DO KINE NIJE USPEO DA DOPRE DRUGI TALAS KORONE! Kako je zemlja u kojoj je SVE KRENULO ispred svih?
Dok su Europa, Severna i Južna Amerika i veliki deo Azije usred drugog, ponegde i trećeg talasa, u Kinu, odakle je sve i krenulo, drugi talas nikad nije došao. Kako je to moguće?
KARDIOLOG OTKRIVA: Da li je moguće sprečiti bolesti srca i krvnih sudova
ŠTA TO ANKARA "PETLJA" SA KIJEVOM? Turci Ukrajini naobećavali kule i gradove - Erdogan kuje gvožđe dok je vruće
(UZNEMIRUJUĆI FOTO) EGIPĆANI MASAKRIRALI ISIS: Potpuno su ih neutralisali, neće moći dugo da se oporave
Uspeh Kine u kontroli virusa nije samo rezultat autoritarnog političkog sistema, već pre svega rezultat postavljanja javnog zdravstva kao nacionalnog prioriteta, piše vanredna profesorica međunarodnih studija Elanah Uretski sa Univerzitetu Brandeis za neprofitni naučni portal The Conversation, tvrdeći da njeno naučno istraživanje potvrđuje tu hipotezu.
Kina je, naime, naučila tešku lekciju iz pandemije SARS-a, prethodnice trenutne pandemije iz 2002. i 2003. (virusni uzročnik ove bolesti zove se SARS-CoV-2).
Odgovor Kine tada je bio zataškati epidemiju, pokušavajući sačuvati ekonomiju i međunarodnu reputaciju po cenu ljudskih života.
Iako se SARS proširio širom sveta, čovečanstvo je imalo sreće. Njegova mnogo veća smrtnost u isto ga je vrieme učinilo mnogo manje zaraznim, zbog čega je ta epidemija uzrokovala samo 774 službeno potvrđene smrti, pretežno u Kini i Hong Kongu, pre nego je iskorenjena.
Kina usvojila lekciju SARS-a i dočekala novu epidemiju spremna
Kina je nakon tog iskustva znatno unapredila obuku javno-zdravstvenih profesionalaca i razvila jedan od najsofisticiranijih sistema za nadzor zaraznih bolesti na svetu, piše Uretsky.
To joj je 17 godina kasnije omogućilo da, uprkos početnom kašnjenju s odgovorom na novu epidemiju, pa i skrivanju ozbiljnosti situacije od Svetske zdravstvene organizacije i međunarodne zajednice, na kraju ipak brzo i efikasno mobilizirala svoje ogromne resurse za stavljanje epidemije pod kontrolu.
O kineskom zataškavanju epidemije u njenoj početnoj fazi pisali su, među ostalima, CNN u februaru - na temelju internih dokumenata Komunističke partije do kojih je došao - kao i nemačke novine Bild i Spiegel u maju.
Posebno je odjeknulo saopštenje Svetske zdravstvene organizacije od 14. januara, u kojem je nekritički prenela tvrdnju kineskih vlasti kako nema dokaza da se novi koronavirus prenosi s čoveka na čoveka - iako je u tom trenutku, prema saznanjima zapadnih medija, vodstvo kineske Partije već imalo dokaze o takvom prenosu.
A lekar Li Venliang iz Vuhana postao je poznat kao zviždač-heroj koji je prvi prijavio svojim nadređenima sumnju na izbijanje novog oblika SARS-a, zbog čega je dobio službeno upozorenje od policije da "širi neverodostojne glasine", da bi se na kraju i sam zarazio i umro od covida-19.
CNN je i ove nedelje izneo novo eksplozivno otkriće, na temelju internih dokumenata koje je dobio od zviždača iz kineskog zdravstvenog sistema, prema kojima je Kina u februaru i martu objavljivala mnogo manje brojeve novooboljelih od onih koje je utvrdila.
U Kini zabeleženo 4600 smrti, u četiri puta manjem SAD-u 277 hiljada smrti
Bilo kako bilo, epidemija drugog SARS-a, odnosno covida-19, koja je izbila u kineskoj pokrajini Hubei, ubila je više od četiri i po hiljade ljudi u celoj Kini, prvenstveno u pokrajini Hubei odnosno njenom najvećem gradu Vuhanu, prema službenoj kineskoj evidenciji, na oko 86 hiljada potvrđenih slučajeva.
No ti su brojevi, s obzirom na veličinu Kine, gotovo neshvatljivo mali u odnosu na broj zaraženih i umrlih u drugim zemljama. Taj kontrast najbolje ilustruje poređenje s SAD-om, koji ima više od četiri puta manje stanovnika, ali je dosad imao više od 14 miliona potvrđenih slučajeva i 277 hiljada umrlih, prema stranici Worldometers - 60 puta više umrlih nego u Kini. Koronavirus se, uprkos manjim žarištima širom zemlje, nije masovno proširio izvan Hubeija, barem ne do te mere da se širenje više nije moglo zaustaviti.
Masovno testiranje, praćenje kontakata, provere temperature, nošenje maski
Kineske su službe osposobile sistem ranog detektovanja kroz testiranje, izolaciju potencijalno zaraženih, lečenje zaraženih i praćenje njihovih kontakata, piše Uretsky.
U tu svrhu u Vuhanu su ekspresno izgrađene i tri poljske bolnice za izoliranje oboljelih sa slabim i umerenim simptomima od njihovih porodica. Uz obavezno nošenje maski, pominjanja redovnog pranja ruku i provere temperature, dezinfekciju i ventilaciju prostora, epidemija je suzbijena.
