ISPRAVKA: Niti postoji plastični sneg, niti pandemija ima veze sa tim

Mediji, a među njima i naš portal Srbija Danas, prvobitno je preneo informaciju o tome kako je u Španiji pao "neobičan sneg koji se ne topi na vatri", ali te informacije nisu tačne i u ovom tekstu se nalazi ispravka takvih informacija i promenjena je struktura članka tako da se sada jasno vidi šta je istina i da ne postoji nikakav dokaz koji bi podržao navode i tvrdnje o “plastičnom snegu” koji je donela oluja "Filomena. Tekst je ispravljen na osnovu analize organizacije raskrinkavanje.ba. 

Tvrdnje o “plastičnom snegu” ili snegu koji se “ne topi” bile su aktuelne i ranije, a poslednji put sredinom januara, kada su se našle u naslovima portala koji su preneli tvrdnje jedne žene iz Španije da  tamošnji sneg, koji je donela oluja Filomena, “nije pravi”, da se “ne topi”, da “pocrni” na plamenu upaljača i “smrdi na plastiku”. Kako bi dokazala ove tvrdnje, i ona je koristila metod identičan onom koji je korišćen i ranije u objavama na društvenim mrežama. 

Različiti videosnimci, na kojima se iznose iste tvrdnje o "plastičnom snegu" koje se "dokazuju" na isti način, bili su aktuelni i prošle godine tokom marta i aprila, kada su objavljeni i u određenom broju medija. Tvrdnje o snegu koji se ne topi portal Snopes je ocenio još 2014. kao netačne, no to nije sprečilo brojne korisnike društvenih mreža u SAD-u da i ove zime iznova aktuelizuju priču o "plastičnom snegu". Videosnimci, koji navodno dokazuju da sneg nije pravi jer se “ne topi”, posebno su bili popularni na društvenoj mreži TikTok, kako navodi portal Distractify, koji se takođe bavio ovom temom.

Videosnimak objavljen na profilu Slavica Ljubičić, koji prikazuje žensku osobu koja govori na engleskom jeziku, prvobitno je objavljen upravo na TikToku na profilu korisnice pod imenom Ayonatz. Baveći se objavama o plastičnom snegu, koje su prošle godine bile aktuelne na društvenim mrežama u Srbiji, redakcija partnerskog fact-cheking portala Raskrikavanje kontaktirala je profesora Vladimira Đurđevića, eksperta za meteorologiju, koji predaje na Fizičkom fakultetu u Beogradu. Đurđević je tom prilikom objasnio da je grudva snega puna vazdušnih „džepova“ koji upijaju vodu i to stvara utisak da se sneg ne topi. Naime, kada se plamen upaljača približi grudvi, kaže Đurđević, prvi kristali koji su na površini se, naravno, otope i pređu u tečno stanje ali tu tečnost unutrašnjost grudve upije, odnosno uvuče u svoje mikrošupljine.

- Kao i sunđer, tako i u ovom slučaju grudva jednostavno upije većinu vode koja nastane topljenjem kristala, što stvara utisak kao da se grudva ne topi- kaže on.

Upaljač bi morao jako dugo da se drži na površini grudve da bi grudva na kraju počela da se topi. Voda i led su, kaže profesor Đurđević, supstance koje vrlo loše provode toplotu, odnosno sporo je transportuju sa jedne na drugu lokaciju unutar same supstance.

-To znaju i Eskimi, koji žive u igloima i koriste ovu osobinu snega i leda da se izoluju od niskih temperatura spoljne sredine- navodi on.

On je objasnio i zašto na grudvi ostaje crni trag. Đurđević navodi da ni ovo nije neobično - grudva „nagoreva“ zato što na njenoj površini ostaje čađ (lanac ugljenika kao proizvod nepotpunog sagorevanja), što se uvek dešava kada je smanjen dotok kiseonika, kao u ovom slučaju.

-Kada je upaljač blizu objekta, u ovom slučaju grudve, dotok kiseonika se smanjuje što omogućava da je produkcija čađi veća nego inače, pa fini film vode koja se pojavi na površini grudve posle nekoliko sekundi jednostavno zadrži u sebi deo čađi. Ista stvar će se desiti ako plamen upaljača približimo nekom drugom čvrstom objektu, recimo staklu. Što je upaljač bliže objektu, što više smanjujemo dotok kiseonika, više će biti čađi- objašnjava Đurđević.

Kako je za Raskrikavanje naveo Đurđević, da je sneg zaista od plastike, kao što tvrde teoretičari zavere, u nekom momentu bi grudva počela da gori poput plastične kese.  

Portal Snopes u svojoj analizi iz 2014. čitaoce je uputio na videosnimak objavljen na YouTube kanalu The Bad Astronomer, koji pokazuje kako se odigrava sami proces topljenja snega. Nakon što je sneg pokušao otopiti upaljačem, autor snimka je isti stavio i u tiganj. Snimak pokazuje da se grudva snega smanji za gotovo pola veličine pre nego što se u tiganju pojavi i jedna kap vode. Nakon što voda popuni sve šupljine u unutrašnjosti grudve, ona se u nekoliko sekundi u potpunosti pretvori u tečno stanje.

PRVOBITNO OBJAVLJENA VEST:

Jedna žena iz Španije tvrdi da sneg koji je donela oluja Filomena nije pravi sneg. Na video snimku koji kruži internetom ona uzima malo snega sa svog balkona i zagreva ga plamenom upaljača, pokazujući da se sneg ne topi, već postaje crn. Prema njenim rečima, izgorela supstanca miriše na čistu plastiku.

- Kao što vidite, ne topi se, ma koliko vatre da mu približim pocrni. I miriše na izgorelu plastiku. Znam da je na mnogim mestima pao sneg, pa to i sami vidite ... Ovo s**nje što nam šalju, to je čista plastika. Stalno nas zavaravaju, proverite to i sami - kaže žena na video snimku.

Mnogi korisnici društvenih mreža rugali su se u komentarima, a veći broj ljudi je pokušao da objasni fenomen: prema nekim navodima, ovo je normalna reakcija, jer se većina toplote usmerena ka snežnoj grudvi preraspoređuje na celu njenu zapreminu. Miris "plastike" potiče od nečistoća u gasu iz upaljača, a "crni" sneg se pojavljuje zbog procesa hemijske sublimacije, kada se materija transformiše iz čvrstog stanja u gas, zaobilazeći fazu tečnog stanja.