TRKA ZA PREDSEDNIKA SAD: Koliko je težak put do trona?
Američki predsednički izbori jesu dug i složen politički proces kroz koji se na svake četiri godine bira predsednik Sjedinjenih Američkih Država. Izbori se odvijaju u nekoliko faza, uslovljenih specifičnostima američkog političkog sistema.
Izborni proces se nije značajnije menjao od nastanka američke države do danas. Prvi predsednik SAD je bio Džordž Vašington, u periodu od 1789. do 1797. godine.
KOLIKO JE BAJDEN LOŠ IZBOR ZA SRBIJU? Ako Džo pobedi, Amerika zaoštrava stavove prema nama, želi NEZAVISNO KOSOVO
OVO JE PRISTALICAMA OBEĆAO TRAMP: Stigao i da potkači Bajdena! (VIDEO)
DONALD TRAMP OPTUŽUJE RADIKALNU LEVICU: Bajden dovodi građane u opasnost! (VIDEO)
Izbori za predsednika Amerike se održavaju svake četiri godine na Dan izbora, koji se održava prvog utorka (posle prvog ponedeljka) u novembru. Predsednički izbori za 2020. godinu biće održani 3. novembra 2020. godine.
Da bi stigli do predsedničkog mesta, kandidati moraju da prođu dug proces. Po pravilu, svaka partija, uključujući i one najznačajnije (Demokratsku i Republikansku), bira jednog kandidata koji će odmeriti snage sa kandidatom drugih partija i potencijalnim nezavisnim kandidatima na opštim izborima.
Na proleće ili leto, više od godinu dana od izbora, kandidati najavljuju svoju kandidaturu na mesto predsednika SAD. Tada započinje i izborni proces, unutarstranačkim izborima a zatim na partijskim konvencijama svaka partija bira kandidata za predsedničke izbore. Izabrani kandidat tada najavljuje i početak trke za potpredsednika.
Od septembra pa sve do oktobra, započinju predsedničke debate na kojima učestvuju kandidati a za to vreme, traje i njihova zvanična kampanja gde oni putuju širom države kako bi biračima približili svoje stavove i programe. Po tvrdnjama brojnih stučnjaka, predsedničke debate su od presudnog značaja u izbornoj trci jer često dominantniji kandidat i pobednik, postaje i predsednika Sjedinjenih Američkih Država. U poslednjih pet predsedničkih trka je organizovano po tri predsedničke debate i po jedna debata u kojoj učestvuju kandidati za potpredsednika.
Prvog utorka (nakon prvog ponedeljka) u novembru, američki državljani izlaze na izbore na kojima biraju delegate svojih država koji će na Elektronskom koledžu birati predsednika SAD. Elektronski koledž ili Kolegijum izbornika, već duže vreme izaziva brojne kontroverze. Brojni kritičari tvrde da je Kolegijum izbornika prevaziđen i da sprovodi nedemokratski sistem jer u pojedinim saveznim državama, gde nijedan kandidat nema izrazitu prednost, daje nesrazmeran uticaj na predsednika i potpredsednika. Tokom vremena, postojala je inicijativa da se Kolegijum izbornika prepravi ili da se zameni direktnim izborom ali nijedan predlog izemene amandmana na Ustav SAD, nikada nije prošao u Kongresu. Dvanaestim amandmanom Ustava SAD je regulisano postojanje i funkcionisanje Kolegijuma.
Zanimljivo je napomenuti da do sada, izborna volja građana nikada nije promenjena u Koledžu. Ukupno 538 elektora, koji sačinjavaju Elektronski koledž, okupljaju se prvog ponedeljka, nakon druge srede u decembru, kada biraju predsednika i potpredsednika SAD. Ove godine će to biti 14. decembar. Da bi kandidati bili izabrani, potrebno im je najmanje 270 glasova elektora. U slučaju da nijedan kandidat ne osvoji potrebnu većinu, Predstavnički dom bira predsednika, a Senat potpredsednika.
Početkom januara 2021. godine, Kongres će prebrojavati izborne glasove, a 6. januara će biti proglašen pobednik izborne trke. Već 20. januara će uslediti Dan inauguracije, kada će pobednik izborne trke i zvanično biti proglašen predsednikom SAD. Predsednik tada polaže svečanu zakletvu, kada će s desnom rukom na Bibliji izgovoriti tradicionalne reči "Svečano se zaklinjem da ću verno vršiti dužnost predsednika Sjedinjenih Država i da ću najbolje što umem čuvati, štititi i braniti Ustav Sjedinjenih Država".
Da bi neko uopšte mogao da se kandiduje za ta mesta, neophodno je da ispunjava sledeće uslove: da je rodjeni državljanin SAD, da ima najmanje 35 godina života i da ima prijavljeno prebivalište u Sjedinjenim Američkim Državama u poslednjih četrnaest godina.
Takođe, nijedno lice ne može biti izabrano na položaj predsednika više od dva puta, i nijedno lice koje je bilo na položaju predsednika ili vršilo dužnost predsednika više od dve godine, od roka na koji je neko drugo lice izabrano za predsednika, ne može da bude izabrano na položaj.
Predsednik je vrhovni komandant vojske i ratne mornarice Sjedinjenih Država, kao i zemaljske odbrane u nekoliko država, kada budu pozvane u aktivnu službu SAD; on može zahtevati mišljenje starešina svakog upravnog resora o svakom predmetu koji se odnosi na poslove koji spadaju pod njegovu nadležnost; on ima pravo na odlaganje izvršenja kazni i pomilovanje za krivična dela protiv Sjedinjenih Država, osim u slučaju impičmenta. Predsednik u određeno vreme, prima za svoje usluge nadoknadu, koja ne sme biti ni uvećana ni umanjena u periodu na koji je izabran, i u tom periodu ne sme imati nijedan drugi prihod od strane Sjedinjenih Država, ili bilo koje strane.
Predsednik, potpredsednik i drugi državni službenici Sjedinjenih Država mogu biti uklonjeni sa položaja u slučaju impičmenta (opoziva) i osude za izdaju, podmićivanja ili drugih težih zločina i krivičnih dela.
Ove godine će se za mesto predsednika u mandatu od sledeće četiri godine, boriti aktuelni predsednik SAD, Donald Tramp i kandidat Demokratske stranke, Džozef Bajden.