ŠVEDSKA STRATEGIJA I NIJE TOLIKO EFIKASNA: Ništa od kolektivnog imuniteta, a pored korone preti im JOŠ JEDNA OPASNOST
Nijedna zemlja poput Švedske nije pobrala toliko istovremenih pohvala i kritika zbog svog odgovora na pandemiju korona virusa. Gotovo svakodnevno mogle su se čuti žučne rasprave o kontroverznom "švedskom modelu" između onih koji su tvrdili da je zemlja pronašla jedinstveno efikasan način da se izbori sa krizom, do onih koji su smatrali da je to recept za katastrofu.
Sada kada je, kako se tvrdi, najgore iza nas, podvlače se crte i sabiraju rezultati. A surove brojke i analize sugerišu da je ipak ovaj drugi tabor bio u pravu.
Šta je Švedska uradila drugačije?
ŠOKANTNA SAZNANJA NAUČNIKA IZ VUHANA: "Radili smo TRI soja korone i nijedan se NE PODUDARA sa ovom pandemijom"
RUSKI LEK PROTIV KORONE SVE BLIŽI: Za četiri do osam nedelja biće završena klinička ispitivanja
Skandinavska zemlja je odmah privukla pažnju celog sveta svojim radikalno drugačijim pristupom. Škole, vrtići, barovi, restorani, skijališta, sportski klubovi, frizerski saloni: svi su ostali dugo otvoreni, nedeljama nakon što se praktično sve pozatvaralo u ostatku Evrope.
Naime, Švedska je pokušavala da izgradi kolektivni, odnosno imunitet stada, smatrajući da je kontraproduktivno uvesti stroga ograničenja i dopuštajući virusu da se širi kod stanovništva koje ne važi za najugroženije.
Švedska vlada je zabranila okupljanja za više od 500 ljudi, uvela nastavu na daljinu i ljubazno zamolila svoje građane da se pridržavaju socijalne distance. Ukratko, vlada je verovala svojim građanima da će poštovati preporuke i ostavila im je dosta slobode, uzdajući se u njihovu odgovornost.
Prema projekcijama vodećeg epidemiologa Andersa Tegnela, Stokholm je trebalo da stekne kolektivni imunitet već ovog meseca. Prema rečima švedskih vlasti, zemlja je uspela da ojača imunitet mladih i zdravih, ali i da istovremeno smanji stopu smrtnosti u odnosu na druge zemlje.
Međutim, poslednje ostraživanje pokazuje da je, uprkos opuštenim merama, samo 7,3 odsto stanovnika prestonice uspelo da stekne imunitet do kraja aprila. Studija je rađena na osnovu 1,1 miliona testova iz cele Švedske, a objavljene su samo brojke za prestolnicu.
Cilj studije o antitelima je bio da se utvrdi da li postoji potencijal za kolektivni imunitet, odnosno da li je dovoljan broj u populaciji razvio imunitet, čime bi zaraza prestala da se širi. Istraživanje će trajati osam nedelja, u okviru kojih će svakih sedam dana biti rađen isti broj testova na antitela. Rezultati za druge gradove biće kasnije objavljeni.
Švedska zdravstvena agencija objavila je u sredu da se rezultati tog istraživanja poklapaju sa njihovim modelima da je gotovo trećina Stokholma zaražena.
- Malo je manje nego što smo očekivali, ali ne puno, možda za jedan do dva postotna boda - rekao je Tegnel.
Ipak, iako koncept kolektivnog imuniteta još nije ispitan u slučaju korona virusa, pa se ne zna koliko traje imunitet od zaraze kod izlečenih pacijenata, opšte prihvaćeni stav je da je za postizanje kolektivne zaštite potrebno da antitela stekne između 70 i 80 posto populacije.
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) nedavno je objavila da su svetska istraživanja pokazala da su antitela pronađena kod malog broja ljudi, između 1 i 10 posto populacije, što se poklapa sa rezultatima u Španiji i Francuskoj.
Među kritičarima pristupa svoje države je Bjorn Olsen, profesor zaraznih bolesti na univerzitetu u Upsali koji smatra da je koncept kolektivnog imuniteta "opasan i nerealan" u slučaju kovida-19.
- Mislim da je imunitet krda daleko od nas, ako ga ikad i postignemo - rekao je on.
Iako je Švedska zabeležila daleko manje slučajeva korona virusa (blizu 33.000) u poređenju sa evropskim zemljama poput Italije i Nemačke, broj slučajeva smrtnosti od korona virusa po glavi stanovnika je među najvišim na svetu.
- Švedska je prošle nedelje izbrojala najviše smrtnih slučajeva od korona virusa u Evropi po glavi stanovnika tokom nedelju dana, pokazuju podaci časopisa "Our World In Data - istraživačke publikacije sa sedištem na univerzitetu Oksford.
U Švedskoj je preminulo skoro 4.000 ljudi, a ta zemlja ima 10,23 miliona stanovnika. Broj smrtnih slučajeva je mali u poređenju sa brojem ljudi koji su izgubili bitku sa korona virusom u drugim velikim zemljama, ali u odnosu na broj stanovnika Švedske, crna statistika je u skladu sa zemljama u kojima je epidemija daleko više uzela maha.