- Niko neće biti ostavljen, to je bio slogan u Vuhanu. Niko - rekao je viši savetnik kineskog režima Hujao Vang za američke novine USA Today.
Kako piše Talha Burki u članku za prestižni medicinski časopis Lancet, Kina je u nekoliko nedelja testirala 9 miliona ljudi u Vuhanu - gotovo celu populaciju grada. S druge strane, sistem testiranja i praćenja u Velikoj Britaniji vrlo je brzo kolabirao pod navalom prvog talasa epidemije na proleće.
Kina je imala i tu stratešku prednost da je glavni globalni proizvođač hiruških maski i zaštitnih medicinskih ogrtača, pa nije patila od nestašice istih, dok su u SAD-u medicinske sestre doslovno navlačile vreće za smeće kako bi se bar donekle zaštitile. U Kini nije bilo ni otpora prema obaveznom nošenju maski, za razliku od Amerike i drugih zapadnih zemalja.
Prema analizi koju je proveo naučnik Ksi Čen s Yale School of Public Health, Kina je svojim drastičnim merama verojatno sprečila 1.4 miliona novih slučajeva i 56 hiljada smrti između 29. februara i 29. marta.
Sve je ovo u suprotnosti s SAD-om, koji je pandemija uhvatila potpuno nespremnog u martu, s testiranjem koje je kritično kasnilo, uz dramatični nedostatak zaštitne opreme za medicinsko osoblje, kašnjenje s preporukom o socijalnom distanciranju i nošenju maski i potpuni izostanak koherentne nacionalne strategije za suzbijanje epidemije.
Poznato je i da je Trampova administracija odbacila Obamin strateški dokument nazvan "Priručnik za rani odgovor na pretnje emergentnih zaraznih bolesti s teškim posledicama i biološke incidente" i raspustila Obaminu Jedinicu za odgovor na pandemiju 2018.
Kina nema demokratska ograničenja vlasti koja imaju Amerika i Evropa
Ipak, treba priznati da administracija Donalda Trampa ni da je htela, nije mogla nametnuti ni približno stroge mere kakve su bile na snazi u Kini, gde režimu ne stoje na putu prepreke poput demokratskih ograničenja vlasti i ljudskih prava i sloboda. Osim toga, javnozdravstveni sistem je u Kini mnogo centralizovaniji nego u SAD-u. Da je predsednik SAD-a uveo nacionalni lockdown, isti bi verovatno bio proglašen neustavnim.
- U Kini imate kombinaciju populacije koja shvata respiratorne zaraze ozbiljno i voljna je usvojiti nefarmaceutske intervencije, s vladom koja može nametnuti veća ograničenja individualnih sloboda nego što bi se smatralo prihvatljivim u većini zapadnih zemalja - konstatirao je Gregori Poland, direktor Istraživačke grupe za vakcine u Majo Klinici.
- Kina nema takav nekontrolirani pokret protiv vakcina i protiv nauke koji pokušava potkopati borbu protiv covida-19 u SAD-u - dodaje Poland u razgovoru za Lancet.
Doduše, navod o efikasnom programu testiranja u određenom je protivljenju s izveštajem CNN-a prema kojem je na početku pandemije prosečno vreme između pojave simptoma do potvrđene dijagnoze u Kini bilo čak 23.3 dana.
Ipak, lockdown je uskoro pokazao rezultate. Već 19. marta kineska Nacionalna zdravstvena komisija objavila je da su sva 34 nova slučaja tog dana uvezena iz inostranstva, što je značilo da je širenje zaraze unutar zemlje zaustavljeno.
Poslednji dan u kojem je Kina zabeležila više od 1000 novih slučajeva bio je 22. februar - mesec dana od uvođenja lockdowna.
Dok se normalni život vratio u Vuhan, na Zapadu opet lockdown
Vuhan je početkom aprila opet otvoren nakon 76 dana lockdowna. Nešto manje od osam meseci kasnije ljudi u Kini slobodno putuju, jedu u restoranima, piju u barovima, idu u bioskope, šoping, na koncerte i zabave, šalju djecu u školu. Već u avgustu nadrealni prizori velike žurke na bazenu u Vuhanu, bez ikakve socijalne distance i maski na licima na koje smo navikli na Zapadu, zapanjili su svet.
Ipak, to ne znači da se Kina iracionalno opustila, kao što se dogodilo u SAD-u i nekim drugim zemljama nakon prvog talasa. U maju je tako u Vuhanu sprovedeno testiranje 6.5 miliona stanovnika u svega devet dana radi prevencije drugog talasa. Krajem jula testirano je do 4.8 miliona ljudi dnevno, prema njihovom ministru industrije Vang Jianpingu.
Za uspeh Kine u borbi protiv koronavirusa uveliko je zaslužan odgovor na rešavanje stvari nakon prekida lockdowna - konkretno, sposobnost tamošnjih vlasti da prati slučajeve širom zemlje te pravovremeno informisanje vlasti kad god postoji mogućnost pojave novog skupa zaraza.
U oktobru je u gradu Kingdao testirano čak 10 miliona ljudi unutar nekoliko dana nakon što je otkriven novi klaster od 13 zaraženih u lokalnoj bolnici. Stoga i nije toliko neverojatno da je Kina zaista uspela spriječiti izbijanje drugog talasa epidemije. Situacija u toj zemlji samo potvrđuje da su budni nadzor i pravovremena reakcija ključni u suzbijanju zaraze - što je strategija koju zapadne zemlje, nažalost, nisu usvojile.