STUDENTKINJE KOJE SU PREŽIVELE UŽAS TERORISTA: Mama, ne zovi, džihadisti su u sobi! Pod krevetom sam!

Nedavni napad boraca tzv. Islamske države na irački grad Kirkuk, jugoistočno od Mosula, sedam studentkinja preživelo je pravim čudom.

Devojke su se se krile ispod kreveta dok su u njihovoj sobi bili džihadistički bombaši-samoubice. Napad je počeo pre zore 21. oktobra, kada je nekoliko stotina džihadista naoružanih granatama i prslucima s eksplozivom ušlo u grad.

Sedam studentkinja hrišćanske manjine, koje su pre dve godine pobegle od ratnih strahota u Mosulu, u tom trenutku nalazile su se u studentskom domu pod ingerencijom Katoličke crkve. Kada su započele borbe u Kirkuku, sigurnosne snage evakuisale su neke od 500 studenata smeštenih širom grada, dok su drugima savetovali da ostanu zaklonjeni tamo gde jesu jer je suviše opasno da izađu na ulicu usred bitke.

Studentkine su se prvo krile u ormaru i uz pomoć laptopa napunile baterije svojih mobilnih telefona. Odjednom su  čule glasove, lom stakla na kuhinjskim vratima i glasove ljudi koji su ušli u kuću i jeli u kuhinji. Jedna od devojaka poslala je majci SMS poruku: 'Zatočene smo u kući s borcima Islamske države. Ne zovi!'. Kad su ti džihadisti otišli, devojke su uzele tri noža iz kuhinje i sakrile se ispod kreveta.

U tom položaju su ostale od 4 popodne do ponoći. Dok su ležale ispod uskih kreveta, prekrivene samo čaršavom, drugi džihadisti koji su u međuvremenu ušli dok je napolju odekivala pucnjava praćena eksplozijama, posedali su na dušeke iznad njih. Mogle su da ih čuju kako razgovaraju i mole se u drugoj sobi. Na krevetima iznad njih ležala su i dvojica džihadista koji su bili teže ranjeni. Slušale su njihovo stenjanje i osećale težinu njihovih tela na krevetima, miris njihove krvi.

Napadači su bili mirni, staloženi. Razgovarali su kako da izađu iz kuće i dogovarali se telefonom. U međuvremenu, studentkinjama su se polako gasili njihovi mobilni telefoni. U jednom trenutku, džihadisti su izašli i zaključali vrata, ali su se kasnije vratili. Agonija je trajala sve do ponoći, kada je Monali Atala, jedna od studentkinja, putem mobilnog dobila uputstva od koordinatora za studentski smeštaj da otvore zadnja vrata kuće i otrče do zida, jedna po jedna.

U zamračenom gradu do zida ih je navodilo svetlo njegovih telefona, a kod zida su ih čekali policajci koji su ih povukli na drugu stranu.

Nakon nekoliko sati, u kući koju su napustile odjeknula je strašna eksplozija. Unutra su ostala mrtva tela četvorice džihadista. Pretpostavlja se da je jedan od njih slučajno aktivirao svoj prsluk ispunjen eksplozivom. Ta je prostorija, tik do one u kojoj su se krile devojke, bila potpuno uništena, a komadi ljudskog mesa i krvi bili su posvuda.

Atala je kasnije ispričala da je u jednom trenutku čizma jednog od džihadista dotakla njeno rame. Mislila je da je sve gotovo, ali pripadnik ISIS-a očito nije shvatio da je neko ispod kreveta. Čini se da je i Atalu i ostale devojke spasila neverojatna sreća i velika buka od pucnjave i detonacija koje su odjekivale na ulicama.