Skip to main content
Donald Tramp

TRAMP NE ŽELI RAT U IRANU, ALI GA ŽELE NJEGOVI "JASTREBOVI": Ukoliko SAD oslabe pritisak, moguće spuštanje tenzija

Foto: Profimedia
Porast tenzija između SAD i Irana istakao je razilaženja u pogledima administracije predsednika Donalda Trampa i evropskih saveznika, dok i u samom Vašingtonu rastu sumnje u navode o ozbiljnosti pretnji iz Irana po američke trupe.

Saveznici Sjedinjenih Država počinju da se protive vojnom odgovoru Trampove administracije na ono što ona naziva "kredibilnim pretnjama" od strane Irana prema američkim trupama na Bliskom istoku, jer naviru strahovi da Sjedinjene Države kreću u još jedan nesmotreni sukob u regionu.

Zamerka savezničkog zvaničnika, britanskog generala Krisa Gajka da ne vidi "povećanu pretnju" od snaga koje podržava Iran, kao i hladan prijem američkog državnog sekretara Majka Pompea u Evropi tokom njegove nedavne posete, te odluka Španije da opozove fregatu iz grupe američke mornarice koja se nalazi u Persijskom zalivu, prema oceni stručnjaka, odražavaju rastuću napetost između Sjedinjenih Država i njenih saveznika oko tvrdog stava administracije protiv Teherana, te naglašavaju raskol sa Evropom u vezi sa Trampovom odlukom da se povuče iz nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.

Napad islamista na naftno polje u Libiji: Vojnik ubijen, četiri osobe kidnapovane

Napad islamista na naftno polje u Libiji: Vojnik ubijen, četiri osobe kidnapovane

ZA NJIH ZAKON NE VAŽI! Američki KOLJAČI neće stati pred LICE PRAVDE, Tramp doneo ŠOKANTNU ODLUKU

ZA NJIH ZAKON NE VAŽI! Američki KOLJAČI neće stati pred LICE PRAVDE, Tramp doneo ŠOKANTNU ODLUKU

NOVA EVROPA protiv "OKUPACIJE BRISELA"! Salvini, Le Penova i Vilders pozvali na suprotstavljanje IZDAJI (VIDEO)

NOVA EVROPA protiv "OKUPACIJE BRISELA"! Salvini, Le Penova i Vilders pozvali na suprotstavljanje IZDAJI (VIDEO)

Džim Taunsend, bivši visoki zvaničnik Pentagona, izjavio je da evropski saveznici, koji su već skeptični prema Trampovoj spoljnoj politici, vide paralele s invazijom na Irak, pogotovo zato što se čini da je Trampov "šaljivi" savetnik za nacionalnu bezbednost, Džon Bolton, pažnju administracije usmerio na Iran.

- U Evropi nije popularno umeti za Donalda Trampa - rekao je on.

Zaista, postoje znakovi da bi Sjedinjene Države mogle krenuti u konfrontaciju, bilo namerno ili slučajno, pa dodaje da Pentagon navodno priprema ratne planove koji uključuju slanje 120.000 vojnika u region. Tramp je izveštaj nazvao "lažnim vestima", ali je i dodao: "Ako bismo to uradili, poslali bismo mnogo više trupa".

Skepticizam zbog upitnog kredibiliteta

Trampova administracija, koja je prezirala istinu i svesno omalovažavala svoje saveznike, sada se suočava s teškim teretom istorije i dokazivanja, jer se bori oko tenzija s Iranom, nakon dvogodišnje sistemske gradacije ekonomskog, diplomatskog i, konačno, vojnog pritiska na Teheran, Bela kuća sada suočava sa skepticizmom zbog svojih upozorenja i bombastičnih govora o iranskoj pretnji američkim snagama.

