Politička raspodela vlasti u Iranu: Persija između REFORMISTA i KONZERVATIVACA
Iranski teokratski sistem vlasti
Nakon stvaranja Islamske republike Iran, oformljen je i jedinstveni sistem vlasti po kome je reč o jedinoj službenoj šiitskoj državi u islamskom svetu. Zašto o Iranu govore kao o teokratiji? Zato što narod smatra da čitava vlast dolazi od Boga, dok moć leži u rukama imama ili sveštenstva. Iranska teokratija počiva na načelu "velajet-e fakih" koju je ustanovio još ajatolah Ruholah Homeini, vođa Revolucije. Međutim, treba reći da u ovom sistemu postoji i predstavnička dimenzija, jer je priznata i vladavina naroda, tako da se neposredno bira predsednik Islamske Republike, narodni poslanici i članovi Skupštine stručnjaka. I pored toga što postoji demokratski sistem, ne postoji i politička podela vlasti, jer poslanici većinom pripadaju raznim šiitskim islamskim frakcijama.
Zašto se Kurdi bore u redovima Islamske države?! Zar nije cilj stvaranje nezavisnog KURDISTANA?!
Hoće li LAVANDA zamirisati Sirijom?! Da li NOVI AKTERI i FAZE RATA menjaju tok KRVAVOG sukoba?
U Iranu možete glasati čak i ako imate 15 godina
Politički sistem Islamske republike baziran je na osnovu ustava iz 1979. koji se naziva Kanun-e Asasi („Osnovni zakon”). U sistemu se nalazi više državnih tela koja su usko povezana, a većinu članova bira vođa, dok se predsednik republike, poslanici u parlamentu i članovi Skupštine stručnjaka biraju na sveopštim izborima. Minimalni uzrast za glasanje određen je na 15 godina.
Hašemitska kraljevina JORDAN pred ulaskom u KRVAVI sirijski RAT?!
Vrhovni vođa - Vođa Revolucije
Vrhovni vođa koga zovu i "Vođa revolucije" odgovoran je za nadgledanje opšte politike Islamske Republike Irana. Vođu Revolucije bira Skupština stručnjaka na neodređeno vreme trajanje mandata. Vođa je vrhovni zapovednik oružanih snaga i kontroliše vojne operacije i zadatke vezane za bezbednost i samo on ima mogućnost da proglasi rat. Ovu državnu funkciju može vršiti samo verska osoba. Ima mogućnost da smeni predsednika republike sa funkcije, nakon što ga vrhovni sud proglasi krivim za kršenje ustava ili nakon što mu parlament proglasi nesposobnost po članu 89 ustava. Skupština stručnjaka je odgovorna za nadgledanje vrhovnog vođe u izvršavanju svojih dužnosti. Trenutni vrhovni vođa Irana je ajatolah Ali Hamnei, koji vrši tu dužnost od 1989. godine.
Da li je Ismail Hanija NOVA NADA palestinskog naroda i Hamasa?!
Predsednik države
Ustav definiše predsednika kao "najveći državni autoritet" nakon vođe revolucije. Predsednik se bira na sveopštim izborima na mandat od četiri godine, ali može biti i reizabran. Predsedničke kandidate mora odobriti Savet čuvara. Predsednik je odgovoran za vršenje izvršne vlasti, osim onih koje su vezane uz vrhovnog vođu. Predsednik bira i nadgleda Savet ministara, koordinira odlukama vlade i bira vladinu politiku koju predstavlja parlamentu. Deset potpredsednika pomaže predsedniku, kao i kabinet od 22 ministra čije imenovanje mora odobriti parlament.
Asad ponovo pokazao da je LJUDINA! Pustio je TERORISTE da u miru napuste Damask! (VIDEO)
Medžlis - Islamska savetodavna skupština
Medžlis ili Islamska savetodavna skupština jeste jednodomni iranski parlament. Broji 290 poslanika koji su izabrani na mandat od četiri godine. Medžlis izglasava zakone, ratifikuje međunarodne sporazume i odobrava državni budžet. Svi zakonodavni poslanici moraju biti predstavljeni Savetu čuvara. Od 2006. godine, šest poslaničkih mesta u medžlisu rezervisana su za poslanike verskih manjina.
Iran OPASNO ZAPRETIO Saudijskoj Arabiji: Od vas neće ostati NIŠTA, osim Meke i Medine!
