U IRANU JE SVE MOGUĆE: Slede neizvesni izbori i borba između reformista i konzervativaca
Sadašnji predsednik Irana Hasan Ruhani, moderni klerikalac sa dugom istorijom u bezbednosnim aparatima pobedio je 2013. nakon što je pored njega jedini pro-reformski kandidat odustao od trke što ga je dodatno uzdiglo. Nakon što je došlo do popuštanja nekih socijalnih restrikcija i poboljšanja odnosa sa Zapadom kroz nuklearni dogovor 2015. godine Ruhani već deluje kao pobednik izborne trke sledećeg meseca. Ali da li će zaista i biti?!
SEVERNA KOREJA PONOVO PRETI: Potopićemo američki nosač aviona!
FRANCUZI BIRAJU IZMEĐU NJIH! Ovo su svi kandidati koji se takmiče u trci za predsednika
Ruhani se sada suočava sa jačom opozicijom nego što je očekivao jer se konzervativna opozicija ujedinjuje oko dva hardlajnera- klerikalca i sudije Ebrahima Risija i Mohameda Bager Halibafa, gradonačelnika Teherana, što sve navodi Irance da se zapitaju da li je možda novo izborno iznenađenje na pomolu.
Svi prethodni izbori u Iranu mogu se opisati kao sve samo ne predvidivi. Establišment je prvo bio uzdrman pobedom reformiste Muhameda Katamija, 1997. što je dovelo do procvata civilnog društva, barem na neko vreme.
- Iranski političari ne pristupaju uvek javnom mišljenju tako dobro pa često bivaju uhvaćeni spuštenog garda - rekao je britanski istoričar Majk Aksvorti autor nekoliko knjiga o Iranu.
Već 2005. došlo je vreme da se urbani srednji slojevi šokiraju izbornim rezultatima. Samo je nekolicina predvidela pobedu populiste Ahmadinedžada koji je neka vrsta iranske preteče Donalda Trampa.
A šok je bio još veći kada je Ahmadinedžad ponovo izabran 2009. godine iako su reformisit smatrani za dominantnu snagu u društvu. Sve to je dovelo do otpužbi da je Ahmadnedžab pokrao izbore što je dovelo do višemesečnih protesta.
- Zapravo o Iranu nije mnogo napisano, mi pišemo o Republikanskoj gardi i odnosima sa Amerkom, ali sa druge strane znamo jako malo o tome šta se događa u malim gradovima. Ne razumemo kako obični ljudi poimaju Ahmadinedžada- rekao je Džavad Saleh Išahani, profesor na Virdžinija univerzitetu.
Sadašnji predsednik Ruhani je ostvario tesnu pobedu sa 51 odsto, a bez njega ne bi bilo nuklearnog dogovora.
- Ostatak sistema funkcioniše u predvidivom i kontrolisanom stanju veći deo vremena, sve dok ne dođe period izbora, onda se pojavljuje verovatnoća da se kolica sa jabukama prevrnu - rekao je Aksvorti.
Nedostatak istraživanja otežava praćenje javnog mnjenja.
Istraživači koji dođu spolja rukovode se podacima koje dobiju iz severnog Teherana i ne mogu na osnovu toga da zaključe šta se događa u ostatku zemlje.
Da li su mogući novi potresi u politici Irana, sve je moguće ima mnogo spekulacija.
Mnogi već vide Raisija kao sledećeg vrhovnog vođu, tako da će se sve učiniti da se on ne osramoti na izborima. Ali moguće je da se dogodi i njegovo odustajanje kako bi ojačao poziciju Halibafa.
Međutim postoji i teorija koja kaže da establišment želi da zadrži Ruhanija i da su konzervativci istaknuti kako bi se reformisti homogenizovali oko Ruhanija. Za sada je sve na nivou špekulacija, ali svakako da je za sada jedino sigurno klađenje na Ruhanija uzevši u obzir da su svi predsednici od 1980. dobili drugi mandat.
Sistem vidi izbore kao odobrenje i prihvatanje Islamske republike i njene stabilnosti, zato se mora osigurati pravi kandidat jer prema verovanju on ima božju ruku na svom ramenu.