Skip to main content
Putin i Erdogan

TURSKO "NJET" RUSIJI: Koji su to "viši interesi" koji sprečavaju trajni mir na Kavkazu?

Foto: Profimedia
Ko se protivi okončanju sukoba u Nagorno-Karabahu i zašto?

Kada izbijaju sukobi u kojima su direktni učesnici velike sile, naročito SAD, kao što su bile invazije na Afganistan i Irak početkom ovog veka, ostatak sveta - a govorimo o svetu u kojem je ostala samo jedna vojna super-sila - može samo "gledati", eventualno izraziti svoje neslaganje, ali ne i nešto bitno promeniti.

U drugom slučaju, kada izbije oružani sukob između manjih država, velike sile su tu gotovo od prvog dana u svojoj konstruktivnoj ili destruktivnoj ulozi. Drugim rečima - mogu taj sukob smirivati ili ga namerno rasplamsati.

CELA AUSTRIJA U PANICI: Ponestaje vakcine protiv gripa!

CELA AUSTRIJA U PANICI: Ponestaje vakcine protiv gripa!

Mere koje niko nije očekivao! U jednom gradu MASKE OBAVEZNE SAMO U CENTRU, a pod strogim pravilima su i deca!

Mere koje niko nije očekivao! U jednom gradu MASKE OBAVEZNE SAMO U CENTRU, a pod strogim pravilima su i deca!

DA LI JE ANTIKOVID SPREJ NOVI SPAS ZA SVET? Može se kupiti lako, a pravo pitanje je da li i kako deluje

DA LI JE ANTIKOVID SPREJ NOVI SPAS ZA SVET? Može se kupiti lako, a pravo pitanje je da li i kako deluje

Aktuelni sukob između Jermenije i Azerbejdžana je jedan od onih retkih sukoba gde bi SAD zapravo mogle odigrati pozitivnu ulogu, zalažući se za mir, prekid konflikta, umesto raspirivanja istog. Bilo bi to nešto zaista "novo" - barem u zadnjih desetak i više godina. U svim dosadašnjim slučajevima - Libija, Sirija, Ukrajina... - SAD su bile onaj faktor koji će relativno umereni sukob pretvoriti u opasan i krvavi rat. Svi ti sukobi bili bi kudikamo brže rešeni da su se SAD držale po strani, neki možda čak ne bi ni eskalirali.

U slučaju aktuelnog sukoba na Kavkazu, koji bi se mogao pretvoriti u nešto još puno gore od rata koji se vodio tamo početkom 90-ih po raspadu Sovjetskog Saveza, SAD je "u startu" deo konstruktivne priče jer je bio i tih ratnih 90-ih godina kada su zajedno s Rusijom i Francuskom zaustavili rat, krvavi rat koji je odneo više desetina hiljada života, a regiju ostavio u permanentnoj traumi. Od SAD-a bi se sada očekivalo da istupi i jasno stavi do znanja kako mirovni proces iz 90-ih nije mrtav. Nažalost, tragičan aspekt ove priče je taj da SAD ponovo postupaju pogrešno, čak i kada imaju priliku postupiti ispravno.

Pre svega treba pojasniti američki osnovni položaj prema ovom sukobu koji se vodi oko sporne regije Nagorno-Karabah. SAD imaju poprilično veliku i uticajnu jermensku dijasporu koja je aktivna od prvog dana sukoba. Zvuči gotovo kao novinarska greška s nulama, ali čini se da nije - NBC je izvestio kako je u Los Anđelesu ove nedelje održan skup podrške Jermeniji u sukobu s Azerbajdžanom, skup na kojem se prema proceni policije okupilo "oko 100.000 ljudi". Već sama ta informacija dovoljno nam govori o snazi jermenske dijaspore u SAD-u.

Ali SAD ne samo da ne čine gotovo ništa kako bi što brže zaustavile ovaj novi sukob (jer još ima vremena sprečiti transformaciju ovog sukoba u opšti rat), sukob na Kavkazu kao da ne postoji u američkim medijima. Jasno, vreme je predsedničkih izbora koji će se u SAD-u održati za tri nedelje i gotovo sva pažnja je posvećena tome. Što se Trampa tiče ozbiljno je pitanje je li on uopšte informisan šta se ovih dana događa na Kavkazu!

Sve u svemu, uz potpuno nezainteresovanu Ameriku ostaje samo na Rusiji da pokušava zaustaviti ovaj sukob dok još nije rat (i Francuskoj, ali jasno je da Francuska, šta god Makron mislio o tome, nema toliki uticaj). Jasno, Rusiji je od daleko veće važnosti da Kavkaz bude miran jer to je njihovo susedstvo - susedstvo s potencijalom razvoja u novi bastion islamističkog ekstremizma (ako se nastavi transfer militanata iz Sirije prema Azerbejdžanu). Sudeći prema dostupnim informacijama Moskva je intenzivno na liniji s političkim vrhom u Bakuu i Jerevanu, u potpunosti svesna geopolitičke implikacije da će biti percipirana kao "jerrmenski zaštitnik" iako odnosi između Rusije i Azerbejdžana, s kojim se graniči, nipošto nisu loši (ali bi mogli postati, ne voljom Moskve, a možda ne ni Bakua!).

protest protiv mešanja Turske oko sukoba u Nagorno-Karabahu
Foto: Profimedia/ilustracija