Skupština stručnjaka i Savet čuvara
Skupština stručnjaka koja zaseda jednu sedmicu godišnje, broji 86 članova probranog sveštenstva koji se biraju sveopštim glasanjem na mandat od osam godina. Kao i za predsedničke i parlamentarne izbore, Savet čuvara određuje podobnost kandidata za članstvo u Skupštini stručnjaka. Ona bira vrhovnog vođu i ima ustavno pravo povući ga s dužnosti u bilo kom trenutku. Ipak, dosad nije zabeležen slučaj u kojima bi se Skupština stručnjaka usprotivila odlukama vrhovnog vođe. Savet čuvara broji 12 pravnika od kojih šest imenuje vrhovni vođa. Drugu polovinu preporučuje šef sudske vlasti (kog bira vrhovni vođa), a imenuje ih iranski parlament. Savet tumači ustav i može iskoristiti pravo veta na odluke medžlisa, ako smatra da je doneti zakon neusklađen s ustavom ili s islamskim običajima, pa vraća zakon parlamentu na doradu.
Sudska vlast Islamske Republike Iran
Vođa revolucije imenuje šefa sudske vlasti koji imenuje članove vrhovnog suda i glavnog tužioca. Postoji više vrsta sudova, od javnih sudova koji se bave građanskim i krivičnim slučajevima do revolucionarnih sudova koji se bave zločinima protiv državne bezebdnosti. Odluke revolucionarnih sudova su zaključne, pa je na njih nemoguća žalba. Poseban sveštnički sud odgovoran je za suđenje zločina koje su počinili pripadnici sveštenstva, a takođe može biti primenjen i u slučajevima kad su optuženi laici. Posebni sveštenički sud ne nalazi se u redovnom pravosudnom sistemu, pa ti sudovi odgovaraju samo vođi revolucije.
Iranska država, osim institucionalne strukture, ima i mnoge druge posebnosti u pogledu politike. Mnoge strukture državnog aparata su udvostručene. Te strukture koje se nazivaju revolucionarne strukture odgovorne su direktno vođi revolucije. Iranska vojska u ovom pogledu udvostručena je Braniteljima islamske revolucije, a sudovi s revolucionarnim sudovima. U svakom ministarstvu i svakoj pokrajini imenovan je predstavnik vođe.
SIGURNE ZONE U SIRIJI: Put ka miru ili novi vid okupacije?
Politički život Irana - Konzervativci i reformisti
Politikom upravljaju islamske frakcije, dok su ostale tradicionalne stranke zabranjene. Kod islamista postoje dve struje: konzervativna i reformistička. Obe struje žele da sačuvaju postojeći politički sistem, ali se razlikuju načini na koje to žele da ostvare. Konzervativci se suprostavljaju bilo kakvim promenama sistema, tako da zastupaju strogo sprovođenje revolucionarnih ciljeva, dok se reformisti zalažu za nešto liberalniju politiku. Izbor reformiste Mohameda Hatamija na mesto predsednika 1997. pokrenuo je određene promene u zemlji, ipak nakon određenog vremena na vlast su ponovno došli konzervativci.
Revolucionarni režim u Iranu koji je započeo ajatolah Homeini radikalno je promenio spoljnu politiku te zemlje u odnosu na onu koju je vodio šah, to se posebno odnosi na dotadašnju prozapadnjačku politiku. Nakon teške postrevolucionarne spoljne politike i Iračko-iranskog rata, Iran je racionalizovao svoju spoljnu politiku i skoncentrisao se na njene privredne ciljeve.
KOREJSKO POLUOSTRVO: Mesto na kome počinje Treći svetski rat?!
Osnovni ciljevi i pravci delovanja iranske politike
Može se reći da su osnovna načela iranske spoljne politike: delovanje protiv SAD i Izraela u smislu ukidanja njihove vojne dominacije u regionu i podrška stvaranju palestinske države, smanjenje uticaja spoljnih sila u Persijskom zalivu i povećanje svoje regionalne uloge, kao i razvoj diplomatskih odnosa s drugim zemljama u razvoju.
Iranski nuklearni program
Iranski nuklearni program postao je predmet velike rasprave između Irana i zapadnih zemalja. Iranska javnost gleda na nuklearni program kao na način kojim bi se uvela raznolikost u iranske izvore energije i kao način kojim bi se pojačala iranska međunarodna uloga. Iranska javnost, praktično svi političari i vlada ujedinjeni su u tome da Iran mora da razvija svoju nuklearnu industriju, jer ne može prihvatiti činjenicu da druge zemlje, poput Izraela, Indije ili Pakistana imaju atomsku energiju, a da je Iran nema. Vlade zapadnih zemalja imaju mišljenje da ovaj nuklearni program u civilne svrhe ima "skrivene namere" i da će biti iskorišćen za proizvodnju "nuklearnog oružja".
