Skip to main content
  • Read more Autoput Društvo

    Najkrvaviji srpski DRUM odlazi u istoriju: Za pola veka ZAVIO u CRNO hiljade ljudi

  • Read more Hronika Hronika

    UŽAS u Vrnjačkoj Banji: Tri žene se OTROVALE dok su brale pečurke

  • Read more Plastična kesa Vesti

    ZBOGOM plastičnim kesama: Nove generacije biorazgradivih kesa moći će da se JEDU (VIDEO)

  • Read more Ukrajinski vojnici okolina Slavjanska Svet

    UKRAJINA SPREMA PAKAO RUSIMA: U Donbas prebačena ZABRANJENA oružja! (VIDEO)

  • Read more 2cellos Vesti

    OVO GRMI DO KIJEVA: 2CELLOS objavili spot za "Seven Nation Army" koju će izvesti na finalu LŠ! (VIDEO)

  • Read more KK Fenerbahče Košarka

    OKUPACIJA! Pogledajte koliko je Turaka došlo u Beograd da bodri SRPSKI Fenerbahče! (VIDEO+FOTO)

  • Read more FK Crvena zvezda Fudbal

    NAJGORI SCENARIO: Zvezda dobila NAJTEŽEG potencijalnog rivala u DRUGOM kolu kvalifikacija za Ligu šampiona

Rat Rusije i Amerike?

SVET IZMEĐU DVE IMPERIJE: Kakva je budućnost odnosa SAD i RUSIJE?

Foto: SD/ilustracija
Sukob garantuje obostrano uništenje, saradnja jedina nada čovečanstva

Već više od sedamdeset godina međunarodni odnosi su znatno oblikovani odnosima dve najmoćnije svetske sile.

Veze Amerike i Rusije uvek su bile nešto posebno uz dužno uvažavanje velikih sila poput Nemačke, Velike Britanije, Kine, Indije. Susreti i dogovori Rusa i Amerikanaca bili su prožeti međusobnim uvažavanjem, divljenjem ali i intrigantnom zagonetnošću. Njihove veze bile su obeležene najčešće rivalstvom i napetostima, ali bilo je i razdoblja saradnje.

Odnosi Sjedinjenih Američkih Država i Ruske Federacije presudno utiču na svetska politička zbivanja već decenijama a izgleda da će se taj trend nastaviti i u vremenima koja su ispred nas. 

DRAMA U PARIZU: Likvidiran muškarac koji se automobilom zakucao u policiju! (VIDEO)

KATAR TRAŽI UKIDANJE BLOKADE: Saudijci prete višegodišnjom izolacijom!

Premda bilateralni odnosi postoje već vekovima, moderno doba odnosa započelo je 1941. U Drugom svetskom ratu Vašington i Moskva bili su bliski saveznici zahvaljujući pretnji nacifašizma koji je opasno pretio i jednima i drugima.

Tramp i Putin
Foto: Srbija Danas

Nakon uništenja smrtne pretnje, od 1945. do 1991. trajao je Hladni rat. Kao dve jedine preostale supersile, Amerika i Rusija takmičile su se ko će nametnuti svoje političko-društveno uređenje što većem delu sveta. Nuklearna i svemirska trka promenile su i uvele svet u naučno doba. Ipak razdoblja detanta pokazivala su da "obostrano garantovano uništenje" traži saradnju.

Raspadom SSSR-a, Amerika je trijumfovala i činilo se da Pax Americana nema alternativu. Tako je bilo devedesetih, ali već nakon 11. septembra 2001. videlo se da tako više neće ići. Dok je prvih 10-12 godina novog milenijuma više dominirala saradnja nego sukobi, to se počelo menjati tzv. Arapskim prolećem, a ukrajinska kriza je 2014. odvela američko-ruske odnose na hladnoratovske grane.

Oporavak i širenje ruske moći osujetilo je američku globalnu moć uz neizostavno uzdizanje Kine. Već tri godine kriza sve dublje karakteriše bilateralne odnose. Donald Tramp je nedavno izjavio da su odnosi s Rusijom na rekordno niskom nivou, a Vladimir Putin da je američka spoljnja politika uvek ista bez obzira ko bio predsednik. Oboje je zapravo tačno. Pitanje je što će se događati dalje.

SIMBOL PORAZA FRANCUSKE POLITIKE: Ipak će ruski helikopteri leteti sa "mistrala"

NATO kao prepreka

Otopljenje odnosa bi se moglo odvijati ako Amerika odustane od izvoza demokratije i širenja NATO-a, od političkih i vojnih intervencija širom sveta, ali i zbog drugih pitanja u zajedničkom interesu. Zahlađenje odnosa bi se moglo događati zbog jednostranog pokušaja širenja uticaja jedne ili druge sile i bilo kakvih nasilnih pokušaja izmene geopolitičkih odnosa. Dobri ili loši odnosi će se temeljiti na nekoliko glavnih polja: NATO savez, Ukrajina, Kina, Sirija i Bliski istok, međunarodni terorizam, kontrola nuklearnog naoružanja i uzdizanje novih sila.

Očito je NATO savez glavna prepreka mirnoj koegzistenciji. Raspadom SSSR-a raspao se i Varšavski pakt, dok se NATO nije reformirao ni ukinuo već je započeo novu ekspanziju kao zaštitni štit protiv eventualne ruske pretnje u budućnosti. 

