SVE UČESTALIJI NAPADI KITOVA UBICA! Naučnici šokirani: Obično to ne rade
Španija je naredila malim brodovima da se klone dalje od dela obale radi opasnosti od susreta s orkama. U izveštaju, izdanom ranije ove nedelje, stoji kako je više od 50 brodova imalo neugodnih bliskih susreta s orkama. U čak 25 incidenata čamci su morali da budu dovučeni do obale.
PROMENILI PLOČU! Ovo su uslovi za ulazak u Novi Zeland - da li konačno otvaraju svoje granice?
PRODAVAC POKUŠAO DA PREKINE SVAĐU PA NASTRADAO: Manijaci ga okružili i UPUCALI zbog PATIKA
MARIJA JE ŽENA KOJA NIKAD NIJE ODUSTALA: Oteli su joj jednogodišnjeg sina, a nakon 21 godinu primila je poziv (VIDEO)
Dvonedeljna zabrana vredi za plovila dužine do 15 metara i to za područje u blizini obale između rta Trafalgar i gradića Barbate. Ovo je drugi put u 11 meseci da je špansko Ministarstvo saobraćaja preduzelo mere kako bi rešilo probleme s orkama koji su zbunili naučnike.
Prošlogodišnja zabrana odnosila se na područje nekoliko stotina kilometra severno. Tada je ministarstvo saopštilo kako je mera nametnuta zbog umešanosti orka u "nekoliko incidenata u obalnom području Galicije, uglavnom s jedrilicama". Vlasti nisu objavile tačnu brojku koliko su brodova orke napale.
Ponašanje orki zbunjuje naučnike budući da im ljudi nisu prirodni neprijatelji.
Deo naučne zajednice ukazuje na stres ugroženih gibraltarskih orki izazvanih nedostatkom hrane, povreda i zagađenja, pa ne isključuje korelaciju između napada i njihovih patnji.
Drugi naučnici, pak, smatraju da su orke jednostavno zaigrane, te da ih raduje da nanose štetu malim brodićima.
Evropski parlament pridaje veliku važnost zaštiti morskog ekosastava. Uzimajući u obzir UN-ov Program održivog razvoja do 2030. i njegove ciljeve održivog razvoja, kao i Konvenciju Ujedinjenih nacija o biološkoj raznolikosti, Evropski parlament snažno podupire ciljeve EU-a u pogledu zaštite najmanje 30 % morskih i kopnenih područja EU-a, koja obuhvataju dovoljno raznolik raspon staništa i ekosastava kao što su šume, močvarna područja, tresetišta, travnjaci i obalni ekosastavi, i stroge zaštite najmanje 10 % morskih i kopnenih područja EU-a, uključujući sve preostale primarne šume i prašume te druge ekosastave; naglašava da bi ti ciljevi trebali biti obavezujući i da bi ih države članice trebale da sprovode na nacionalnom nivou, u saradnji s regionalnim i lokalnim vlastima te u skladu sa naučno utemeljenim kriterijumima i potrebama biološke raznolikosti, uzimajući u obzir razlike u veličini i udelu prirodnih područja u svakoj državi članici te regionalne i lokalne okolnosti.