Sudan na korak od mira: Šta je to što "sreću kvari" i stoji kao prepreka na putu postizanja trajnog spokoja?
Dana 3. oktobra, sudanska prelazna vlast i koalicija pobunjeničkih grupa potpisali su konačan mirovni sporazum usmeren na okončanje decenijama dugog smrtonosnog sukoba. Dogovor je usledio nakon godinu dana pregovora. Obrađuje mnoga pitanja poput podele moći, raspodele resursa, tranzicione pravde, zemlje, raseljavanja i bezbednosti.
Ceremonija potpisivanja održana je u Džubi, a prisustvovali su joj šef Sudanskog veća Sudana Abdel-Fatah al-Burhan i premijer Abdala Hamdok zajedno s predstavnicima Sudanskog revolucionarnog fronta (SRF), krovne organizacije pobunjeničkih pokreta. Tri ključne oružane grupe potpisale su dokument: Pokret za pravdu i jednakost (JEM); Oslobodilački sudanski sud (SLM); i frakcija Sudanskog narodnooslobodilačkog pokreta - Sever (SPLM-N) koju je predvodio Malik Agar. Nekoliko čelnika susednih zemalja takođe je bilo prisutno zajedno s predstavnicima Afričke unije, UN-a i Evropske unije. Međutim, predstavnici dve važne grupe bili su odsutni. Frakcija SPLM-N koju predvodi Abdel Aziz Al-Hilu i Pokret za oslobađanje Sudana Abdela Vahida Nura (SLM-WN) odbili su da odobre sporazum.
Odbijanje ove dve uticajne grupe, zajedno s drugim izazovima, i dalje predstavlja značajan kamen spoticanja preko potrebnom miru u Sudanu.
TRAMP PONAVLJA TESTIRANJE NA KORONU: Američki predsednik moraće ponovo na ispitivanje, a za to postoji razlog
TRAGEDIJA U ZOO VRTU: Medved ubio radnika pred autobusom punim turista (UZNEMIRUJUĆI VIDEO)
ASTEROID SE PRIBLIŽAVA ZEMLJI: Dan uoči izbora u SAD-u, naša planeta će imati blizak susret u svemiru
Maltene dve godine ranije, 19. decembra 2018. godine započeli su masovni protesti nakon vladine odluke da utrostruči cenu robe u vreme kada je zemlja patila od akutnog nedostatka deviza i inflacije od 70 posto. Uz to, predsednik al-Bašir, koji je bio na vlasti više od 30 godina, odbio je da odstupi, što je dovelo do uzajamnog približavanja opozicije i formiranja ujedinjene koalicije. Vlada je uzvratila hapšenjem više od 800 opozicionara i protestanata, što je dovelo do smrti približno 40 ljudi prema Hjuman Rajts Voču, iako je taj broj bio mnogo veći od onog u lokalnim i civilnim izveštajima. Protesti su se nastavili i nakon svrgavanja njegove vlade 11. aprila 2019. i masovnog okupljanja ispred glavnog sedišta oružanih snaga Sudana, kada su načelnici vojnog štaba odlučili da intervenišu i naredili hapšenje predsednika al-Bašira i proglasili tromesečno vanredno stanje.
Preko 100 ljudi umrlo je 3. juna nakon što su bezbednosne snage rasterale protestante iz centra glavnog grada koristeći suzavac i bojevu municiju u onome što je poznato kao "masakr u Kartumu", što je rezultovalo suspenzijom Sudana iz Afričke unije. Prijavljeno je da je sudanska omladina bila pokretač protesta. Demonstracije su okončane kada su Snage za slobodu i promene (udruženje grupa koje organizuju proteste) i Prelazno vojno veće (vladajuća vojna vlada) potpisali politički sporazum u julu 2019. i Nacrt ustavne deklaracije u avgusta te 2019. godine.
Prelazne institucije i postupci uključivali su stvaranje zajedničkog vojno-civilnog veća suvereniteta Sudana kao šefa države, imenovanje Nemata Abdulaha Kaira za novog vrhovnog sudiju Sudana kao šefa sudske vlasti, i novog premijera. Novi premijer Abdala Hamdok, 61-godišnji ekonomista, koji je prethodno radio za Ekonomski odbor UN-a za Afriku, položio je 21. avgusta zakletvu. Pokrenuo je razgovore s MMF-om i Svetskom bankom s ciljem stabilizacije privrede, koja je bila u teškoj situaciji zbog nestašice hrane, goriva i deviza. Hamdok je procenio da bi 10 milijardi dolara tokom dve godine bilo dovoljno za zaustavljanje panike i rekao da je više od 70 odsto budžeta za 2018. potrošeno na mere povezane s građanskim ratom. Vlade Saudijske Arabije i Ujedinjenih Arapskih Emirata uložile su značajne iznose podržavajući vojno veće još od Baširovog svrgavanja. Potom je 3. septembra Hamdok imenovao 14 civilnih ministara, uključujući prvu ministarku inostranih poslova i prvu koptsku hrišćanku na vlasti u Sudanu. Nakon toga je krenuo u mukotrpne pregovore s brojnim naoružanim grupama u zemlji.
Prema novom mirovnom sporazumu, sudansko 39-mesečno prelazno razdoblje zajedničke civilno-vojne vladavine vratiće se na početak od datuma potpisivanja. Aranžman o podeli moći između Snaga slobode i promena i Prelaznog suverenog veća takođe će biti izmenjen tako da uključi i predstavnike pobunjeničkih potpisnika. Te će grupe dobiti tri mesta u Veću za suverenost, pet ministara u prelaznom kabinetu i četvrtinu mesta u još uvek neuspostavljenom prelaznom zakonodavnom telu. Regionalno, sporazum pokriva različite delove Sudana i različite aranžmane s pobunjeničkim potpisnicima koji imaju pravo na 10 do 40 odsto mesta u regionalnim vlastima. Sporazum je takođe zahtevao da žene budu zastupljene na svim nivoima vlasti s udelom od najmanje 40 odsto.
