Unijatstvo kao temelj ukrajinskog identiteta: Kako je Vatikan stvorio ANTIRUSIJU
Zapadni krajevi Ukrajine pretežno su pod uticajem Zapada i za njih je Rusija neprijatelj. U tim delovima zemlje najviše ima unijata i pripadnika raskolničkih „crkava“. U istočnim krajevima Ukrajine u većini su oni koji podržavaju veze sa Rusijom i pripadnici su kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve Moskovske patrijaršije (UPC MP), koja je pod jurisdikcijom Ruske pravoslavne crkve.
Predsednik Filipina danas leti za Rusiju: Idem da se sretnem sa svojim herojem, Putinom
KRITIKUJU TRAMPA: Teheran besan na njega zbog sporazuma sa Saudijskom Arabijom
Istorija napada na UPC MP u Ukrajini nije nova, ali se progoni i pogromi nastavljaju i intenziviraju. Samo u periodu od 2014. do 2016. godine, UPC MP je oteto 40 hramova.
Kijev je sada spremio dva zakona za razbijanje ove crkve. Rusija i Moskovska patrijaršija se u nacrtu zakona formalno ne pominju, ali svima je jasno da je on uperen upravo protiv Crkve koja priznaje vrhovnu versku vlast "zemlje-agresora".
Jedan od njih će, ako bude usvojen i stupi na snagu, omogućiti kijevskom režimu da stavi van zakona Ukrajinsku pravoslavnu crkvu Moskovske patrijaršije, a drugi će ozakoniti oduzimanje njenih crkava i manastira i crkvene imovine.
Konflikt pravoslavnih vernika i unijata u Zapadnoj Ukrajini ima duboke istorijske korene, još od 16. veka. U Brestu je 1596. godine deo pravoslavnih episkopa Zapadne Rusije, koja je tada bila okupirana i nalazila se u sastavu poljsko-litvanske države Žeč Pospolita zaključio "uniju" - savez sa Rimokatoličkom crkvom.
Suština unije bila je u tome da su unijati priznali katoličko veroučenje i vrhovnu vlast pape, uz očuvanje istočnog obreda na crkvenoslovenskom jeziku.
Nakon što su sklopili savez sa Rimom, nazvani su „grko-katolici“ ili „unijati“. Uz podršku poljske vlade i Katoličke crkve počeli su nasilno da nameću unijatstvo na teritoriji današnje Ukrajine i Belorusije.
HRIŠĆANSKI FUNDAMENTALISTI: Dokazi iz Biblije koji ukazuju da će se OVE GODINE desiti SMAK SVETA
Za vreme Drugog svetskog rata, ukrajinski unijati su aktivno sarađivali sa nacističkim okupatorima, a 1946. godine sovjetska vlast je zabranila rad Ukrajinske grčko-katoličke crkve na teritoriji SSSR-a.
Krajem osamdesetih i početkom devedesetih, ta crkva je pravno priznata. Do tada se u regionu formirala velika pravoslavna zajednica, koja se nalazi pod jurisdikcijom Moskovske patrijaršije.
Unijaćenje, koje i danas traje, glavni je problem u odnosima Ruske pravoslavne crkve i Rimokatoličke. Upravo je na to usmeren rad brojnih katoličkih misionara iz inostranstva, koji su došli u Rusiju i druge zemlje ZND.
Nerešeni problemi između dve crkve su bili razlog zbog kojeg papa Jovan Pavle Drugi nije posetio Rusiju, uprkos njegovoj dugogodišnjoj želji da dođe u tu zemlju. Čak je i njegov planirani susret sa ruskim patrijarhom Aleksijem Drugim, 1997. u Gracu, bio otkazan.
PRVI PUT OD HLADNOG RATA: Rusija bi mogla da se usidri na AMERIČKIM VRATIMA
Portparol Ruske pravoslavne crkve Vladimir Legojda rekao je za Sputnjik da Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije, gotovo tokom cele postsovjetske epohe, doživljava diskriminaciju iz religioznih, nacionalnih i političkih razloga. Posle 2014. godine ta diskriminacija se veoma aktivizirala i intenzivirala.
- Crkva je već navikla na činjenicu da u svakom trenutku može da se desi bilo šta, počev od otimanja lavri, Kijevsko-pečerske lavre, do ubistva nastojnika hramova. Došlo je dotle da takve stvari moraju da budu opravdane na zakonodavnom nivou - kaže za Sputnjik filozof i politikolog Arkadij Maler, šef intelektualnog kluba "Katehon", član Sinodalne biblijsko-bogoslovske komisije Međusaborskog prisustva Ruske pravoslavne Crkve.
Maler navodi da je unijaćenje u Ukrajini "politički projekat Vatikana" i instrument agresije na ruski svet. Kako dodaje, veze unijata i desničarskih, ultranacionalističkih organizacija u toj zemlji su jake i neraskidive.
- Vatikan je u svojoj istoriji imao mnogo takvih projekata, a većina njih je propala. Međutim, upravo je ukrajinsko unijaćenje uspešno realizovano. Skoro ceo zapadni deo Ukrajine čine unijati. Unijatstvo je jedino konceptualno, religijsko i ideološko utemeljenje ukrajinske nezavisnosti od Rusije, tj. Ukrajine kao ’ne-Rusije‘. Zato će se interesi unijatske crkve i interesi antiruskog ukrajinskog nacionalizma uvek duboko poklapati i presecati, ako već nisu u potpunosti identični.
Razgovarali Putin i Makron: Tema - saradnja u rešavanju krize u Ukrajini
- Objektivnosti radi, papa Franja je govorio o tome da unijaćenje možda i nije put kojim bi trebalo ići. Moguće je da je to iskreno i mislio. To je nekada bio uspešan projekat, a danas on ima probleme. I to je Vatikanu jasno. Zato se danas koriste nove, složenije tehnologije. Ali, uprkos tome, unijatstvo i dalje postoji, njega nisu ’zatvorili‘, nisu ugasili, rasformirali. Naravno, Vatikan i nije pokretao taj projekat da bi ga ugasio, ali su svesni velikih problema, i vrlo je moguće da su rešili da deluju drugim putem. Ali, taj put i dalje će se razvijati - ističe Arkadij Maler, dodajući da je u atmosferi haosa, kakav vlada u Ukrajini, teško dati ocenu da li uticaj unijata slabi ili raste.
- Radi se o tome da je danas Ukrajina teritorija apsolutnog haosa - haosa koji mahom kontroliše Brisel, a veoma slabo Kijev. Ne zaboravimo da unijati imaju svoje konkurente, a to su Kijevska patrijaršija, Ukrajinska pravoslavna autokefalna crkva i druge raskolničke crkve. I ove crkve neće tek tako odustati od svojih ciljeva u korist unijata. Ali, bez sumnje, pred Rusijom, celim ruskim svetom i ruskom crkvom oni su svi jedinstveni, ujedinjeni, jer im je to najvažnije. Ruski svet i ruska crkva su njihova najveća glavobolja i problem. Ipak, smatram da će unijatstvo sve više dobijati na popularnosti među ukrajinskom nacionalistički orijentisanom inteligencijom, a ne među širokim masama - zaključuje Maler.