Podele oko prirode problema izbile su na otvoreno u utorak u neobičnom prikazu transatlantske vojne nesloge. Britanski general, koji je bio zamenik zapovednika vojne koalicije protiv ISIS-a pod vođstvom SAD-a, rekao je da nije bilo "povećane pretnje" od snaga koje Iran podržava u Iraku i Siriji, što je u suprotnosti sa američkim obaveštajnim podacima. Portparol Centralne komande SAD-a izjavio je da komentari general-majora Gajka "protivreče identifikacionim verodostojnim pretnjama koje su dostupne obaveštajnim službama SAD-a i saveznika u vezi s iranskim snagama u regionu".

U regionu koji je prožet konfliktima, teorijama zavere i borbama za moć kao što je Bliski istok, magla rata je uvek gusta, napominju dalje stručnjaci ocenjujući da bi se moglo desiti da Iran namerno testira SAD kao odgovor na eskalaciju Vašingtona i da administracija jednostavno prenosi, a ne preteruje pretnje.

Postoji sumnja među američkim saveznicima i domaćim kritičarima Donalda Trampa o motivima ključnih igrača u timu Bele kuće, neizvesnosti o ponekad nestalnim instinktima predsednika i širem preziru za njegovu buldožersku spoljnu politiku, a Trampova neprestana borba protiv činjenica i poricanje očigledne istine može takođe značiti da se njegov kredibilitet dovodi u pitanje, čak i ako izdađe pred naciju da govori o onome što se može posmatrati kao verodostojna pretnja.

Nepoverenje u tim za nacionalnu bezbednost

SAD su pojačale upozorenja o pretnjama iz Irana, ali se između Bele kuće, Pentagona, CIA i američkih zvaničnika vodi žestoka debata koliko bi zapravo Trampova administracija trebalo da budu uznemirena zbog novih obaveštajnih podataka o Iranu. Osnova novih obaveštajnih podataka su fotografije koje prikazuju potpuno opremljene rakete na malim brodovima u Persijskom zalivu koje su postavile iranske paravojne snage, što je podstaklo bojazni da bi Revolucionarna garda mogla ispaliti na vojne brodove SAD, a drugi podaci ukazuju na pretnje komercijalnim brodovima i pretnje napadima arapskih ekstremista povezanih sa Iranom na američke trupe u Iraku.

Fotografije su različita vrsta upozorenja u odnosu na ranije pretnje iz Irana. Zajedno s drugim obaveštajnim podacima, fotografije mogu ukazivati da se Iran priprema za napad na snage SAD – tako misli, državni sekretar Majk Pompeo, dok drugi zvaničnici, uključujući Evropljane, Iračane, članove obe partije u Kongresu i neke druge u administraciji, kažu da bi potezi Irana mogli biti odbrana od navodnih provokacija SAD. U svakom slučaju, pitanja o obaveštajnim podacima i žalbe poslanika da nisu obavešteni o tome odražavaju duboko nepoverenje u Trampov tim za nacionalnu bezbednost.

Tramp ne veruje u rat s Iranom

Mada je Trampova administracija u stanju pripravnosti zbog navodnih kredibilnih pretnji iz Irana, sam predsednik je nezadovoljan nekim od svojih najvećih saveznika, za koje misli da bi mogli odvući SAD u vojni sukob s Iranom i srušiti njegovo obećanje da će povući zemlju iz skupih ratova. Tramp je više za diplomatski pristup smirivanju tenzija i želi da razgovara direktno s iranskim liderima, a predsednik se prošle nedelje i vikenda rasrdio zbog, kako smatra, ratnog planiranja koje ide ispred njegovog razmišljanja. Bolton, koji zagovara promenu režima u Iranu, "prosto je na različitom mestu" u odnosu na Trampa, iako je predsednik sam bio oštar kritičar Irana i pre nego što je angažovao Boltona kao savetnika za nacionalnu bezbednost.

Amerikanci
Foto: Profimedia/ilustracija

Tramp "želi da razgovara s Irancima, on želi dogovor" i otvoren je za pregovore s iranskom vladom, rekao je zvaničnik koji dodaje da Trampu ne odgovara priča o promeni režima jer ga podseća na odluku o uklanjaju iračkog predsednika Sadama Huseina pre invazije SAD 2003. godine.

