posetiti Srbiju 17. januara 2019. godine.
Očekuje se da će Rusija i Kina učvrstiti svoje partnerstvo tokom 2019. godine, pošto već duže vreme sarađuju u brojnim oblastima.
Kremlj je u sredu nagovestio da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da prisustvuje Svetskom ekonomskom forumu u Davosu koji će biti održan od 22. do 25. januara 2019. godine. On na ovom skupu nije bio od 2009. godine. Dmitrij Peskov, portparol Kremlja je istakao da Putin svake godine dobija poziv da dođe u Davos, ali da ništa još uvek nije odlučio.
Bela kuća je istovremeno objavila da će američki predsednik Donald Tramp ponovo doći u Davos i sledeće godine. Ovo je odmah pokrenulo priče o susretu dvojice lidera upravo u Švajcarskoj.
ŠTA ĆE BITI SA MAKRONOM?
Zbog rastućeg nezadovoljstva među Francuzima svetski mediji pišu da mi mogla da bude ugrožena pozicija francuskog predsednika Emanuela Makrona. Od 17. novembra se odražvaju protesti širom zemlje. Počeli su zbog uvećanja cena goriva, a onda su prerasli u opšte nezadovoljstvo postojećom garniturom na vlasti.
Iako se Makron obratio narodu i pristao da neke stvari promeni, oni ističu da to nije dovoljno i nastavljaju da izlaze na ulice svakog vikenda. Situacija bi mogla dodatno da se zakomplikuje 2019. godine, što bi moglo da dovede i do pada Makrona sa vlasti. Za sada su to samo nagađanja.
SAD i Kina su za sada postigle komprimis oko trgovine i to na samitu G20 u decembru. Tramp je pristao da sačeka sa uvođenjem carina na kinesku robu vrednu 200 milijardi dolara i ponudio je rok od 90 dana za pregovore sa Kinom.
Pregovori su planirali za januar, pa se rasplet tek očekuje. Ovo bi moglo da se završi dogovorom na koji će pristati obe strane, ali isto tako postoje i opasnost od trgovinskog rata.
JAČANJE DESNICE
Godina 2019. će biti pravi izazov za demokratske zemlje. Tokom ove godine u mnogim evropskim državama, ali i u ostatku sveta su veliki procenat glasova osvojile desničarske partije, a ono što svi čekaju sledeće godine su izbori za Evropski parlament koji će biti održani od 23. do 26. maja.
Postavlja se pitanje koja će strana prevagnuti u 2019. godini.
SEVERNA KOREJA
Tokom obraćanja severnokorejskog lidera Kim Džong Una 1. januara 2019. godine, možemo da saznamo šta je planirao za sledeću godinu. Severnokorejska novinska agencija je 20. decembra objavila saopštenje da neće uništiti svoje nuklearno oružje sve dok SAD ne ukloni svoje sa Korejskog poluostrva.
Sledeće godine bismo mogli da budemo svedoci novog samita između Trampa i Kima, ali i pogoršanja odnosa, ukoliko nijedna strana ne bude htela da odstupi od svojih zahteva.
Kim Džong Un / Izvor: Profimedia
MIR NA BLISKOM ISTOKU
Očekuje se da će se 2019. godine, Trampova adminstracija pozabaviti mirom na Bliskom istoku, između Izraela i Palestine.
Tramp je svog zeta i savetnika Džerada Kušnera odredio kao glavnu osobu koja će voditi ovaj proces. Jednom prilikom je čak rekao da ako on ne bude mogao ovo da reši, da neće moći niko.
Niki Hejli, odlazeća ambasadorka SAD u UN, rekla je da će predlog dogovora više koristiti Palestini, a da će biti rizičniji za Izrael.
Palestinci su već naglasili da traže da se Izrael povuče sa svih teritorija koje je okupirao 1967. godine i da žele da za svoju prestonici proglase Istočni Jerusalim. Sve evropske zemlje su rekle da bilo je koji sporazum koji ne sadrži ovo, već unapred osuđen na propast.
Ova zemlja je najveći izvoznik nafte na svetu, pa joj je potrebno da se cena popne na 80 dolara po barelu, jer to odgovara njihovom budžetu.
Međutim, ako cene budu pale 2019. godine, to bi moglo loše da se odrazi na ovu državu. Cena barela nafte trenutno iznosi 54 dolara, uprkos obaveštenju OPEC-a da će smanjiti proizvodnju.
Od princa prestolonaslednika Mohameda Bin Salmana se očekivalo da bude veliki reformator, međutim sada sve to pada u vodu zbog izuzetno nepredvidive spoljne politike koju on vodi. To se posebno odnosi na ubistvo novinara Džamala Kašogija, zbog čega međunarodna javnost više ne gleda blagonaklono na saudijskog princa.
Zbog toga bi SA mogla da prođe kroz velike promene što se tiče upravljanja u 2019. godini, a mogle bi da joj se pridruže Kuvajt i Oman.
Postoji šansa da bi mogao da eskalira sukob između Saudijske Arabije i Irana. Tu je naravno i opasnost od sukoba Izraela i Irana, što bi bio veliki rizik za region. Saudijski embargo prema Kataru se neće okončati 2019. godine. Ovo će Dohu još više približiti Turskoj i Iranu.
