Sukobi na severu Mozambika: Kolateralna šteta gasnih korporacija ili sukob koji je samo čekao da se desi?
Mozambik, portugalska kolonija do 1975. godine, jedna je od najsiromašnijih zemalja na svetu. Većinski hrišćansku državu naseljava oko 20 odsto muslimana, kao manjina koja se stvorila od 8. veka kao rezultat arapskog, persijskog i svahilijskog širenja. Šezdesetih i sedamdesetih godina levičarski pokret FRELIMO vodio je borbu za nezavisnost od Portugalije. I dalje je dominantno političko udruženje u zemlji (2019. godine njegov čelnik Filipe Njusi izabran je za predsednika u drugom mandatu). Od 1977. do 1992. godine besnio je građanski rat između prosovjetskog pokreta FRELIMO i milicije RENAMO koju podržava Južna Afrika, a koja je danas glavna opoziciona stranka.
Povratak RENAMO-a u oružanu borbu 2013-2019., kao i cikloni koji su pogodile Mozambik 2016. i 2019. godine, držali su regionalni fokus dalje od rastuće islamističke pobune na njegovom severnom perifernom delu. Sada se to menja.
KORONA UBICA HARA ČEŠKOM: Epidemiološka situacija izuzetno loša, za samo 24 sata preminulo čak 58 osoba
NEMAN IZ DOBA JURE PREPLAŠILA GRAĐANE: Oklopljeno stvorenje nateralo policiju da reaguje (FOTO/VIDEO)
NEMAČKA SE GUŠI U EPIDEMIJI KORONE: Berlin izvodi vojsku na ulice, rast obolelih nezaustavljiv, vlasti očajne
U mozambičkoj provinciji Kabo Delgado, koja se graniči s Tanzanijom, muslimani čine gotovo 60 odsto stanovništva. Njeni autohtoni stanovnici kulturno su bliski istočnoj Africi. Tokom rata za nezavisnost, neke lokalne etničke grupe, poput Mvanija, podržale su Portugalce protiv FRELIMO-a, zbog čega su bili diskriminisani u nezavisnom Mozambiku. Organizovani kriminal procvetao je u ekonomski marginalizovanoj regiji, na primer, duž puta krijumčarenja heroina iz Azije u Južnu Afriku. U pozadini ovih problema radikalna ideja odvajanja od države s vlastitim verskim školama, džamijama itd. stekla je popularnost među muslimanima. Lokalna grupa Ansar al-Suna, u kojoj su se obreli i ekstremisti iz Kenije i Tanzanije, pokrenula je 2017. oružane napade na vojnike, policajce i zvaničike, uglavnom mačetama. Zbog vladine blokade provincije i nedostatka pouzdanih informacija s tog područja, struktura, vođstvo ili tačni ciljevi pokreta još uvek nisu poznati. Od sredine 2019. - možda uz spoljnu pomoć i novac od kriminala - napadači koriste moderno oružje, njihove su akcije dobro koordinisane, a vojska Mozambika je u defanzivi. Dana 11. avgusta ove godine ekstremisti su zarobili i od tada drže lučki grad Mosimboa da Praja koji ima 30.000 stanovnika. Do sada je u celoj regiji oko 1.500 ljudi poginulo u sukobu, a 250.000 ih je napustilo svoje domove. Od jula 2019. grupa "Daeš" (ISIL ili ISIS) srednjoafričke provincije preuzela je odgovornost za napade u Mozambiku. Međutim, razmera uticaja međunarodne ISIS mreže na razvoj događaja u Mozambiku diskutabilni su. Jezgra pobunjeničkih snaga su lokalni Mvani, koji poznaju teško i retko naseljeno područje.
Jedan od izvora sukoba bila je frustracija stanovnika pokrajine zbog nedostatka razvoja uprkos bogatim prirodnim resursima. U 2010. godini rezerve prirodnog gasa procenjene su na gotovo 3 milijarde kubnih metara, najveće na kontinentu nakon Nigerije i Alžira, otkrivene su u slivu Rovuma na severnoj obali Mozambika. To je privuklo međunarodnu pažnju. Na poluostrvu Afungi u Kabo Delgadu u toku su tri velika infrastrukturna projekta za tečni gas s ovih polja: Mozambički LNG projekt (ukupno, vredan 20 milijardi američkih dolara), Rovuma LNG projekt (Ekson Mobajl, ENI, CNPC; vredan 30 milijardi američkih dolara) i Koral FLNG projekt (ENI i Ekson Mobajl; 4,7 milijardi američkih dolara). Takođe na poluostrvu, japanski Micui OSK Lajns i turski Karpaueršip planiraju graditi delimično plutajuću LNG elektranu. Južna Afrika, koja pati od nedostatka izvora energije, planira izgradnju 2.450 km dugog gasovoda od Kabo Delgada. Takođe bi se tako snabdevali i svi glavni gradovi Mozambika. Učinci razvoja investicija koje bi, prema vlastima Mozambika, zemlju činile jednim od najvećih izvoznika LNG-a, uključuju raseljavanje stanovništva, gubitak pristupa ribolovu i pretnje jedinstvenoj biosferi arhipelaga Kuirimbas.