Kada su hitno u Moskvu krajem prošle sedmice stigli ministri inostranih poslova Jermenije i Azerbejdžana to je već samo po sebi bio važan korak. Da, pregovori u prisustvu ruskog spoljnopolitičkog veterana Sergeja Lavrova bili su maratonski, ali je isto tako bilo gotovo sigurno da će se neki progres ostvariti jer u protivnom Baku i Jerevan ne bi svoje najviše diplomate ni poslali u Moskvu. Potez je bio bitan i zbog činjenice da su i Jermenija i Azerbejdžan svega dan ranije slali poruke da im nikakvo primirje nije na pameti. Ipak, primirje je dogovoreno, glavni detalji usklađeni, i tišina nad Nagorno-Karabahom trebalo je da stupi na snagu već u podne u subotu (10. oktobra 2020). Govorimo o dve sukobljene bivše sovjetske socijalističke republike koje se nisu - za razliku od baltičkih zemalja i kasnije Ukrajine - "odmetnule od Moskve". Jasno, može se svakako reći da je Jermenija po odnosima bliža Rusiji, a Azerbejdžan Turskoj, ali svejedno nijedna osoba prisutna na pregovorima u Moskvi nije došla da Rusima "traći vreme".

I šta se dogodilo tačno u podne u subotu? Spomenimo prvo šta se događalo u ranijim jutarnjim satima - obe strane krenule su pucati jedna na drugu kao da moraju izbaciti sav svoj arsenal pre nego što sat odzvoni. Došlo je i zvono, ali je situaciju smirilo na možda tek nekoliko minuta, a nakon toga ponovo su krenuli rafali, granate, eksplozije, dronovi, tenkovi...

Moglo bi se tvrditi da su ova dva naroda jednostavno u ovom trenutku tolike "usijane glave" da nijedan još nije spreman ni na primirje ni na mir, ali verovatno je posredi jedan drugi faktor - turski faktor.

Zanimljivo je uočiti kako ovih dana pojedini evropski mediji navode da se od Rusije i Turske, kao saveznika dve sukobljene strane na Kavkazu, očekuje da učine nešto po pitanju smirivanja napetosti. Ima tu i osvrta koji spominju kako Rusija i Turska "ne uspevaju" smiriti sukob uprkos svom uticaju. U obe varijacije izveštavanja imamo jednu fatalnu grešku - Turska ni ne pokušava smiriti situaciju, Turska doliva benzin direktno na vatru i kao da zauzima onu ranije spomenutu destruktivnu ulogu SAD-a kada sukob treba pretvoriti u krvavi rat.

Izjednačavati rusku i tursku aktivnost u pogledu azersko-jermenskog sukoba u ovom trenutku može se samo ili zbog neznanja ili zbog nekakve već duboko ugravirane rusofobije koja "ne dozvoljava" spominjanje Rusije u pozitivnom/konstruktivnom svetlu.

Ali činjenice su u potpunosti transparentne. Rusija zaista nastoji smiriti ovaj sukob i to, budimo sasvim iskreni, iz prevashodno vlastitih (bezbednosnih ili političkih) interesa - Rusija je po svemu sudeći spremna čak zauzeti ulogu onog posrednika koji se ne dopada sasvim nijednoj strani jer od obe očekuje ustupke, ali ima primarno okončanje sukoba na umu.

S druge strane Turska gotovo da ni jednom nije spomenula mir - jedini scenario u kojem spominju mir je onaj u kojem bi jermenske snage trebalo da se "u potpunosti povuku s okupiranih teritorija", odnosno da prepuste celi Nagorno-Karabah Azerbejdžanu. Ako nam je jasna istorijska važnost Nagorno-Karabaha Jermenima, onda nam je jasno i to da je ovaj turski poziv na mir zapravo onaj orvelijanski u stilu "rat je mir".

protest protiv mešanja Turske oko sukoba u Nagorno-Karabahu
Foto: Profimedia/ilustracija

Rusija sada ima veliki problem. Ima Tursku koja će aktivno opstruisati njihove mirovne inicijative i gurati Baku da nastavi s vojnim delovanjem. "Pandorina kutija" već je otvorena. Sirijski militanti već se gomilaju na turskoj granici i čekaju transfer na Kavkaz. Ovo se neće zaustaviti jednim sastankom u Moskvi, pa da traje i 20 sati bez pauze.

Ali šta Rusija može učiniti? Reći Turskoj - "ne budite hegemon"? Može probati, ali neće biti učinka. Ovog Erdogana - Erdogana koji je stvoren nakon propalog pokušaja njegovog rušenja u leto 2016. godine - još niko nije uspeo obuzdati, a i neće tako brzo. Zašto? Zato jer svi oni koji bi ga voleli obuzdati ujedno imaju i neke određene interese i dogovore s njim, Rusija naročito. Čitav aranžman kontrolisanja potencijalnog haosa napravljen je od niza Putin-Erdogan dogovora, a ide od severne Sirije do šire energetske priče ključne po Rusiju (Turski tok).

Erdogan je i više nego voljan za novi dogovor, ali ne i za pregovore - ovog puta podiže uloge i otvoreno Moskvi poručuje da na Kavkazu nema mesta za kompromise, mora biti po njegovom, Nagorno-Karabah mora biti u rukama njegove "azerske braće". Rusija može ili pristati ili reći "njet", a najradije bi da ne mora nijedno, ali to uskoro više neće biti opcija. U međuvremenu je Turska postala ta koja je rekla "njet" Rusiji, potkopala njihovo posredništvo, i sve to dok sebe prikazuje nekakvom novom silom koja je u stanju izvoditi geopolitički "multi-tasking" kakav se retko viđa.

SD svet

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD vojvodina

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Slaba kiša
2 Beograd