U Darfuru, gde su se dogodila neka od najgrubljih kršenja ljudskih prava u sudanskim sukobima, sporazum uspostavlja odbor za istinu i pomirenje i osnažuje tradicionalne pravosudne mehanizme. Kao deo postupka, potpisnici su takođe potvrdili spremnost za saradnju s Međunarodnim krivičnim sudom u vezi s osobama protiv kojih su izdati nalozi za hapšenje. U međuvremenu, vlada je u obavezi da plaća regiji 750 miliona dolara tokom deset godina. Sporazum o Darfuru takođe utire put novim zajedničkim snagama nazvanim Nacionalne snage za održavanje mira u Darfuru. Sastojaće se od vojnika iz oružanih pokreta i vladinih snaga. Njihova će misija biti održavanje bezbednosti, zaštita civila i razoružanje regije. I u Darfuru i u dva druga područja (Plavi Nil i Južni Kordofan), takođe će se nastojati da se postupno demobilišu i reintegrišu naoružani pobunjenički borci.
Novi mirovni sporazum pruža tračak nade u dugoj istoriji sukoba u Sudanu. Ali se suočava sa nekoliko izazova da bi bio uspešan. Neposredni kamen spoticanja je činjenica da su dve pobunjeničke grupe sa značajnim prisustvom na terenu do sada odbijale da ga potpišu. SPLM-N, predvođen Abdelom Azizom Al-Hiluom, povukao se iz pregovora u avgustu nakon što je odbio da prihvati zamenika Prelaznog suverenog veća Mohameda Hamdana Dagala (zvanog Hemedi) za predsednika prelaznog tima vlasti. Međutim, uloženi su značajni napori za nastavak pregovora. Početkom septembra premijer Hamdok i Al-Hilu sastali su se u Adis Abebi. Njihovi su razgovori doveli do zajedničke izjave u kojoj se tvrdi da država mora biti sekularna. Ako se ovo ne poštuje, složili su se da bi Južni Kordofan i Plavi Nil - gde deluje SPLM-N i koji se u vojsci smatra najjačom pobunjeničkom grupom – trebalo da samostalno odrede svoju sudbinu. Potom se 8. oktobra Al-Hilu sastao s Hemedijem. U izjavama za novinare nakon sastanka, njih dvojica su rekli da je sastanak održan kako bi se vratilo poverenje i da će nastaviti razgovore nakon održavanja radionica na kojima će se razgovarati o preprekama miru. Prva je održana 14. oktobra i na njoj se raspravljalo o razdvajanju države od religije.
Druga značajna oružana grupa koja je do sada odbijala sporazum je Oslobodilački pokret Sudana. Predvođena Abdelom Vahidom Nurom, ova grupa je odbila postupak i umesto toga sazvala nacionalnu konferenciju. SLM-WN deluje u Darfuru i kontroliše područja u Džebel Mari. Poslednji put sukobila se sa sudanskom vojskom 28. septembra. Mirovnom sporazumu su se usprotivili i neki manje snažni oružani pokreti kao i neke organizacije civilnog društva. Tako npr. Udruženje profesionalaca i Sudanska komunistička partija tvrde da će se odnos snaga više pomeriti ka vojsci i dalje od civila. U nekim delovima Sudana mirovni sporazum takođe se suočio s otporom grupa koje očekuju da izgube. U istočnom Sudanu nedavno su se dogodili sukobi uključujući grupe koje su bile potpisnice Mirovnog sporazuma za Istočni Sudan iz 2006. godine i koje se osećaju isključenima iz novog sporazuma. I u Darfuru i Kordofanu došlo je do rasplamsavanja borbi među nezadovoljnim skupinama.
Nekoliko međunarodnih organizacija i vlada – kao što su UN, Afrička Unija, EU i "trojka" SAD-a, Velike Britanije i Norveške - pozdravilo je sporazum iz Džube. Pozvali su SLPM-N na čelu s Al-Hiluom i SLM-WN da se pridruže procesu. Međutim, kako bi u potpunosti podržali sporazum, međunarodni partneri možda će morati da učine više. Jedan od ključnih izazova za Sudan biće finansirati sprovođenje mirovnog sporazuma u delo. Privredna situacija se pogoršava i iako su se donatori obavezali da će platiti troškove sporazuma, to neće biti dovoljno ako je ekonomija preslaba za stvaranje novih radnih mesta i poboljšanje životnog standarda. Sudanu su potrebna velika domaća i strana ulaganja, kao i mogućnost zaduživanja kod međunarodnih finansijskih institucija, što je trenutno ograničeno zbog toga što se zemlja nalazi na američkom terorističkom popisu.
Novi mirovni sporazum je obećavajući i ima veći ulog od onih za vreme vladavine bivšeg predsednika Omara al-Bašira. Međutim, sve dok neke velike pobunjeničke grupe nisu potpisnice, to ostaje nepotpuni mir. Ako novi mirovni sporazum ne uspe, biće to veliki zastoj i za mirovni proces u Sudanu i za njegovo prelazno razdoblje. Ako uspe, mogao bi pružiti onu stabilnost koja je Sudanu preko potrebna u tranziciji ka demokratiji, ali i održavanju same države.