SUKOB VELIKIH SVETSKIH SILA: Da li trgovinski rat između Kine i Amerike može da preraste u ORUŽANI SUKOB?
Mnogi će se složiti da bi za ulazak u stvarni rat bila potrebna poveća doza "ludosti" s jedne ili druge strane. Bio bi to ogroman sukob s globalnim posledicama, a bez obzira koliko su Kina i SAD danas ekonomski sukobljene, u slučaju takvog sukoba gotovo je sigurno da oboje gube.
Imajući to u vidu, nagomilane napetosti ipak ne popuštaju pa, čak iako je "ludost" potrebna za vrući rat, ni takva mogućnost se, ako se trend nastavi, ne može isključiti.
VIDEO NADZOR: Postavljene kamere na Južnom kraku Koridora 10, uskoro i na istočnom!
Kada govorimo o takvoj mogućnosti mogu se izdvojiti dve opasne zone gde sukob može potencijalno buknuti. Prva je svakako Južno kinesko more, a druga je Tajvan.
Zadnjih dana retorika je nesumnjivo "ratna". Kineski predsednik Si Đinping otvoreno je poručio kako se Kina mora pripremiti "za rat i borbu" - ne može biti direktnije od toga. Izjavu je direktno uputio kineskim vojnim zapovednicima.
Kada smo već kod izjava s mirisom baruta, penzionisani američki general Ben Hodžes poručio je ovih dana kako veruje da će Kina i SAD biti u ratu "u roku od 15 godina" i to zbog "napetih odnosa i sve veće međusobne konkurentnosti".
Osvrnimo se na Južno kinesko more. Zašto je ovaj prostor toliko opasan? Reč je o jednom od najvažnijih pomorskih trgovinskih prolaza. Samim tim jasno je da onaj ko kontroliše isti ima veliku moć (jer ga može uvek i zatvoriti za druge te im tako naneti veliku ekonomsku štetu). Nadalje, reč je o prostoru oko kojeg se spore nekoliko azijskih zemalja već dekadama. No, umesto da se celo pitanje prepusti nekakvoj neutralnoj međunarodnoj arbitraži, Kina je zadnjih godina odlučila da će kontrolu preuzeti onaj ko je najsnažniji - a to je Kina.
Na ovom prostoru nalazi se nekoliko nenastanjenih ostrva i grebena. Kina je prisvojila iste te ih počela aktivno militarizirati (gradeći pritom čak i nove veštačke otoke). Druge zemlje koje polažu pravo na ovaj prostor - Bruneji, Malezija, Filipini i Vijetnam - mogle su samo gledati kako Kina povećava svoju vojnu prisutnost.
KAKAV BEZOBRAZLUK: Naša pšenica ide u Hrvatsku, pa je oni prodaju kao svoju na Kosovu
No, da Kina ne bi tek tako ugrabila ovaj strateški prostor, gore navedene zemlje odlučile su pozvati jednu veću silu da brani njihove interese, odnosno da ne dozvoli Kini da u potpunosti asimilira prostor - dakako, pozvali su SAD (moglo bi se reći da im se SAD i nudio).
Kako SAD misli proterati kinesku vojsku s prostora Južnog kineskog mora? Nikako, "proterivanje" kineske vojske bio bi rat, a tako nešto SAD ipak neće učiniti - ni za svoje, ni za tuđe interese. Šta onda mogu napraviti? Već i rade - američka mornarica često prolazi spornim prostorom i to prolaze u blizini ostrvaa koje Kina svojata. Šta time žele postići? Žele Kini, svetu, i naročito svojim saveznicima u Aziji (koji polažu prava na Južno kinesko more) pokazati da ova teritorija zapravo "nije kineska", bar ne u potpunosti - jer da jeste kineska onda bi kineska mornarica morala otvoriti vatru na američke brodove koji prolaze kroz "njihov" prostor.
Što pak Kina smera? Ako prostor smatraju svojim integralnim prostorom, zašto dozvoljavaju prolaz američkih ratnih brodova? Dozvoljavaju zato što ni oni ne žele rat, a napad na američku mornaricu bio bi početak rata.
Znači li to da SAD uspešno osporava Kini svojatanje ovog prostora? Da, u neku ruku. No, postoji problem, a tog problema su sve više svesni i američki saveznici u toj regiji. Da, tačno je da SAD svojim prolazima donekle koči punu kinesku asimilaciju teritorija, no u isto vreme ti brodovi, osim što nerviraju Kineze, ništa zapravo konkretno ne menjaju. U isto vreme Kina sve intenzivnije vojno jača Južno kinesko more. Drugim rečima, svima je jasno da je ovo proces u kojem Kina svakim danom postaje sve snažnija ovde dok SAD stagnira.
Za SAD je to posebno nezgodna situacija jer njihovi saveznici u Aziji, ako zaključe da je Kina postala prejaka, a SAD više nije u stanju kontrirati Pekingu, brzo će se prebaciti pod kineski "kišobran utecaj" okrećući leđa SAD-u. To znači da SAD, ako želi zadržati svoj utecaj u ovim zemljama mora stalno projektovati sebe kao vodeću silu na Pacifiku, a to nije lako.
Kineska vojska ubrzano modernizuje svoju vojsku i to ne samo vojsku već sve aspekte svog razvoja - ubacuje se ogroman novac i u nove tehnologije kao što su kvantni kompjuteri, biotehnologija, veštačka inteligencija... (dakako, sve ovo može imati i vojni aspekt!).