PUTIN ŠALJE KOPNENE SNAGE U SIRIJU: Sve je već ISPLANIRANO, čeka se NAREĐENJE!
Poruka ajatolaha Homeinija iranskom narodu
Još je osnivač Islamske Republike Irana i vođa Islamske revolucije imam ajatolah Ruholah Homeini za života u više navrata pozivao i ohrabrivao narod da učestvuju na izborima i uzmu sopstvenu sudbinu u svoje ruke i doprinesu jačanju svoje domovine.
- Učešće na izborima je naša dužnost prema Bogu, to je naša dužnost prema narodu, to je naš ljudski zadatak, naša obaveza koju je potrebno ispoštovati, i svi mi smo obavezni da učestvujemo na izborima - rekao je ajatolah Homeini.
Jermenija i Azerbejdžan pred novim POLITIČKIM i ENERGETSKIM izazovima
Predsednički izbori 2017. godine
Izbori su ove godine zakazani za 19. maj, što je datum koji pada na petak, a petak je za muslimane sveti dan, dan kada se uma ili zajednica muslimana u velikom broju tiska oko i u džamijama. Tada se svi okupljaju povodom podnevne molitve. Pre i nakon molitve, narod Irana imaće priliku da bira između onih kandidata koji su prošli selekciju Saveta čuvara Ustava. Za kandidate se u početku prijavilo neverovatnih 1.636 kandidata!
POLA VEKA DINASTIJE ASAD: Kako su Hafiz i njegov sin Bašar NAMUČILI devet američkih PREDSEDNIKA
Kandidati i procedura selekcije
Hasan Rohani kandiduje se za još jedan mandat na mesto predsednika IR Iran. U trku je ušao i Mahmud Ahmadinedžad uprkos molbi ajatolaha Ali Hamneija da to ne radi zbog njegovog prečvrstog držanja tokom obavljanja funkcije predsednika Irana. U celu priču po svemu sudeći ulazi i konzervativac Ibrahim Raisi, sudija i imam. Za njega kažu da je umešan u brojne egzekucije koje su izvršene po političkoj osnovi. Tu se pominju gradonačelnik Teherana Muhamad Baker Kalibaf i Akbar Hašemi Rafsandžani.
Dvanaestočlani Savet ili Veće čuvara Ustava, čiju je jednu polovinu članova imenovao vrhovni verski vođa, a drugu polovinu predložili sudovi i potvrdio Parlament (pod budnim okom Vrhovnog vođe), odlučiće o tome da li su kandidati dobri za funkciju koju bi mogli da obavljaju. Savet nadgleda regularnost izbornog procesa i potvrđuje zakone koje usvaja Parlament. Ono što je sigurno jeste, da se žene i kandidati sa radikalnim reformističkim idejama uvek odbacuju u startu.
Predsednik u Iranu može biti svako ko je rođen u ovoj zemlji i važno je da u verskom smislu pripada šiitskom učenju islama.
U IRANU JE SVE MOGUĆE: Slede neizvesni izbori i borba između reformista i konzervativaca
Ko je sve hteo da se kandituje ili se već kandidovao
Hasan Rohani
Aktuelni predsednik Irana je Hasan Rohani (69), diplomata, akademik.. Član je Skupštine stručnjaka od 1989, Saveta čuvara od 1991, Vrhovnog saveta državne bezbednosti od 1989. i čelnik Centra za strateška istraživanja od 1992. godine. Diplomirao je na Univerzitetu u Teheranu, a doktorirao na Kaledonijskom univerzitetu u Glazgovu. Uz persijski, sjajno govori engleski, nemački, ruski, arapski i francuski jezik. Rohani je takođe bio potpredsednik 4. i 5. saziva Islamske savetodavne skupštine (parlamenta), kao i sekretar Vrhovnog saveta državne bezbednosti između 1989. i 2005. godine. Uz to je bio na čelu nekadašnje nuklearne pregovaračke grupe kao glavni pregovarač Irana s tri države Evropske unije, Ujedinjenim Kraljevstvom, Francuskom i Nemačkom u pogledu iranskog nuklearnog programa. Na iranskim predsedničkim izborima 2013. u prvom krugu dobio je 50,7 odsto glasova, odnosno natpolovičnu većinu, čime je izabran za predsednika Irana. Rohanijev mandat započeo je 3. avgusta 2013. kada je na toj poziciji zamenio Mahmuda Ahmadinežada.