Tramp je ranije rekao da je rat u Iraku bio velika greška koja se mogla izbeći i njegova politička podrška koju uživa delom je izgrađena na ideji da ne treba ponavljati tako skupo trošenje američke krvi i novca, dok je Trampova prvobitna politika prema Iranu, pre dolaska Boltona, bila usmerena na neutralizovanje nuklearnog sporazuma kako bi se došlo do novog sa strožim uslovima za Iran.

Ko je odgovoran za tenzije?

Cilj Trampove tvrde politike prema Iranu je da režim u Teheranu prekine svoju podršku terorističkim aktivnostima i da ponovo pregovora o nuklearnom sporazumu i ne treba kriviti američkog predsednika ako Iran na pritisak reaguje napadima na Amerikance. Solidarnost je uobičajena domaća reakcija kad SAD povuku svoje diplomate iz strane zemlje zbog bezbednosnih pretnji, ali da sada "lojalna opozicija reaguje na pretnju iz Irana krivljenjem predsednika Trampa".

Kao pažljivi posmatrači američke politike, Iranci će verovatno primetiti da neke demokrate krive Trampove preventivne poteze za porast neprijateljstva, što može navesti Iran da misli da se može izvući sa bezobzirnim napadima na Amerikance.

Cilj strategije SAD, nije da započne sukob već da primora Iran da prekine podršku terorizmu i da ponovo pregovara o nuklearnom sporazumu. Tramp je pozvao Iran da razgovori krenu iz početka i Evropljani mogu pomoći pridruživanjem kampanji pritiska, umesto da lobiraju u Vašingtonu da popusti pred pretnjama Teherana. S pretnjama Irana da će napustiti nuklearni sporazum i evropskim kompanijama neradim da prkose američkim sankcijama Iranu, Evropa nema razloga da povlađuje režimu u Teheranu.

Švarceneger MUČKI NAPADNUT S LEĐA, nije ni shvatio šta se dešava! Pogledajte kako ga je MLADIĆ patosirao (VIDEO)

Švarceneger MUČKI NAPADNUT S LEĐA, nije ni shvatio šta se dešava! Pogledajte kako ga je MLADIĆ patosirao (VIDEO)

DEČAK (2) preživeo tri dana SAM U DIVLJINI, a evo šta je prvo rekao kada su ga PRONAŠLI (VIDEO)

DEČAK (2) preživeo tri dana SAM U DIVLJINI, a evo šta je prvo rekao kada su ga PRONAŠLI (VIDEO)

"SAČUVALI SMO PRAVA MILIONA RUSA": Odluka o povratku Rusije u SE odjeknula Starim kontinentom

"SAČUVALI SMO PRAVA MILIONA RUSA": Odluka o povratku Rusije u SE odjeknula Starim kontinentom

Obamina administracija se kockala da će nuklearni dogovor podstaći Iran da promeni svoje ponašanje. Ta opklada je izgubljena i Trampov pristup sa sankcijama i diplomatskim pritiskom primorao je režim u Teheranu na teške izbore oko podrške ekstremistima u inostranstvu dok se suočava sa sve većim nemirima kod kuće.

Prava pozadina bliskoistočnih tenzija jeste da se Iran loše ponaša zato što Trampova politika maksimalnog pritiska funkcioniše. SAD su nedavno Revolucionarnu gardu označile kao terorističku organizaciju, što je ugrozilo njene poslovne interese, dok su zatvorile rupe u prodaji iranske nafte i najavile nova ograničenja na izvoz metala. Sve to je dovelo do gneva i pretnji Teherana.

Ako Iran ili njegovi saveznici reaguju na taj pritisak ubijanjem Amerikanaca, ne treba kriviti Trampa, već "državne sponzore terorizma u Iranu".

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD svet

SD kosovo

SD info

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD beograd

SD društvo

SD drug nije meta

Vremenska prognoza
Clear sky
30 Beograd