Jedan od segmenata ubrzanog razvoja i modernizacije kod Kine je upravo ono što će se itekako ticati Južnog kineskog mora i uticaja na Pacifiku - mornarica. Zapanjujući je podatak da je Kina samo od 2014. postavila više podmornica i ratnih brodova nego što ukupno brodova imaju indijska, španska, nemačka, tajvanska i britanska mornarica zajedno (!), a taj trend će se nastaviti.
Pokretna imovina IMT-a prodata za 247 miliona dinara
Što može SAD učiniti na kontru toga? Tramp upravo pokušava pokrećući trgovinski rat i tarife protiv Kine, no pitanje je koliko će biti uspešan. Da, kineska ekonomija jeste usporila zbog ovog trgovinskog rata (i drugih razloga), ali i dalje raste više nego dvostruko brže od američke.
Dugoročno gledano, jako puno ide na ruku Kini. Baš zbog toga se stiče utisak da SAD, ako želi "zaustaviti Kinu", to mora učiniti sada jer za 5 ili 10 godina neće možda više biti u situaciji da preti Kini već bi ona mogla pretiti njima.
Spomenuli smo Južno kinesko more kao jednu od tačaka moguće eskalacije. Druga, možda i veća, je Tajvan.
Tajvan je ostrvo u blizini kineskog kopna i status mu je, u najmanju ruku, komplikovan. Naime, nakon Kineskog građanskog rata 1949. nacionalističke vlasti, poražene od strane komunista, pobegle su na Tajvan te su tamo nastavili postojati kao Republika Kina - dok je kopno postala Narodna Republika Kina. Kina, ona "kopnena", Tajvan i dalje smatra delom svoje teritorije te ga tretira kao "odbeglu pokrajinu" koju, pre ili kasnije, nastoji vratiti pod potpunu kontrolu Pekinga. Većina sveta, bar formalno, drži kako postoji "samo jedna Kina", s obe strane tajvanskog tesnaca. No, u stvarnosti neke zemlje, primarno SAD, aktivno podupiru nezavisnost Tajvana od Kine.
Početkom 60-ih godina u Tajvanu se desio period nagle industrijalizacije i ekonomskog rasta. Vlast je bila jednostranačka vojna diktatura, sve do 90-ih godina kada se Tajvan transformirao u višestranačku demokratiju. Tajvan je danas 22. ekonomija sveta, razvija visoku tehnologiju i na tom području je jedan od svetskih lidera. Tajvan je do danas postao popriličan kontrast Kini - visoko kotira kada je reč o slobodi novinarstva, ekonomskim slobodama itd. Nadalje, jedna je od najobrazovanijih zemalja na svijetu.
Dakako, Peking bi itekako voleo vratiti punu kontrolu nad otokom, no to neće biti lako - iako je prošle nedelje kineski ministar obrane, Wei Fenghe, poručio kako će svaki pokušaj "odvajanja Tajvana od Kine rezultirati kineskom vojnom intervencijom".
Prvi put danas: Proizvodi sa KiM na policama u Srbiji
No, kako smo i spomenuli, Tajvan ima i jake saveznike, u prvom redu SAD. Štaviše, SAD se zakonom iz 1979. (US Congress 1979 Taiwan Relations Act.) obvezao pomoći obrani Tajvana - iako i dalje SAD i Tajvan nemaju diplomatske odnose (jer i SAD prihvata "politiku jedne Kine", mada je pitanje što će biti s Trampom), bar ne de-jure.
Tajvan, iako po površini i po broju stanovnika znatno manji od Kine (23 milijuna prema 1,37 milijardi), Tajvan je poprilično naoružan - imaju oko 1,200 tenkova (Kina ima 7,700), 787 vojnih aviona (Kina ima 4,000), 67 ratnih brodova (Kina ima daleko više - oko 780).
Može li se desiti da Kina pokuša vojno preuzeti kontrolu nad Tajvanom? Svakako je moguć takav scenario, no izvesti takvu operaciju ne bi bilo lako. Kako uopšte krenuti u takvu operaciju? Mogli bi, recimo, pokušati blokirati Tajvan i zauzeti okolne manje otoke te pokušati tajvanske vlasti prisiliti na kapitulaciju, no teško da bi ove to učinile - to bi moglo potrajati godinama, ostatak sveta osudio bi Kinu.
Mogu probati invaziju, ali to dakako uključuje iskrcavanje vojnika - te vojnike, verovatno stotine hiljada, trebala bi Kina prebaciti preko 180 kilometara širokog tesnaca sporim brodovima gde bi bili meta tajvanskim snagama.
Dakako, i veliko je pitanje što bi u takvom slučaju učinio SAD? U najmanju ruku bi naglo pojačali naoružavanje Tajvana, a možda bi se i direktno uključili u rat. U tom slučaju bi sukob verovatno bio ograničen na Tajvan, no direktno bi se sukobile američka i kineska vojska.
Potpora američke javnosti za odbranom Tajvana je, očekivano, mala, no ne i kod zastupnika u Kongresu koji bi mogli podržati takav angažman.
Privredna komora Srbije na Međunarodnom sajmu turizma
Obe zone, i Tajvan i Južno kinesko more, mogu biti tačka eskalacije sukoba između SAD-a i Kine, a ako se odnosi nastave srozavati kao do sada, napetosti bi jednog dana mogle prerasti i u oružani sukob. Ipak, imajući u vidu da bi takav sukob mogao uključivati i veliki broj žrtava - a SAD zadnjih godina definitivno izbegava ratove koji bi im mogli prouzrokovati veći broj žrtava - ovo je definitivno zadnja opcija i, kako smo već spomenuli na početku, zahteva određenu dozu "ludosti" - koliko je ista moguća, a možda već i prisutna, vreme će pokazati.