Trbuhom za kruhom: Milioni ljudi koriste pravo slobode kretanja radnika unutar EU

Omogućavanje slobode kretanja radnika unutar Evropske unije u funkciji stvaranja i jačanja unutrašnjeg tržišta i realizacije važnih ciljeva socijalne politike jedan je od temelja evropskog projekta još od začetka 1957. godine.

Istraživanja pokazuju kako se iz godine u godinu povećava broj ljudi koji koriste pravo slobode kretanja radnika unutar država članica. Sloboda kretanja se tako smatra ključnom za stvaranje pravog jedinstva među državljanima EU.

Što je veći ekonomski standard države članice, to manje njenih državljana traži posao u drugoj državi članici, a ista država je naravno atraktivnija za imigraciju od strane državljana drugih država članica.

Treba napomenuti da se široka prava na slobodno kretanje na području EU odnose isključivo na državljane država članica. 

Sloboda kretanja ljudi danas predstavlja nužan uslov ne samo funkcionisanja unutrašnjeg evropskog tržišta, već i sprovođenje temeljnih prava građana EU i njihovih porodica. A to se najbolje vidi u činjenici da su ovo pravo dosad koristili i koriste milioni ljudi.

Sloboda kretanja radnika doprinosi razvoju tržišta rada, jer omogućava preraspodelu radne snage među državama članicama, a određena je Ugovorom o funkcionisanju EU.

Građanima EU se tako garantuje širok spektar različitih prava: zabrana diskriminacije u pogledu zapošljavanja i radnih uslova, pravo na boravak u drugoj državi članici radi zapošljavanja i nakon što je prestao radni odnos, pravo na spajanje porodice, socijalno osiguranje…

Sa druge strane, radnici koji dolaze iz država koje su u pregovorima za članstvo, imaju vrlo ograničena prava.

Sloboda kretanja se smatra ključnom za stvaranje pravog jedinstva među državljanima država članica, ali ima i određene mehanizme zaštite.

U svetlu današnjih događaja, neke države članice pokušavaju zadržati kontrolu nad migracijama, a evropski sud nastoji da to ograniči, tako da pravila o slobodi kretanja dolaze u konflikt sa mogućnostima države članice da reguliše svoje tržište rada. Zbog neprestanog kretanja radne snage dolazi i do ograničenja migracija - nekad i suprotno pravu EU.

Prava slobode kretanja radnika mogu biti ograničena razlozima javnog poretka, javne bezbednosti ili javnog zdravlja u svrhu zaštite suvereniteta i interesa države, a dilemu oko njihovog različitog tumačenja rešava Sud EU svojom praksom.

Pitanje slobode kretanja radnika usko je povezano i s pitanjem državljanstva, migracijama, socijalnom sigurnosti... 

Ideja o slobodi kretanja ljudi prvobitno je nastala iz ekonomskih razloga.

Veća razmena između privrednih subjekata jednostavno je dovodila do povećanja i rasta standarda. EU danas pod pojmom kretanja ljudi, međutim, obuhvata sve kategorije građana što uključuje i sve koji su ekonomski neaktivni iliti nezaposleni. Uslov je samo da imaju dovoljno finansijskih sredstava za život.

Načelo zabrane diskriminacije primenjuje se na kretanje ljudi iz jedne države članice u drugu, bilo radi zapošljavanja, bilo kao osobe koje ne obavljaju ekonomsku aktivnost. 

Danas EU ima mnoge nedostatke, ali zahvaljujući njoj nije bilo sukoba magnitude Drugog svetskog rata duže od 70 godine (izuzev sukoba na Balkanu). Danas je dom za više od 500 miliona ljudi i mnogima iz siromašnijih država članica nudi mogućnost za bolji život zahvaljujući slobodi kretanja radnika.