Gasnu infrastrukturu uglavnom štite privatne kompanije (američke, britanske, francuske, kanadske, južnoafričke) koje je osnovao nekadašnji vojni personal po narudžbini investitora. To je takođe prioritet vlastima Mozambika. Kao rezultat, snage usmerene na borbu protiv islamista oslabljene su - na primer, braniocima napadnutog Mosimboa da Praje ponestalo je minicije. Iako nije bilo pokušaja napada na poluostrvo Afungi (npr. na radne kampove, vazdušnu luku, postojeću infrastrukturu), osoblje gasnih kompanija postaje žrtva napada u provinciji. Eskalacija sukoba izaziva zabrinutost stranih korporacija, ali nije zaustavila ulaganja. U julu je francuski Total osigurao finansiranje većine svojih projekata i obavezao se na pokretanje izvoza LNG-a od 2024. godine (13,1 miliona tona godišnje, moguće proširenje na 43 miliona tona).
Sve veća prisutnost "Daeša" i pretnja investicijama povećali su interes drugih zemalja za sukob. Američki Stejt Department obavezao se ojačati saradnju s Mozambikom u borbi protiv droga, ukazujući na veze između krijumčara i ekstremista. Francuska traži uspostavljanje svoje vojne pomorske misije u Mozambiku. Formalno, suprotstavili bi se širenju džihadista; u praksi takođe osiguravaju ulaganja u morske rezerve. Tanzanija je rasporedila trupe u regije koje se graniče s Mozambikom i najavila ofanzivu protiv pobunjeničkih baza s njegove strane granice. Južnoafričke vlasti razmišljaju o slanju snaga u Kabo Delgado, s obzirom da je 3. jula „Daeš“ u svom propagandnom magazinu "Al-Naba" zapretio napadima unutar Južne Afrike ukoliko ta zemlja odluči intervenisati. Kao odgovor na to, vlasti Južne Afrike pokušavaju neutralisati lokalne jedinice "Daeša", za koje veruju da logistički i finansijski podržavaju pobunu. Ekstremisti su uputili slične pretnje Južnoafričkoj razvojnoj zajednici (SADC), čiji su čelnici razgovarali o Mozambiku na samitu 17. avgusta, ali nisu odlučili o regionalnoj intervenciji. U prošlosti je organizacija slala trupe u države članice zaglibljene u krizama, poput DR Konga 1998-1999 ili Lesota 1998.
Privatne snage igraju ključnu ulogu u borbi protiv ekstremista. Brojne privatne vojne kompanije nastojale su podržati mozambičku vojsku protiv džihadista. Nakon posete predsednika Njusija Moskvi 22. avgusta 2019. godine, dodeljen je ugovor "Vagner Grupi", ruskoj privatnoj vojnoj kompaniji. Međutim, kontingent od oko 200 vojnika koji su stigli sledećeg meseca pokazao se nespremnim - Rusi nisu mogli sarađivati sa mozambičkom vojskom, njihove su bespilotne letelice bile beskorisne u gustoj šumi, a u oktobru je ubijeno najmanje sedam vojnika "Vagnera" u zasedama (neki od njih su i obezglavljeni). Ubrzo su njihovo mesto na frontu zauzeli "Dikova savetodavna grupa (DAG)" rodezijskih/zimbabveanskih veterana koji su se u Mozambiku borili protiv RENAMO-a 1980-ih. U aprilu su borbeni helikopteri DAG-a odbranili glavni grad pokrajine Pembu od napada islamista.
Mozambički islamisti menjaju taktiku - više nisu ograničeni na gerilske napade, već će nastojati da stvore teritorijalnu upravu u provinciji, poput Al-Šababa u Somaliji. Interesi globalnih sila i problemi muslimanskog stanovništva u provinciji čine sukob privlačnim u propagandnom smislu za "Daeš", za koji je Afrika postala važno područje širenja nakon gubitka teritorija u Siriji i Iraku. Brutalnost vojske povećaće lokalnu podršku pobuni. Međunarodna teroristička mreža uočava mogućnost za napade na gasnu infrastrukturu, tj. američku ili francusku, na kopnu i na moru. Mozambičke vlasti, za koje bi paraliza ulaganja značila gubitak mogućnosti udvostručenja BDP-a i značajnih budžetskih prihoda, potražiće spoljnu podršku.
Neuspeh Vagnera podstaći će energetske kompanije da odaberu partnere s više iskustva u regiji, poput vojnih snaga SADC-a, smanjujući tako šanse Rusije da igra ulogu u sukobima u Maliju i Burkini Faso, koje ona traži. Verovatno bi se formirala međunarodna vojna misija pod vođstvom Južne Afrike uz učestvovanje Francuske i podršku EU, tako da će Mozambik zapravo postati poprište interesa raznih energetskih kompanija koje će zasigurno koristiti domaće i potencijalne strane turiste kao razlog svoje oružane prisutnosti u ovoj afričkoj zemlji.