Evo zašto se Izraelci plaše IRANSKOG PRISUSTVA u Siriji
Ibrahim Raisi
Ibrahim Raisi je iranski sveštenik koji je služio na nekoliko položaja u pravosudnom sistemu Irana, kao što su javno pravobranilaštvo od 2014. do 2016. godine, a bio je zamenik načelnika pravde od 2004. do 2014. On je takođe bio tužilac i zamenik tužioca Teherana tokom 1980-ih i 1990-ih. On je takođe član Skupštine eksperata iz provincije Južnog Horasana, koji se biraju prvi put u 2006. izborima. Dana 6. aprila 2017, Raisi je zvanično objavio svoju kandidaturu za predstojeće predsedničke izbore. Ona je registrovana 14. aprila, a prvi put je rangiran u glasanju Narodnog fronta predsedničkih kandidata Islamske revolucije. Raisi je jedan od četiri lica uključenih u pogubljenja političkih neistomišljenika 1988. On je zvanično objavio svoju kandidaturu u saopštenju objavljenom 6. aprila, i rekao da je to njegova "verska i revolucionarna odgovornost za pokretanje", pozivajući se na potrebu za "fundamentalne promene u izvršnom upravljanju u zemlji" i na "borbu protiv siromaštva i korupcije".
ŽIVOT POSLE ISLAMSKE DRŽAVE: Da li Irak čeka mir ili uspon novih neprijatelja?
Muhamad Baker Kalibaf
Muhamad Baker Kalibaf (56) je iranski konzervativni političar i bivši vojni oficir koji je trenutno gradonačelnik Teherana. Kalibaf je ranije bio šef iranske policije od 2000. do 2005. i komandant vazduhoplovstva Revolucionarne garde od 1997. do 2000. godine. On je doktorirao geopolitiku na Tarbiat Modares Univerzitetu. On je sertifikovani pilot. Svoju vojnu karijeru je započeo tokom Iransko-iračkog rata kada je postao glavni komandant Imam Reza brigade 1982. i bio je glavni komandant Nasr divizije od 1983. do 1984. godine. Nakon završetka rata, postao je generalni-direktor Katam al-Anbija, inžinjerske firme koju kontroliše Iranska revolucionarna garda i bio je imenovan za komandanta ratnog vazduhoplovstva 1996. od ajatolaha Ali Hameneija. Četiri godine kasnije, postao je šef iranskih policijskih snaga nakon što je prethodni komandant otpušten nakon 1999. godine. On je takođe profesor na Univerzitetu u Teheranu. Bio je protiv-kandidat na predsedničkim izborima 2013. godine, ali je izgubio od Hasana Rohanija i tako zauzeo drugo mesto sa 6,077,292 glasova. Bio je kandidat na predsedničkim izborima 2005. godine, a najavio je svoju kandidaturu treći put u 2017. godini. Međutim, on je povukao kandidaturu 15. maja 2017 u prilog Ibrahima Raisija.
Sejid Mustafa Aga Mirsalim
Seid Mustafa Aga Mirsalim (70) je iranski inženjer i konzervativni političar. On je predsednički kandidat na izborima 2017.
Služioje kao šef nacionalne policije nakon iranske revolucije. On je predložio sebe tadašnjem predsedniku Abulhasanu Banisadru za mesto premijera 1980., kao kompromisni kandidat koji je prihvatljiv i za Banisadra i Islamske Republikanske partije u Medžlisu. Međutim, Banisadr je pod pritiskom prihvatio Muhameda Ali Radžaija umesto njega. Od 1981. do 1989. godine, Mirsalim je bio savetnik tadašnjeg predsednika a sada verskog vođe ajatolaha Hameneija. Mirsalim je imenovan za ministra kulture i islamskog obrazovanja 1994. Njegov mandat karakteriše veoma konzervativan islamistički pravac, sa ciljem da se suzbije uticaj zapadne kulture i promoviše pobožna islamska kultura na tom mestu, uključujući i upotrebu represivnih mera. Ministarstvo je pod njegovom upravom ostalo prepoznatljivo po zatvaranju niza reformskih novina. On je docent mašinstva na Amirkabir Universitetu tehnologija u Teheranu.
Mustafa Hašemitaba
Mostafa Hashemitaba (71), je iranski reformistički političar. Hašemitaba je službovao kao iranski ministar industrije i potpredsednik ove zemlje i kao šef Nacionalnog olimpijskog komiteta Irana. Za njega kažu da ima centrističke poglede. Bio je kandidat na iranskom predsedničkim izborima 2001. godine, kada je bio 10. na listi, a kandidat je i 2017. Hašemitaba je poznat kao jedan od važnijih ličnosti među konzervativcima.On se fokusira na životnu sredinu u govorima tokom kampanje.