Podaci su pokazali da je Švedska imala 6,25 umrlih na milion stanovnika tokom prošle nedelje.
Poređenja radi, Velika Britanija je prosečno beležila 5,75 umrlih na milion stanovnika tokom istog sedmodnevnog perioda, Belgija u proseku 4,6, Francuska 3,49, a Italija u proseku 3.
Kada je Švedska krenula posebnim putem u borbi protiv pandemije korona virusa, obećala je starijim sugrađanima da će oko njih podići zaštitni zid. Zaštita starih osoba proglašena je glavnim stubom švedskog kursa, ali su mnogi još tada predviđali da će strategija zapravo značiti "žrtvovanje" najstarijih. Ispostavilo se ne bez razloga.
Podaci Nacionalne službe za zdravstvo i socijalna pitanja pokazuju da se znatno više od polovine smrtnih slučajeva dogodilo u u domovima za negu starih i bolesnih, kao i među ljudima koje su zbrinjavale službe za kućnu negu. Broj umrlih je i među njima bio znatno veći nego u susednim zemljama, pa je i na sajtu finske državne televizije YLE osvanuo naslov: Švedska je "žrtvovala stare sugrađane".
Čak i samouvereni predstavnici vlasti priznaju da su što se toga tiče doživeli neuspeh, pravdajući se time da „nisu znali koliko je katastrofalna situacija u švedskim staračkim domovina“, kako je u jednoj emisiji izjavio šef Zdravstvene službe Johan Karlson.
Mnogi sada podsećaju da je ta katastrofa mogla da bude izbegnuta, samo da je vlada na vreme poslušala upozorenja. Naime, u zemlji je opšte poznato da zbog štednje i privatizacije u tom sektoru, u domovima vlada opšta nestašica.
Švedska je zabranila posete u domove za stare i nemoćne 31. marta. Ali, kao i u većini evropskih zemalja, porodice i osoblje bili su zabrinuti zbog toga što je zaštitna odeća stigla prekasno, a neki zaposleni su na početku epidemije odlazili na posao uprkos tome što su već uveliko imali simptome kovida-19.
Sa druge strane,kako prenosi Bi-Bi-Si, mnogi zdravstveni radnici smatraju da je do velikog broja smrtnih slučajeva među starima došlo zbog naredbe da se te osobe ne šalju u bolnicu, a sprečavano je i propisivanje terapije kiseonikom bez odobrenja lekara, bilo da je reč o akutnoj bolesti ili kao deo palijativne nege.
- Rekli su nam da nikoga ne šaljemo u bolnice, čak i ako osoba ima 65 godina, na primer, i može da živi još dugo. Rekli su nam da ih ne šaljemo u bolnice - ispričala je jedna medicinska sestra iz Stokholma.
U pozadini švedske strategije je stav da je rizik koji donosi neometano širenje virusa vredan očuvanja ekonomije. Čitava ideja svodi se na to da će izbegavanje zatvaranja zemlje i stogog karantina sačuvati zemlju od velikih privrednih gubitaka.
Strategija je, međutim, omanula i na tom planu, prvenstveno jer je previdela nešto jako bitno - iako Švedska nije bila zatvorena, sve ostale zemlje jesu. Žrtve su veće nego što se očekivalo, svakako prevelike da bi se opravdale "većim dobrom", a šta se u međuvremenu desilo sa privredom koju je vlada toliko štitila?
Prema prvim zvaničnim podacima, činilo se da je švedska ekonomija privremeno izbegla prvi udar krize. Njen BDP je u martu pao samo za 0,3 odsto, dok je u ostatku evrozone taj procenat iznosio 3,8. Međutim, slažu se ekonomisti, na duge staze to nije bilo održivo ekonomsko rešenje. Dakle, ni Švedska neće uspeti da izbegne "ekonomski metak" pandemije, a Evropska komisija predviđa da će njen BDP u ovoj godini pasti za 6,1 odsto.
Centralana banka Švedske ima još sumorniju prognozu i predviđa pad BDP-a od 7-10 odsto. Nezaposlenost bi mogla da dostigne između devet i 10,4 odsto. Ovi rezultati možda i ne deluju toliko katastrofalno za nekoga ko dolazi sa našeg regiona, ali su za jednu bogatu skandinavsku zemlju razlog za uzbunu.
Ove loše prognoze rezultat su toga što se Švedska ekonomija velikim delom oslanja na izvoz, posebno u Veliku Britaniju i evrozonu, koje su obe proteklih meseci bile zatvorene i pod strogim restriktivnim merama.
JEDVA SU DOČEKALI: Italijani su ukinuli blokadu zbog korona virusa, a ovo je PRVA STVAR koju su uradili (VIDEO)
"Oni su bili među nama": Čuveni list odao počast žrtvama korona virusa - pogledajte naslovnu stranu Njujork Tajmsa (FOTO/VIDEO)
KORONA SEJE SMRT U BRAZILU: Stopa smrtnosti se udvostručila među autohtonim stanovnicima (VIDEO)
Kako je Japan uspeo da pobedi koronu bez restriktivnih mera
UBEDLJIVI POBEDNICI PANDEMIJE: Izborili se sa koronom BEZ IKAKVIH restriktivnih mera