Mada je bilo inicijativa da se i Rusija integrira u NATO, one su sve propale. Ako bi Rusija ušla u NATO to bi označilo NATO vojnom silom Saveta bezbednosti UN-a. NATO bi se reformisao pa bi Rusija postala ravnopravan partner sa SAD i drugim velikim silama. Budući da su uvek u NATO, SAD imale hegemoniju, to nije moguće. Najbolje rešenje za rusko-američke odnose bi bilo da se NATO ne širi dalje na istok i da odbaci antirusku retoriku. U pakt ne bi ulazile Ukrajina, Gruzija, Švedska i Finska. Međutim, čak i ako bi se to dogodilo, samo postojanje NATO uvek će biti kamen spoticanja između Moskve i Vašingtona.

nato, brisel
Foto: Profimedia

Ukrajina i Bliski istok

Ukrajinsko pitanje je problem na kojem su odnosi i pali na dno. Amerikanci uslovljavaju ukidanje sankcija nerealnim zahtevima Rusima da odustanu od Krima i Donbasa. Kad se takvi nerealni zahtevi uzmu u obzir onda je razumljivo da će sankcije ostati na snazi duže vrijeme. Krugovi u Pentagonu, Stejt Departmentu i CIA smatraju da je Putinova spoljna politika opasna i da Rusiju treba izolovati. Međutim, pre ili kasnije sankcije će se opravdati nekim drugim razlogom ili će biti ukinute kao deo američke strategije da više koristi donosi ukidanje sankcija.

Sudbina Ukrajine je neizvesna ali izvesno je da bi deljenje uticaja 50-50% u Ukrajini između Zapada i Istoka bio pun pogodak. 

Bliski istok će i dalje biti opasno polje gde danas SAD i Rusija vode tzv. "proxy" ratove a mogući su čak i direktni sukobi u budućnosti. Ako postoji deo sveta idealan za globalni rat onda je to nažalost Bliski istok. Amerika se drži osovine partnerstva s Izraelom i Saudijskom Arabijom ali sama nikako ne može uvesti red. Ruski uticaj preko Irana, Sirije, Kurda, Turske i čak Izraela je značajan i Rusi su činilac koji je doneo svežinu i donekle ravnotežu odnosa na Bliskom istoku. Izgledno je da će rat u Siriji završiti nekim američko-ruskim kompromisom.

RATNE IGRE na Baltiku: Posle NATO, slede vojne vežbe RUSIJE i KINE

Međutim, radikalni džihadisti dugoročno povezuju i Ruse i Amerikance. Terorizam radikalnih islamista je najbolja platforma za zajedničku saradnju. I Putin i Tramp su više puta isticali da im je uništenje džihadističkih terorista prioritet. Pre nekoliko godina Putin je za govornicom u Ujedinjenim narodima pozvao na stvaranje zajedničke koalicije država koja bi se borila protiv IS i radikalnog islamskog terorizma. To je nešto što pogađa i Rusiju, i ona je, svakako, spremna sa SAD krenuti u akciju uništenja terorizma. Takva akcija bi podrazumevala koalicionu vojnu kopnenu invaziju međunarodnih trupa koje bi se obračunale s teroristima u njihovim bazama na Bliskom istoku. Ako se džihadisti zaista žele uništiti najbolje rešenje je vojna čizma na terenu.

Američki i ruski nuklearni arsenal je impresivan pa je kontrola i njegovo smanjenje zajednički prioritet obe sile. Sjedinjene Države poseduju ukupno 7100 nuklearnih bojevih glava. SAD ima 1367 strateških nuklearnih bojevih glava raspoređenih na interkontinentalne balističke rakete, strateške bombardere i podmornice. Prema američkom ministarstvu odbrane, SAD poseduje 4571 aktivnu i neaktivnu bojevu glavu a oko 2500 bojevih glava je povučeno iz službe i čeka rasklapanje.

Ruska Federacija poseduje ukupno 7300 nuklearnih bojevih glava. Od te brojke 1796 je strateških nuklearnih bojevih glava raspoređenih na interkontinentalne balističke rakete, strateške bombardere i podmornice. 3200 bojevih glava je povučeno iz upotrebe i čeka rasklapanje. Početkom godine u telefonskom razgovoru Tramp je Putinu izrazio nezadovoljstvo oko sporazuma Novi start iz 2011. koji će trajati najmanje do 2021. U interesu obe strane je novi sporazum oko kontrole razornog oružja, detalji su nepoznati, ali svakako je za očekivati smanjenje broja nuklearnih bojevih glava.

Strateške nuklearne snage Rusije
Foto: Profimedia

I na kraju, današnji globalni politički poredak je multipolaran zbog uzdizanja Kine, Indije, Brazila, Južne Afrike, Turske i Indonezije. Stoga Rusija i SAD nemaju "duopol" kao što su ga posedovali u Hladnom ratu. Nove snažne sile nisu ultimativno vezane za jednu ili drugu stranu te traže svoje mesto u svetu koji se brzo menja što međunarodne odnose čini komplikovanijim i složenijim nego ranije.

Zato će multipolarnost, tj. svet sa više snažnih sila doprineti rusko-američkom manevrisanju između detanta i sukoba.

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD svet

SD info

SD hronika

SD sirija

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD beogradski izbori

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Pretežno vedro
22 Beograd