Kineski recept očuvanja teritorijalnog integriteta: Diplomatskom ofanzivom do povratka "izgubljenih" teritorija
U ponedeljak 20. avgusta ove godine Salvador je povukao priznanje Tajvana, što je ministar spoljnih poslova te nepriznate republike okarakterisao kao potez za žaljenje.
Pročitajte i:
Već sledeći dan, Karlos Kastanjeda, ministar spoljnih poslova Salvadora susreo se u Pekingu sa Vangom Jiem, ministrom spoljnih poslova Narodne republike Kine, i tom prilikom uspostavili su zvanične diplomatske odnose.
Podsećamo, početkom ove godine, i Burkina Faso i Dominikanska republika su presekle sve diplomatske veze sa Tajvanom, i okrenule se Pekingu kao glavnom azijskom partneru.
Tajna leži u diplomatskoj ofanzivi koja traje već 70 godina. Jedna za drugom, teritorije koje su smatrane zauvek izgubljenim vraćale su se pod okrilje matice. Hong Kong, jedan od centara azijske trgovine Britanci su vratili Kini posle 156 godina. Makao, bogata enklava kojom je još od kolonijalnih vremena upravljao Portugal vraćen je Kini 1999 godine. Kina je rešena da mirnim putem povrati svoje teritorije. Oslanjanjem na sopstvene snage, Narodna republika Kina je kroz nekih 70 godina postala jedna od najjačih ekonomija sveta, što njenim rečima daje težinu u međunarodnim odnosima. Moglo bi se reći da je teritorijama kao što su Makao ili Hong Kong bilo u interesu da se vrate matici.
Jedina teritorija koja, još uvek, nije povraćena jeste Tajvan, mada se ta situacija rapidno menja.
Ostrvska republika, koja je nastala 1949 godine, je u početku uživala podršku SAD tokom većeg dela hladnog rata, što je osiguralo njen opstanak. Međutim, posle susreta Ričarda Niksona i Mao Cedunga 1972 godine, počinje otvaranje Kine ka svetu, dok Sjedinjene države i njeni saveznici polako ali sigurno počinju da se distanciraju od Tajvana.
Da stvari postavimo u perspektivu, 1969 godine Tajvan je priznavala 71 zemlja sveta, dok je Narodna republika Kina uživala priznanje 48 zemalja.
Trenutno samo 17 zemalja priznaje status Tajvana: Vatikan, Paragvaj, Nikaragva, Honduras, Gvatemala, Belize, Svazilend, Kiribati, Maršalska ostrva, Nauru, Palau, Solomonska ostrva, Tuvalu, Haiti, Sent Kits i Nevis, Sveta Lucija i Sent Vinsent i Grenadini. Možemo videti da su većina zemalja u pitanju male države, koje nemaju potencijal za stabilna i dugoročna partnerstva, i Tajvanu služe kao slamka kojom se drži za neki vid nezavisnosti.
Kao što se može videti iz gore navedenog svi „veliki igrači“ su shvatili da je politička realnost saradnja sa jednom od najjačih svetskih ekonomija, iz prostog razloga što je svet bez Kine danas nemoguć.
Kina je, sa druge strane, čist primer kako je diplomatskom ofanzivom, koja je spora, ali na duže staze očigledno vrlo efektivna, moguće povratiti i ono što se smatra zauvek izgubljenim.